Šta je hiperumor i kako ga prevazići?

Šta je hiperumor? Čini se da je iscrpljenost sve češća. Mnogo ljudi se žali na veliki umor koji ih potpuno obuzima i ne prolazi. Skala je takva da 10 do 25 odsto ljudi koji se konsultuju s lekarom opšte prakse kaže da su uvek umorni, a 6 do 7 odsto odlazi kod zdravstvenih radnika uglavnom iz tog razloga. I, kako pokazuju statistike, mahom su to žene.

Već smoupoznati sa sindromom hroničnog umora, ili sagorevanjem (profesionalnim i/ili ličnim), a sad se pojavljuje i „hiperumor“, kako ističe HuffPost UK. Ali šta se krije iza toga i kako znati da znate da li ste baš vi pogođeni ovim fenomenom?

Šta izaziva hiperumor

Prema istraživačkoj agenciji Mintel, hiperumor je rezultat kombinacije faktora kao što su pandemija Covid-19, povećanje troškova života, energetska i geopolitička kriza i društvene mreže. Toliko spoljnih faktora zbog kojih se ponekad osećamo rastrzano, a samim tim i psihički, fizički i emocionalno iscrpljene.

Ova studija takođe naglašava radikalno povećanje anksioznosti, sagorevanja i stresa. Dvoje od pet ljudi reklo je da bi radije odspavalo dodatni sat nego da provodi vreme sa prijateljima ili porodicom, pokazuju rezultati. Ali kako smo dospeli ovde?

National Health Service (NHS) kaže da ljudi često pokušavaju da urade što je više moguće u danu koji traje samo 24 sata. Organizacija dodaje da osećaj „hiperumora“ može biti uzrokovan psihološkim problemima kao što su stres, anksioznost ili depresija.

Termin koji zdravstveni radnici ne priznaju

Zdravstveni radnici ne priznaju termin hiperumor. Doktor Alaa Ghali, internista specijalista za sindrom hroničnog umora u Univerzitetskoj bolnici Anže, kaže: „Nisam čuo da se koristi ovaj termin u naučnoj zajednici“. Stručnjak  više voli da koristi termine „preterani umor ili iscrpljenost“. Ali ističe da, prema njegovom mišljenju, „nije bitan samo intenzitet umora, već i njegovo trajanje“.

Tokom svojih konsultacija, međutim, primećuje da je nastupilo izvesno opšte slabljenje, posebno od kraja prvog talasa Covid-19 u leto 2020. Iscrpljenost koja se različito manifestuje od slučaja do slučaja. Osim infektivnog konteksta povezanog sa pandemijom, „imamo pacijente koji imaju fibromialgiju, poremećaje spavanja kao što su apneja u snu ili anemija“, navodi specijalista.

„Reaktivna depresija izaziva fizički i kognitivni umor, kao i poremećaje sna“, navodi dr Alaa Ghali kao primer. „Ako pogledamo nešto drugo, kao što su poremećaji raspoloženja, društveni problemi, ali i globalni problemi sa ratovima, to naravno ima uticaja na ljude“, potvrđuje on.

Hiperumor: Kada umor postane patologija

Bez obzira na termin koji koristite za opisivanje vašeg stanja, ako ste hronično iscrpljeni to ne prolazi – idite lekaru. Kako je objasnio dr Ghali, važno je obratiti pažnju na to koliko traje iscrplejnost, „jer ako se to produži, umor postaje, po definiciji, ozbiljan“. Tada govorimo o hroničnom umoru.

Podsećanja radi, umor se kvalifikuje kao nenormalan kada ne prolazi nakon mirovanja (odmaranja). Osoba koja pati od hiperumora nije u stanju da obavlja svoje svakodnevne aktivnosti i stalno se oseća iscrpljeno, umorno ili slabo. Dodatni pregledi će omogućiti da se otkrije tačan uzrok ove opšte iscrpljenosti i da se ona leči, kada je to moguće.

Izvor vesti: marieclaire.fr

Izvor slike: fizkes/gettyimages.co.uk