Anksioznost na poslu: Koje osobine ličnosti je odaju

Anksioznost na poslu postala je problem javnog zdravlja. U 2022, studija Harris Interactive, koju je naručila grupa za socijalnu zaštitu Malakoff Humanis, otkrila je da je 42% zaposlenih mlađih od 30 godina pod većim stresom od proseka, do te mere da je 23% njih svoje mentalno zdravlje ocenilo „negativno“.

Ali kako prepoznati anksioznost kada se pojavi? Zato što se ne radi uvek o napadima panike ili izraženim fizičkim reakcijama. Anksioznost se ponekad primećuje kroz određene specifične osobine ličnosti.

Anksioznost na poslu: Kako je prepoznati

Perfekcionizam zbog straha od neuspeha

Za početak, perfekcionizam je vektor anksioznosti. Ova karakterna osobina, koju kandidati često navode kada ih pitaju o njihovoj najvećoj slabosti tokom intervjua za posao, generalno se smatra nečim pozitivnim. Ali, „radi se o kontroli“, rekla je psiholog Nikki Lacherza-Drew za HuffPost. „Veliki  projekat, koji treba da bude timski, može se pretvoriti u solo projekat za osobu s ovom osobinom. Jer sve mora da ide svojim putem i zato što smatraju da je njihov način najbolji“,  dodaje ona.

Ali prisiljavanje svih da se prilagode jednoj osobi šteti atmosferi na radnom mestu. Pogotovo što ovi ljudi možda teško prihvataju kritiku, čak i kada je ona konstruktivna. A ova navika je znak niskog samopoštovanja ili straha od neuspeha, kaže Nikki Lacherza-Drew. „Očajnički se trude da ne pogreše i misle da je jedini način da to izbegnu taj što će biti savršeni. Ali savršenstvo nije dostižno.“

Radite više nego što je potrebnu i uvek ste na usluzi drugima

Anksioznost se ogleda i u određenom ponašanju s kolegama. Počevši od potrebe da stalno ugađate drugima tako što ćete uvek pristati da im pomognete iako imate i previše svojih obaveza. „Želja da se stalno ugađa drugima je oblik anksioznosti jer potiče od brige o tome šta će drugi ljudi misliti, reći ili učiniti“, objasnila je psihoterapeutkinja Shannon Garcia za HuffPost.

„Ako odbijete da učinite uslugu kolegi, da li će biti ljut? Hoće li vas mrzeti?“, su pitanja koja sebi postavlja anksiozna osoba. Ova navika ide nauštrb sopstvenih granica, koje treba na vreme nametnuti, umesto mehanički prihvatati zahteve kolega. Inače, mešanje u svačije poslove takođe izaziva zabrinutost. Tanisha Ranger, psihološkinja, smatra da se iza ovakvog ponašanja krije strah da osoba neće biti voljena ili prihvaćena.

Anksioznost na poslu: Mikromenadžment i odugovlačenje

„Ako izbegavate određene ljude, mesta ili zadatke na poslu, moguće da vas je savladala anksioznost“, dodaje Shannon Garcia. Izbegavate ručak s kolegama da ne biste bili suočeni sa društvenim situacijama, izbegavate prolazak pored osobe koja uvek želi da razgovara, odustajanje od unapređenja jer su intervjui neprijatni… U stvarnosti izbegavanje ovakvih situacija samo povećava anksioznost.

Takođe, zaposleni koji pate od anksioznosti često je ispoljavaju u vidu „mikromenadžmenta“. Poput perfekcionizma, dotična osoba će imati snažnu potrebu da kontroliše svaki detalj nekog zadatka, čak i ako se u očima drugih čini autoritarnom.

Prema Tanishi Ranger, ova potreba za mikromenadžiranjem ponekad datira još iz detinjstva kada su bliski ljudi tretirali osobu kao „srednjeg menadžera“. Što znači da je „imala veliku odgovornost, ali ne i moć“, pojašnjava Tanisha. „Kada bi stvari krenule naopako, osoba bi se osećala kao da je ona kriva. Kada ovako odrastate, čim se osećate malo anksiozno ili vidite da nešto može krenuti naopako, pokušavate da kontrolišete okolinu jer ste iznutra prestravljeni“, dodaje ona.

Izvor vesti: marieclaire.fr

Izvor slike: Wasan Tita/gettyimages.co.uk