Mauricijus, prirodno divlja destinacija!
Izuzetna flora i fauna, planine i endemske šume, pejzaži od kojih zastaje dah: ovo ostrvo prestavlja zeleni raj za one koji, pored plaža, traže autentične senzacije i odgovorniji turizam.
Muzej u Gritvikenu je izvan ovog sveta!
22. фебруар 2023.
| Aleksandra Dudvarski
U Atlantskom okeanu, odmah iznad Antarktičkog kruga, nalazi se malo britansko ostrvo Južna Džordžija. Nema stalnih ljudskih stanovnika, ali ima više foka i pingvina. Nalazimo još jedan grad duhova i, prilično iznenađujuće, muzej u Gritvikenu.
Život na malom ostrvu je zaseban način života sam po sebi, pa čak i ako se radi o ostrvu čiji je najbliži sused drugo ostrvo udaljeno hiljadama kilometara, i nema stalnih stanovnika (iako prema Guglovim podacima iz 2006. u to vreme imalo još 30 stanovnika).
Takva je zadivljujuće lepa Južna Džordžija, iza Božijih leđa, odakle po cenu četvorodnevnog putovanja brodom možemo da stignemo samo do najbližeg aerodroma, gde je sveža hrana retka bar koliko i korisna internet veza, a vetar je toliko jak da ponekad prevrće helikoptere. Nije to klasični turistički raj, ali se pokazalo da je ovde nedavno otvoren muzej .
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
U nedostatku lokalnog stanovništva, zaposleni su stranci. Inače, na celom ostrvu radi dvadesetak ljudi, od naučnika do održavalaca i muzejskih radnika. Većina dolazi iz Ujedinjenog Kraljevstva, koje je udaljeno 8.000 milja od ostrva. Ovo putovanje počinje 18-satnim letom od Oksfordšira do Foklandskih ostrva, sa dvosatnim zaustavljanjem na Zelenortskim ostrvima kod obale Afrike. Sa Foklandskih ostrva, radnici zatim uzimaju ribarski čamac da pređu ostatak putovanja, otprilike još 1.000 milja preko okeana – što traje oko šest dana. Dakle, idealno je oko nedelju dana putovanja od Ujedinjenog Kraljevstva do Južne Džordžije. Druga opcija je da krenete od južnog vrha Argentine, odakle čamci krstarenjem odvoze posetioce do muzeja.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Pre COVID-a, otprilike 100 brodova dolazilo je u Južnu Džordžiju svakog leta, donoseći oko 10.000 posetilaca – od kojih su skoro svi posetili besplatni muzej. Zatim, u martu 2020., kada je izbila epidemija, vlada Južne Džordžije – sa sedištem na Foklandskim ostrvima – pozvala je sve zaposlene u muzeju da napuste ostrvo. Muzej je biozatvoren za sezonu 2020-21. Mislili su da će tako biti i narednegodine, ali u novembru je stigla vest da bi mogli ponovo da otvore. Nakon toga, muzejski radnici su imali dve nedelje da stignu do ostrva – toliko su imali vremena da se pripreme za otvaranje, uključujući i jednonedeljni izlet. Muzej je otvorio svoja vrata u decembru.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Obično pet-šest zaposlenih provodi sezonu u muzeju, ali ove godine samo troje, plus umetnik koji radi na sopstvenom projektu. Bivša kustos muzeja, Jayne Pierce (Džejn Pirs), već se vratila u Veliku Britaniju i rekla je za Južnu Džordžiju: „Već želim da se vratim – to je mesto koje izaziva zavisnost. Prizori, zvuci i mirisi oduzimaju dah.”
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Jayne je od detinjstva obožavala pingvine i oduvek je sanjala da otputuje na Antarktik. Godine 1992. stekla je diplomu iz geologije da bi ostvarila svoj san, ali čak i tada u Britanskoj anketi o Antarktiku (koja takođe ima tim u Južnoj Džordžiji) određene pozicije nisu bile otvorene za žene (ovo se od tada promenilo). Tako je na kraju postao kustos muzeja, a kada je videla oglas za muzej koji radi na ostrvu 2019. godine, osetila je da je to- to.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Jayne je prvo otišla na ostrvo na šest meseci sa gomilom knjiga, olovaka i boja, i idejom da će snimati video snimke o jogi u svoje slobodno vreme. Međutim, stvarnost je bila sasvim drugačija. Shvatila je da na ostrvu nema toliko slobodnog vremena kao na prethodnom radnom mestu, jer uvek ima mnogo posla, od muzejskih poslova preko kuvanja do čišćenja.
Foto: Teresa Otto/iStock/Getty Images Plus via Getty Images
Osim toga, mnogo je teže pronaći hranu u takvom okruženju, jer zbog klimatskih uslova gotovo da i nema prodavnica ili mogućnosti da sami uzgajate hranu. U slučaju gašenja, međutim, šačica zaposlenih u muzeju koji žive napolju tokom date sezone ide na planinarenje, gleda filmove i mnogo razgovara jedni s drugima. „Osim toga, oni koji izaberu ovaj posao i presele se na ovo malo ostrvo, daleko od svega i drugačije od svega,
Jedinstvenom svetu ostrva mnogo doprinosi i to što je internet veza prilično neobična.
U najboljem slučaju, isprekidano je i veliki je uspeh ako neko može da pošalje sliku na WhatsApp. Međutim, prema rečima ovdašnjih radnika, ovo samo doprinosi šarmu. To jedva da važi za opcije hrane: na ostrvu postoji samo konzervirana, sušena i smrznuta hrana. Turista iz Kalifornije jednom je izvestio na TripAdvisor tokom posete Južnoj Džordžiji: „Osoblje muzeja nam se pridružilo na doručku na brodu i nije moglo da se zasiti svežeg voća koje smo doneli.“
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Fond za nasleđe Južne Džordžije u Dandiju u Škotskoj, koji vodi muzej, takođe regrutuje sezonske radnike na ostrvo i ima program stažiranja . Da li biste mogli da radite na jednom od najudaljenijih mesta na svetu?
Izvor vesti: marieclaire.hu
Izvor slike: Wirestock/iStock/Getty Images Plus via Getty Images
Nastavite da čitate
