Putovanja s tugom: Vodič za putovanja koja nas isceljuju i vraćaju sebi

Ona ne dolazi s uputstvom. Ne nosi sat, ne drži se plana. Jednog dana vam dozvoli da udahnete bez bola, drugog dana vas zatekne nespremne dok čekate u redu na kasi.

Svaka žena koja je izgubila nešto ili nekoga zna da tuga ima svoj jezik. I zato, kada me drugarice pitaju: „Da li je u redu da odem negde? Da li bežim?“, moj odgovor je jasan: ne bežiš, ti tražiš prostor za sebe.

Putovanja s tugom – kako se vratiti sebi

Putovanje, kada tugujemo, može da bude beg, ali ne od onoga što osećamo, već ka onome što nam je potrebno (da dođemo sebi). Nekada to bude tišina ili vetar. Nekada samo jedno mesto gde niko ne zna tvoju priču.

Zašto mi je trebalo da odem

Kada sam prolazila kroz gubitak, shvatila sam da mi nisu prioritetno bili potrebni odgovori, već mir. Nije mi trebao savršen plan, već mesto koje neće postavljati pitanja. Neki su tada birali da ostanu kod kuće, da se ukotve. Ja sam znala da moram da odem.

Možda će i vama putovanje pomoći da pronađete svoje rasute puzle. Ali, jedno je važno: nemojte putovati da zaboravite, putujte da osetite i doživite. Bez pritiska, bez plana. Samo vi i ono što vam prija.

Putujte tamo gde tišina leči

Ako se nalazite u momentu kada jedva dišete, velike gužve, turisti i megapolisi neće vam prijati. Potražite tišinu, ona mesta gde vreme ne juri. Možda kućica kraj mora ili reke, vikend na planini, ili šetnja šumom.

Postoji nešto što zovemo soft fascination – lagana, nenametljiva pažnja, sitni prizori mogu da zadrže pažnju taman toliko da srce ne boli, već da lagano otpušta.

Sigurno da ćete nekim danima želeti da obiđete ceo grad i opajete svaki ćošak. A drugim danima ćete više voleti da ostanete u krevetu. Na putovanjima pravila ne postoje. Ako putujete s nekim, neka znaju da možda nećete uvek želeti da pričate, obiđete nešto ili idete u provod. I to nije sebično, to je poštovanje sopstvenog procesa.

Putovanje s tugom, i smislom

Tuga zna da usisa svu pažnju i ne pušta. Zato može da pomogne ako svoj um usmerite ka nečemu što ima značenje. Ako volite ciljeve, dajte sebi zadatak: obiđite sve lokalne kafeterije, posetite istaknutu lokaciju, beležite dešavanja, kamerom ili perom – šta vam više prija.

Ako ste free spirit person, slušajte intuiciju. To drugima ne mora imati smisla. I ne treba! Možda ćete poželeti da se osamite u planinama, jer vas vetar podseća na njih. Možda sebe vidite baš na planinskim stazama dok koračate k sebi. U svakoj od nas postoji priča koja traži da izađe napolje. Nekada je pišemo suzama, ponekad pređenim kilometrima.

Kada je pravo vreme?

Za neke žene, putovanje ubrzo nakon gubitka može biti utešno. Za druge, prerano. Ne postoji pravi trenutak. Postoji samo vaš trenutak. Ako niste sigurni, nemojte se pakovati i donositi velike odluke dok ste u emocionalnoj magli.

Sama ili s nekim?

Neke od nas će poželeti da krenu same. Druge će želeti ruku koja zna da ih povede. Ako putujete s nekim ko je takođe u procesu tugovanje, razgovarajte. Dajte prostora, postavite granice i suočite se u svojoj izloženosti. Ogolite se jer to je najveće samoisceljenje.

Ako putujete same, ne zaboravite da se s vremena na vreme javite dragim ljudima. Naročito ako vam treba podrška, jer ne morate sve same, čak ni ako putujete same.

Putovanje neće izbrisati tugu, ali će vam pomoći da je pregurate, podnesete, razumete, preradite i, najzad, oslobodite se nje. Možete otkriti novo okruženje, nov pogled, novi dah… Ne žurite, a kada osetite da ste spremne, krenite.

I znajte, gde god da odete, ako je tuga došla, ona će biti tu, s vama. Zato, bez bojazni, uz vas je snaga, živi oganj, iskra od koje ste satkani – dovoljno jaka da zapali vatru, ugreje, osvetli i pomogne da se (pro)nađete.

Izvor slike: Tawatchai07, freepik/Freepik

Nastavite da čitate

Isceljenje ženske energije u svetu koji je učinio da je zaboravimo