And Just Like That: Gledamo je da bismo je kritikovali, i volimo jer nas nervira

Dok svet već treću sezonu prati „And Just Like That“, jedno pitanje odzvanja glasnije nego ikada: zašto je i dalje gledamo?

And Just Like That hate-watching ili gledanje iz inata

„And Just Like That“ nije klasični guilty pleasure. To je serija od koje mnogi ne odmiču i gledaju je s istinskim frustracijama: zbog dijaloga, neobičnih zapleta, ili zato što likovi koje volimo više ne liče na sebe. Pa ipak, gotovo opsesivno ostajemo uz nju, iz nedelje u nedelju.

Psiholozi bi rekli da je to forma emotivne zavisnosti. U digitalnom dobu, ovaj fenomen poznat je kao hate-watching. Gledamo ne zato što uživamo, već zato što ne možemo da prestanemo.

Kao kod loše veze: znamo da nas ne ispunjava, ali bez nje ne umemo. Uostalom, za mnoge žene koje su odrasle uz „Sex and the City“, to je i pitanje identiteta. Možda više ne verujemo u iste snove, ali ne možemo da ih (ot)pustimo.

Za razliku od prvobitne serije koja je oblikovala generacije, „And Just Like That“ kao da odbacuje mit o savršenoj ženstvenosti.

Njeni likovi su zbunjeni, ranjivi, ponekad iskarikirani, čak previše. Ima u tome nečeg hrabrog, ali više onog zbunjujućeg koje gledaoce navodi na sumnju da li autori provociraju ili pokušavaju da prikažu stvarnost bez šminke?

„Sex and the City“ nekada, „And Just Like That“ danas – serija više ne nudi glamur kao bekstvo, već kao ironiju. Promenila je ton jer se i naše društvo promenilo: više nismo u eri cosmopolitan-fantazije, već u vremenu anksioznosti, gubitaka, redefinisanja srednjih godina i pitanja: šta ako uspeh ne izgleda onako kako smo zamišljale?

And Just Like That – kolektivna terapija preko ekrana

Zajedničko gledanje serije postalo je novo mesto povezivanja: u grupnim četovima, podkastima, mimovima. Svaka scena postaje predmet analize, priče o identitetima. Žene međusobno dele frustracije, ali i sopstvene nesigurnosti. Serija im je postala ogledalo, ono koje žele razbiti.

Za neke gledateljke, upravo je to vrednost nove serije: ne nudi odgovore, već otvara pitanja. Iako daleko od savršene, „And Just Like That“ danas služi kao društveni eksperiment, kao refleksija našeg odnosa prema prošlosti, ženstvenosti, i prema samima sebi.

„And Just Like That“ nije dobar nastavak revolucinarne serije „Sex and the City“, ali možda ni ne treba da bude. I dok se kolektivno pitamo “zašto ovo još gledam?”, možda je odgovor jednostavan: jer smo se, kao i Carrie, i same promenile.

Izvor slike: Cindy Ord/Staff, Kevin Winter/Getty Images

Nastavite da čitate

Kim Cattrall otkrila strategiju pregovora za nastavak serije „Seks i grad“

Glumica možda ipak nije stavila tačku na svoju legendarnu ulogu Samanthe