Stres i anksioznost su česti problemi današnjice: Kako ih razlikovati

U poslednjih nekoliko godina ljudi su se našli pred mnogim izazovima. Od epidemije, rata u Ukrajini, ekonomske krize i drugih rućnih događaja koji su se desili – nije iznenađenje što mnoštvo ljudi ima problem da razlikuje stres i anksioznost.

Mentalno zdravlje pati i ponekad nam se čini da se lošim stvarima ne nazire kraj. Ukoliko ste nekada patili od problema sa mentalnim zdravljem, sigurno znate da su stres i anksioznost uobičajeni. Međutim, bitno je da znate da ralikujete uobičajeni svakodnevni stres i anksioznost.

Svaka osoba ponekad prođe kroz osećanje anksioznosti i stresa. Ali bitno je znati da pored prolaznog osećaja anksioznosti postoji klinička anksioznost kojoj je možda potrebna stručna pomoć. U nastavku teksta možete pročitati šta psihološkinja Julie Smith, autorka knjige Why Has Nobody Told Me This Before?  ima da kaže o razlikovanju stresa od anksioznosti.

Stres i anksioznost – kako znati razliku?

Prvo, napravićemo mali uvod i identifikovati stres i anksioznost.

Prema doktorki Julie Smith, najlakši način da se objasni stres je posmatranje na naše psihe na sledeći način:

Mozak stalno prima informacije od tela o zahtevima sveta oko nas i ulaže velike napore da ispuni te zahteve. Telo oslobađa onoliko energije iznutra koliko se unosi spolja, na taj način se ništa ne troši, ali kada je velika potražnja, dolazi do visokog stresa jer telo ne može da podnese tako mnogo. Ako je unutrašnje stanje usklađeno sa spoljašnjim zahtevima, energetsko usklađivanje možete doživeti pozitivno. Dobri primeri su osećaji uzbuđenja pre sportskog ili nekog drugog velikog događaja. Međutim, ukoliko unutrašnje stanje nije usklađeno sa spoljašnjim zahtevima, to se doživljava kao negativan stres. Ovo se uglavnom dešava u poslovnim okolnostima ili prilikom obrazovanja kada imate osećaj da imate previše poslova koji treba da budu završeni u kratkom roku.

Simptomi stresa ispoljavaju se kroz naše telo, um i ponašanje. Ispoljavaju se kao glavobolje, vrtoglavice, napetost u mišićima, bol, stomačni problemi, bolovi u grudima, ubrzan rad srca, problemi seksualne prirode, loša koncentracija, problemi u donošenju odluka, preplavljenost, zaboravnost, razdravžljivost, previše ili premalo sna, potreba za prejedanjem ili manjak apetita, izbegavanje ljudi i određenih mesta, previše pušenja ili pića.

Anksioznost je slična pojava. Telo odgovra na stres i uključuje slično stanje budnosti. Anksioznost predstavlja posebno stanje mentalnog zdravlja. Prema Julie Smith danas je prisutna tendencija da se ovaj termin koristi za jaka osećanja straha ili za zabrinute misli. Simptomi anksioznosti će učiniti da se osećate kao da želite da pobegnete ili izbegnete situaciju jer imate strah da će se nešto loše desiti.

Simptomi anksioznosti su sledeći: nemir, umor, ubrzano lupanje srca, bolovi u mišićima, napetost, drhtanje, suve usne, prekomerno znojenje, kratak dah, bol u stomaku, mučnina, glavobolje, osećaj straha, osećaj na ivici, poteškoće sa koncentracijom, razdražljivost, preterana briga, tegobe sa spavanjem, izbegavanje mnogih situacija iz straha da će izazvati anksioznost, udaljavanje od bliskih osoba.

Zbog čega se stres i anksioznost često mešaju?

Doktorka Julie Smith kaže da su stres i anksioznost dva termina široke upotrebe. Problem je što većina ljudi te termine koristi naizmenično. Biološki, ona kaže da se iskustvo onoga što nazivamo stresom konstruiše kroz iste mehanizme u mozgu kao i emocije. Ali oznaka i značenje koje dajemo osećanjima je sve u kontekstu.

Na primer, čekate u dugom redu da završite neki posao. Ukoliko osećate da ste pod stresom, to je najverovatnije zbog toga što imate mnogo posla i preispitujete se da li je vaša organizacija dobra i da li nešto možete promeniti. U slučaju da patite od anksioznosti, vaše osećanje straha prošilrilo bi se sa boravka u gužvi na potencijalne opasnosti po zdravlje kao posledica pandemije.

Koji problem je ozbiljniji, stres ili anksioznost?

I jedno i drugo su normalni za današnji način života. Trebalo bi da su stres i anksioznost kratkoročni odgovori koji će nam pomoći da prevaziđemo kratkoročne probleme. Međutim, ukoliko su prisutni duže vreme oni počinju uticati na naš svakodnevni život. Tada je stručna pomoć potrebna.

Hronični stres izaziva probleme i kod mentalnog, ali i kod fizičkog zdravlja. Ne postoji skup kriterijuma koje treba da ispunite pre nego što potražite stručnu pomoć. Ne mora da vam bude jasno šta nije u redu pre nego što potražite profesionalca da vam pomogne. Njihov posao podrazumeva dovoljno znanja da može da vam pomogne u rešavanju problema.

5 saveta kako da svakodnevno pobedite stres i anksioznost

Odvojite vreme, sedite i razmislite o tome šta izaziva vašu anksioznost i stres. Nekada je jednostavno sedenje sa olovkom i papirom rešenje. Na ovaj način dajemo sebi priliku da lociramo problem i učinimo ga razumljivim. Mada, ponekad su problemi mnogo složeniji i slojevitiji, tako da vam je možda potrebna pomoć u vidu prijatelja i terapeuta. U svakom slučaju, problem se neće rešiti sam, zbog toga moramo da ga razumemo.

Dok ste pod stresom, vaše telo radi izuzetno naporno. Zbog toga, odgovotite na svoj umor tako što ćete dozvoliti svom telu da se odmori.

Ukoliko vam je teško da se opustite, možete početi da slušate muziku za opuštanje kako biste bili fokusirani na zadatak da smirite svoje telo i um.

Da se oslobodite stresa možete koristiti neki od univerzalnih alata, kao što je, na primer, vežbanje. Ono ima divne prednosti za one pod stresom i anksioznošću.

Razgovarajte. Društvo i podrška koju ono pruža je naš urođeni mehanizam za otpornost na stres. Ako razgovarate sa drugima i dobijate podršku – to menja način na koji se oporavljate od stresa.

Razgovarajte sa sobom. Razmislite o tome šta vam je najvažnije, kakvi su vam prioriteti, kakva osoba želite biti. Tada bolje pogledajte da li živite u skladu sa tim željama. Nije loše pokušati.

Izvor vesti: .marieclaire.co.uk

Izvor slike: Tunatura/GettyImagesPlus, lorenzoantonucci/GettyImagesplus, fizkes/GettyImagesPlus