Putovanje u Indiju: Neponovljiva, čarobna zemlja

Danilo Mašković i Stefan Miloš predstavljaju nam putovanje u Indiju i njenu manje poznatu stranu i otkrivaju nam kako im je ova neverovatna zemlja ukrala srce.

Kako se dolazi do toga da spakujete kofere za destinaciju na kojoj niko od vaših prijatelja nikada nije bio? Ako ste kao Stefan i ja, odgovor je: bez planiranja. Da ne bude zabune, ovo nikako ne znači da samo putovanje nije bilo (vrlo) pažljivo isplanirano, već jednostavno da je odluka o njemu došla stihijski. Potpuno neobavezno sam se dopisivao sa prijateljicama sa kojima se često nalazimo na putovanjima i, dok smo prebirali po imenima mesta na kojima sve četvoro nikada nismo bili – a to zvuči lakše nego što je izvodljivo u praksi, na pamet mi je pao džoker kog sam dugo priželjkivao: Indija.

Putovanje u Indiju: Neverovatna zemlja bajkovitih motiva

Oduvek sam želeo da je vidim izbliza. Iako potpuno različita od onoga što nam je blisko, Indija me je privlačila iz više razloga: jedan je svakako estetika, koja ne verujem da nekog može da ostavi ravnodušnim, drugi je gotovo nepregledan niz bajkovitih motiva iz knjiga i filmova, uvek profiltriranih kroz pogled „Zapadnjaka”, poput Kiplinga i Bertolučija, čije doživljaje sam želeo da uporedim sa svojim – mašte poput njihovih nije lako obuzeti, a poslednji je svakako element neizvesnosti zbog apsolutnog nepoznavanja iz prve ruke. Rečju, nešto me dugo vuče da taj deo sveta doživim sopstvenim čulima.

Tadž Mahal (17. vek)

Stefan u datom trenutku nije preterano delio moj entuzijazam – and that’s an understatement, što bi vam potvrdili drugi prijatelji koji su ga u mesecima između dana kada smo svi kao grupa bukirali putovanje i dana kada smo na njega pošli, slušali kako se pita „ne znam šta mi je sve ovo u životu trebalo”.

Uzbudljiva arhitektura

Prva stvar koja nas je iznenadila – u osnovi zbog nedostatka predznanja o samoj istoriji Indije, pa samim tim i njene umetnosti – jeste koliko su u njoj prisutni elementi islamske arhitekture. Ovo je posebno dojmilo Stefana, koji je arhitekta, kog su impresionirale apsolutna prefinjenost dekoracije, beskrajne suptilne varijacije na temu ornamentike, linije i dinamike prostora. Naravno da se u desetak dana ne postaje stručnjak, realno, upoznali smo samo delić onoga što ova beskrajno uzbudljiva zemlja ima da otkrije. Većina građevina koje smo videli potiče iz vremena između 12. i 17. veka, iz ere Mogula. Ipak, to je bilo sasvim dovoljno da vam se oči otvore prema jednom novom svetu i činjenici koliko se taj svet razlikuje od onog koji u Evropi i na Zapadu uopšte povezujemo sa ovim vekovima.

Palata vetrova (18. vek)

Obišli smo takozvani Zlatni trougao koji čine: Delhi, Džaipur u Radžastanu i Agru u Utaru Pradešu. Crveni kamen peščar je prisutan svuda, što Indiju bukvalno čini ružičastom zemljom, kao i mermer. Prozračnost i element vode još su jedna zajednička tačka svim građevinama koje smo posetili. Naime, svaki prostor u sebi sadrži fontanu ili bazen, što daje posebnu dimenziju kako za oko, tako i za uho.

Putovanje u Indiju: Razbijanje mita

Da, majmuni i krave se šetaju svuda. Da, gužva je sveprisutna, kao i raznorazni zvuci. Da, ulice pomalo izgledaju kao set filma, ali Indija je mnogo, mnogo više od
predstava koje o njoj imamo pre nego što kročimo na njeno tlo. Za početak, ne postoji „jedna Indija”, ni formalno ni po doživljaju. Ona je skup 28 nezavisnih država i osam teritorija, koje se međusobno razlikuju čak i po jeziku. Iako smo posetili samo jedan njen mali deo, i svesni smo da situacija i te kako nije ista svuda, osećaj sigurnosti pratio nas je na svakom koraku.

Humajunov mauzolej (16. vek)

Na svakom koraku pratilo nas je još nešto – mirisi. Vožnja rikšama otkrila nam je uske gradske ulice, načičkane prodavnicama i tezgama iz kojih se vije miris tamjana, jasmina i raznog aromatičnog bilja. Sve je neverovatno čisto, a cveće je na svakom koraku, pošto Indijci vence topložutih, narandžastih i roze tonova nude na dar bogovima.

Ljudi u Indiji

Možda će vas iznenaditi činjenica – nas svakako jeste – da u Indiji nema mnogo turista. Tačnije, nema tih hordi turista koji dolaze iz drugih krajeva sveta. Po Indiji najviše putuju sami Indijci i njima je sve i prilagođeno. Dešavalo nam se da nas neki od njih zaustavljaju na ulici kako bi se slikali sa nama, zato što nikada ranije nisu uživo videli „Zapadnjake”. To je jedan od glavnih razloga zašto vam nikad ne bih preporučio da se u Indiju zaputite u sopstvenom aranžmanu, iako su Indijci veoma prijateljski nastrojeni i ljubazni, jednostavno vam je potreban neko ko poznaje teren,  ljude i način na koji sve funkcioniše.

Ipak, pored neverovatne arhitekture, boja, ukusa i aromatičnih mirisa na ulicama, najveći utisak ostavili su upravo ljudi, a nakon posete jednoj lokalnoj seoskoj školi čini nam se da više nikada nećemo biti isti.

Poseta školi na listi „programa” nas je prvo iznenadila. Organizovana je tako da naša grupa obiđe đake i odnese malu humanitarnu donaciju u vidu školskog pribora i sitnih poklona. Ništa nije moglo da nas pripremi za ono što smo tog dana osetili. Sakrivena u zavojitim seoskim ulicama, mala prizemna kuća sa samo tri učionice (od kojih samo jedna ima klupe i stolice, dok u druge dve deca sede na podu) i skromnim dvorištem, škola je koju pohađa pedesetak đaka. U Indiji osnovna škola nije obavezna po zakonu, ona je svojevrsna privilegija. Deca koju smo upoznali, obučena u iste ružičaste košulje,  koje su im uniforma, dočekala su nas sa toliko topline i iskrene radosti kakvu se ne sećamo da smo ikada osetili, a nalet sopstvenih emocija teško da mogu da pretočim u reči, a da ne skliznem u patetiku. To je nešto što jednostavno mora da se doživi.

Indija su ljudi. Posle svega, oni su ono što vas krajnje ostavlja bez teksta, način na koji se ophode jedni prema drugima, ali i prema strancima. Njihova darežljivost, otvorenost i spontanost, kao i britka inteligencija čine ovu zemlju neponovljivom.

Izvor slike: Stefan Miloš @stefan_milos