Kako da budete ljubazni prema sebi? Trikovi za samosaosećanje

U vreme kada su perfekcionizam i visoki standardi veličane vrednosti – posebno na poslu – ljubaznost prema sebi i samosaosećanje se bore da nađu svoje mesto. A posebno zato što važi pravilo da, da bismo postali „najbolja verzija sebe“, bolje je da težimo ka izvrsnosti, nego da se s vremena na vreme tapšamo po ramenu. Međutim, učenje da se dobro ponašate prema sebi je puno prednosti.

Zaista, ako smo stroži prema svojim postupcima i greškama nego prema onima oko nas, zaslužujemo isto koliko i drugi da dobijemo saosećanje, ljubav i dobrotu. Jer iskazivanje samosaosećanja znači dati sebi priliku da se bolje suočimo sa poteškoćama, da se lakše otvorimo drugima i steknemo samopouzdanje.

Ali onda, kako možete uspeti da se brinete o svom mentalnom zdravlju?

Kako da budete ljubazni prema sebi?

Samosaosećanje ili ophođenje prema sebi kao što biste se odnosili prema voljenoj osobi

„Saosećajnost je činjenica da možemo da podržimo, umirimo, utešimo jedni druge u teškim trenucima kao što bi to činili sa voljenom osobom u teškoćama. Konačno, ova tehnika pokušava da razvije dobronamerne stavove, podršku i pomoć prema sebi- stav koji prirodno imamo prema drugima“, počinje Marine Paucsik, psiholog i doktor psihologije na Univerzitetu u Grenoblu.

Popotrebno je postići pravičnu ravnotežu između unutrašnje kritike naših izbora i neuspeha i prihvatanja naše ljudskosti i naših slabosti. To je prihvatanje sebe uprkos vašim greškama i ljubazno ophođenje prema sebi. „ Saosećanje je uvek kompromis sa samokritikom“, precizira Paul Gilbert, psiholog, za Gardian.

A prema Alice Boyes, psihološkinji i autorki „Produktivnost bez stresa: Personalizovani komplet alata koji će postati vaš najefikasniji i kreativniji ja“, u postu za Harvard Business Review, samosaosećanje ima četiri jednostavna elementa: „korišćenje brižnog tona, uviđanje da je bol univerzalno ljudsko iskustvo, uravnotežen pristup negativnim emocijama koje se ne potiskuju i ne preuveličavaju, i očekivanje da donesemo najbolju moguću odluku u situaciji u kojoj se nalazimo.“

Poverenje, odnosi, poteškoće… Kako da budete

ljubazni prema sebi?

Ali zašto razvijati takav kvalitet kao što je samosaosećanje? „Osim činjenice da će nam omogućiti da mobilišemo naše resurse i svoje veštine – i stoga da pokažemo otpornost u suočavanju sa nedaćama – samosaosećanje nam pomaže da imamo bolju percepciju sebe. Da se manje poredimo sa drugima. Ovo će promeniti naše viđenje problema i poteškoća“, nastavlja stručnjak Marine.

Dobronamernost okrenuta prema ličnosti koja nam pomaže da prihvatimo sebe onakvima kakvi jesmo, da steknemo samopouzdanje i da drugima ponudimo istinitiju verziju sebe. „Saosećanje je korisnije za naše psihičko blagostanje od samopoštovanja, jer je povezano sa većom emocionalnom otpornošću, preciznijim samopoimanjem, brižnijim odnosom, kao i sa nižim faktorima samopoštovanja- narcizmom i reaktivnim besom “, kaže istraživač Kristin Neff za Psichology Today.

Zato što je ophođenje prema sebi dobronamerno i ljubazno takođe i pre svega prvi korak u ophođenju prema drugima na isti način. „Ako sam ljubaznija prema sebi, onda sam dostupnija, a samim tim i sposobnija da se povežem sa drugima“, dodaje psihoterapeutkinja Marine. Negujući saosećanje prema sebi, moći ćemo bolje da ga osetimo prema drugima. Stav empatije, razumevanja i prihvatanja koji će se osećati u našim prijateljskim, porodičnim, pa čak i profesionalnim odnosima.

Tehnike kako da budete ljubazni prema sebi

Dakle, postoje mnoge prednosti razvijanja više ljubavi i poštovanja prema sebi. Posebno zato što će naša unutrašnja veza biti najduža veza u našem životu. „Dakle, na ovom dugom putu, da li biste želeli da sa sobom povedete svog samokritičara ili svog saosećajnog prijatelja?“, pita Deborah Lee- psihološkinja.

Ali kako onda postati saosećajniji, posebno u teškim vremenima? „Morate prvo da prepoznate da ste u poteškoćama. I pokušajte da se fokusirate na svoje veštine, na ono što postižete. I na kraju, kažite sebi da ste nesavršeni, da je ljudska priroda ranjiva i da su teška iskustva deo života, ali da dajete sve od sebe. Tri faze koje zauzimaju stubove samosaosećanja: svest opoteškoćama, dobronamernost i osećaj opšte humanosti “, kaže Marine.

Psiholog Christopher Germer, u svojoj knjizi „The Mindful Path to Self-Compassion“, predlaže nekoliko tehnika za postizanje samosaosećanja (jer ljubav prema sebi ne dolazi preko noći): Uutešite svoje telo (pojedite nešto zdravo, odmorite se, idite na masažu), napišite sebi pismo (opišite bolan trenutak bez okrivljavanja sebe), ohrabrite se (razmislite šta biste rekli prijatelju) i na kraju praktikujte svesnost (posmatranje misli bez osuđivanja bez potiskivanja ili poricanja ).“

Izvor vesti: www.marieclaire.fr

Izvor slike: LittleBee80/iStock/Getty Images Plus via Getty Images

Nastavite da čitate

Da li obraćate pažnju na duhovnu higijenu?

Duhovna higijena nije isto što i mentalno zdravlje