Kriza srednjih godina: Šta se dešava sa našim telom i umom?

Iako se ređe koristi taj izraz, kriza srednjih godina kod žena itekako postoji. Ipak, češće se priča o menopauzi, a manje i o svim propratnim stanjima.

Bilo da se dešava oko četrdesetih ili pedesetih godina, ovo teško vreme postavlja pitanja i među istraživačima. Međutim, da li je ova kriza fiziološka ili psihološka realnost? Kako zaista izgleda kriza srednjih godina?

Kada se događa kriza srednjih godina kod žena?

Za neke je to period isprekidan neverama, preuranjenim promenama izgleda i nekim drugim transformacijama. Tačnije, u pitanju je egzistencijalna praznina kako je naziva Lizbet fon Benedek (Lisbeth von Benedek), doktorka psihologije i psihoanalitičarka.

Prema rečima stručnjaka, naš život obeležavaju dve velike faze čije trajanje varira u zavisnosti od očekivanog životnog veka svake osobe, naše evolucije i našeg ličnog sazrevanja.

„Statistički gledano, u 21. veku, prva faza se odvija od rođenja do oko 35, 50 godina, onda ulazimo u drugi deo našeg života“, objašnjava psihološkinja.

U prošlosti je ova faza nastupila mnogo ranije, jer je životni vek bio kraći. Za neke se prekretnica, sa svojim udelom pitanja, dostiže ranije; za druge će stići kasnije.

Da li sve žene doživljavaju krizu srednjih godina?

Ne mora da znači. Prema studiji Univerziteta Alberta objavljenoj u akademskom časopisu Razvojna psihologija 2016. godine, istraživanje sugeriše da ne samo da famozna kriza ne postoji, već da bi ovaj prelomni period bio čak i onaj u kojem bismo bili najzadovoljniji.  Ovim rezultatima je u suprotnosti australijsko istraživanje koje sugeriše da su ljudi upravo oko 45 godina najmanje zadovoljni svojim životom. Dok polovina starijih od 50 godina veruje da su doživeli sličan fenomen, debate se vode oko „krize srednjih godina“.

Kriza srednjih godina je izraz koji je skovao kanadski psihoanalitičar, dr Eliot Žak (Elliot Jaques), 1960-ih godina. Ovaj period intenzivnog emocionalnog poremećaja i dalje je teško okarakterisati, kako je primetio Nik Haslam (Nick Haslam), istraživač socijalne psihologije na Univerzitetu u Melburnu. Može se javiti i sa 35 i sa  55 godina; biti iznenadna ili prethoditi znacima upozorenja; izazvano traumom ili ne (razvod, otpuštanje, itd).

Mnogi istraživači i terapeuti se slažu oko činjenice da je kriza srednjih godina kdo žena kulminacija procesa sazrevanja koji je i fizički i psihički; određeni odgovor na starenje, shvaćen manje-više svesno.

Da li je kriza srednjih godina kod žena negiranje starenja?

Kriza srednjih godina bi u stvari bila vreme promene između rastuće dinamike mladosti i prihvatanja starosti. Znamo da se fine linije i bore pojavljuju od 25. godine, a da od 30. godine nastupa spora i progresivna promena u funkcionisanju svakog organa. Zidovi srca se zadebljaju, mišić gubi pokretljivost i arterije se ukoče. Respiratorni mišići gube snagu, a elastičnost pluća se smanjuje. Isto važi i za energiju. Svi znamo da se godinama sve slabije nosimo sa neprospavanim noćima, jako alkoholnim večerima ili profesionalnim nedeljama.

Međutim, svi mi patimo od kognitivne pristrasnosti u odnosu na naše godine, kao što pokazuje studija objavljena 2024. u časopisu Psihologija i starenje. Kada smo deca, odrasli nam deluju veoma, veoma stari. Ali kada smo odrasli, ideja da tridesetogodišnjake doživljavamo kao stare ljude nas zasmejava. Malo ljudi u četrdesetim sebe vidi kao starije. Ukratko, postoji nepovezanost između naše slike o sebi i starosti našeg tela, a svi smo mi nečiji mladi ili stari.

Provera stvarnosti je generalno nasilnija za žene. Za razliku od muškaraca koji mogu nastaviti da ignorišu svoje godine bez previše narcisoidne patnje, dok su žene podložnije zbog menopauze.

U stvari, predmenopauza je najteža faza procesa. Obično traje od 7 do 10 godina.

Ponekad perimenopauza – vreme od početka do potpunog kraja simptoma – traje 20 godina, od 35. do 55. godine. Pravila se menjaju. Uočavamo duge cikluse, kratke cikluse, obilnija krvarenja, ponekad gotovo hemoragična, sa posledicom anemije kod pojedinih pacijenata.

Predmenstrualni sindrom (PMS) postaje sve jači i duži u ciklusu (može da traje dve nedelje umesto rituala 4 do 5 dana), isto važi i za nesanicu, ekstremni umor, razdražljivost… Intenzivni, uporni poremećaji, guraju mnoge žene da promene karijeru jer jednostavno više ne mogu da se snađu. Sve to bez povlačenja paralele između njihovog hormonskog statusa i njihovog opšteg stanja, jer opseg simptoma ne uključuje nužno i valunge.

Kriza srednjih godina ili oplakivanje mladosti?

Ako se emocionalni i mentalni preokret „krize srednjih godina“ može stvoriti hormonskom dezorijentacijom, to je i plod suočavanja sa našom konačnošću.

U svojim spisima, dr Eliot Žak primećuje da je dolazak u sredinu života jednostavan sa hronološke tačke gledišta, ali ne i psihološki. Tek što smo završili sa rastom, počinjemo da starimo.  Moramo oplakivati mladost i detinjstvo koji su sada prošli da bismo se suočili sa novim spoljnim uslovima. Iznad svega, ulazak u cvet života, u stadijum ostvarenja, označava početak kraja. Postojanje više nije ovo beskonačno penjanje ka dalekom horizontu ispred nas. Kada stignemo do vrha brda, proteže se padina, na kraju koja se nazire na naš kraj. Problem? „Niko ne veruje u mogućnost sopstvene smrti… U nesvesnom je svako uveren da je besmrtan“, primećuje psihoanalitičar.

Sa emocionalnom zrelošću, pitamo se da li su do tada doneti izbori zaista bili naši. Otuda potreba, često, da preispitamo svoje prioritete kako bismo pronašli smisao života. Još uvek moramo da se suočimo sa svojim strahovima, našim granicama. U zavisnosti od naše emocionalne zrelosti, donosićemo odluke koje će hraniti energiju novina, ili će nas, naprotiv, držati u formi stagnacije.

Kako se izboriti sa krizom srednjih godina kod žena?

Korisno je preispitivati dogme koje nas zaključavaju, naterati nas da verujemo da nismo dorasli zadatku kada samo odgovaraju na san roditelja, porodice, društva.

Psiholog savetuje da se usuđujemo da pričamo o tome; Ako je komunikacija sa onima oko vas komplikovana, ne oklevajte da se obratite zdravstvenom radniku. „Donošenje odluka će pomoći nekim ljudima da prevaziđu razmišljanja i preplave, sterilne misli koje nas ugrađuju“, dodaje psiholog. Definitivno možemo pokrenuti projekte kako bismo krenuli napred na jednoj strani našeg života, dok se druga smiri.

„Čuvajte se određenih knjiga o ličnom razvoju koje ostavljaju utisak da sve možemo da kontrolišemo. Težina odgovornosti za izbore koje treba da donesemo postaje dodatni stres, pored pristanka da otpustimo ono što više ne postoji“, opisuje stričnjak.

Žene koje osećaju potrebu da se sagledaju kako bi iznele nove snove – ili novo ja – mogu se uključiti u kratku terapiju ili treniranje.

Snežana Vranić

Snežana Vranić je autorka koja vrlo rado istražuje teme zdravlja i gastronomije, što je prešlo i u njen profesionalni angažman. Međutim, njeno polje interesovanja obuhvataju i teme povezane sa astrologijom, kao i razumevanjem međuljudskih odnosa. Snežana je aktivan autor i na portalu lepotaizdravlje.rs.

Izvor slike: fizkes/GettyImagesPlus

Nastavite da čitate

Niste same: Mentalno zdravlje majki se pogoršava tokom leta

Već iscrpljene obavezama tokom godina, odmor nikako da počne.