Koliko vremena provodite na internetu? Evo kako nam tehnologija krade sposobnost da mislimo

U savremenom svetu, tehnologija je postala neizostavan deo svakodnevice, ali sa sobom nosi i neželjene posledice. Vreme na internetu sve je duže, a kvalitet tog vremena sve upitniji.

Beskrajno skrolovanje kratkih videa ili gledanje serija epizodu za epizodom na prvi pogled deluje kao opuštanje, a zapravo je osmišljena distrakcija. Najskuplja roba na savremenom tehnološkom tržištu je pažnja – i zato kompanije investiraju u sisteme koji će nas držati prikovanim za ekran, kako bismo neprekidno kupovali, gledali i upijali (ne)potrebne infomracije.

Kakve posledice po nas izaziva vreme na internetu?

Psiholozi već godinama upozoravaju da ljudski mozak nije u stanju da obradi toliku količinu informacija. Prirodna ljudska sklonost – da obraća pažnju na brze i često negativne stimulanse, duboko je korisna za opstanak, a danas nas čini podložnima na dezinformacije, senzacionalističke naslove i lažne vesti.

Preopterećen mozak i svet bez pauze

Još 2017. godine stučnjaci iz oblasti kliničke psihologije širom sveta su ukazivali na posledice koje donosi prekomerna konzumacija sadržaja na internetu

Preplavljeni smo neprekidnim tokom vesti, društvenih mreža i sumnjivih informacija i suočeni s previše stimulansa i previše izbora, a kvantitet ne znači i kvalitet. Sve brži i površniji sadržaji šire činjenice i vesti koje su u najboljem slučaju plitke, a u najgorem potpuno lažne. Da se razumemo, ovo nije samo problem koji donosi sadržaj društvenih mreža; i kulturni digitalni izlozi se prilagođavaju toj ubrzanoj dinamici.

Kultura hiperprodukcije dodatno ubrzava ritam života. Američka produkcija svake godine proizvede na stotine TV serija, a tek nekolicina se istakne originalnošću. Pop pesme postaju kraće, jednostavnije i repetitivnije, kako bi imale veće šanse da postanu zapažene i viralne. Reklame su sve kraće i lošije ocenjene, dok TV programi, da bi pratili konkurenciju, ubrzavaju ritam i pojačavaju intenzitet – setimo se talk show emisija u kojima se gosti smenjuju i govore u kratkim, efektnim rečenicama, kako bi privukli sve slabiju pažnju publike.

Rezultat je površnost, manjak koncentracije i osećaj da nam vreme klizi kroz prste, bez mogućnosti da zastanemo i obradimo ono što nam se dešava u fizičkom svetu.

Generacije povezane, a otuđene

Prema istraživanjima, vreme koje provodimo na internetu u stalnom je porastu. U Americi, više od 40% ispitanika izjavilo je da su „gotovo stalno online“, dok mladi u Velikoj Britaniji dnevno provedu i do 6 sati na mreži. Ipak, ovo nije problem samo jedne generacije. Bez obzira na godine, svi smo zarobljeni u mreži sadržaja koji iscrpljuje i povećava nivo stresa i anksioznosti.

Taj neprekidni protok informacija ne ostavlja nam dovoljno prostora za ono najvažnije; za realne susrete i razgovore, za introspekciju, za vreme provedeno sa samim sobom. Naši dani postaju ispunjeni nizom sadržaja, a praznina koju ostavljaju oseća se upravo u onome što nedostaje: mogućnosti da mislimo, osećamo i gradimo sopstvena uverenja.

Kako piše Virginia Cafaro u  Manifesto Nap iz 2024, „tehnološke inovacije usisale su našu pažnju i negativno preoblikovale kvalitet vremena koje imamo na raspolaganju“. Čak i ono što doživljavamo kao zabavu,  zapravo je osmišljena distrakcija kojom nas „big tech drži prikovanim za ekrane, dok kupujemo, gledamo i proizvodimo podatke“.

Gubimo slobodno vreme

Paradoksalno, ono što nam je slobodno vreme nekad donosilo (kreativnost i inspiraciju), danas je postalo luksuz.. Studije pokazuju da trenutci kada ništa ne radimo mogu podstaći maštu, doneti nove ideje i otvoriti prostor za introspektivno razmišljanje. Međutim, u digitalnoj eri slobodno vreme se ne koristi na način kao nekad.

Istraživanja pokazuju da mnogi ljudi radije biraju da posegnu za telefonom ili čak da se izlože neprijatnosti, nego da provedu nekoliko minuta sami sa sopstvenim mislima.

Ovo ukazuje na to koliko smo zavisni od konstantne stimulacije i koliko nam je teško da povratimo dragoceno slobodno (prazno) vreme. A upravo je ono ključno za naš razvoj, odnose, emocije i kreativnost – za sve ono što nas čini ljudima.

Kako povratiti kontrolu nad vremenom

Da bismo promenili odnos prema vremenu koje provodimo na internetu, neophodno je napraviti svesne izbore. To znači:

• ograničiti besciljno korišćenje društvenih mreža
• pronaći trenutke tišine bez ekrana i
• dozvoliti sebi da se suočimo s dosadom.

Slobodno vreme ne bi smelo da bude tretirano kao luksuz, već kao osnovna potreba  i deo dana, prostor u kojem se razvija unutrašnji mir i spoznaje sopstvena ličnost.

U svetu koji nas uverava da gubimo ako nismo oniline, najveći luksuz možda je upravo u tome da se, barem povremeno, isključimo.

Slobodno vreme je prostor u kojem može da procveta naša ličnost, odnosi, kreativnost, emocije i misao, a kojima u uslovima stalne stimulacije retko dozvoljavamo da se razviju, često i bežeći od njih.

Izvor slike: Rosa Smith, Emilia Igartua/Dupe