Kako anksioznost i psihološko izbegavanje utiču na naš život?

Kada se suočimo sa neprijatnim situacijama, anksioznost i psihološko izbegavanje su nešto čemu se okrećemo u želji da zaobiđemo prepreku. Da li je to dobra stvar?

Anksioznost i psihološko izbegavanje

Psihološko izbegavanje podrazumeva da ponekad radije biramo neznanje ili poricanje nego konfrontaciju. Međutim, ovo rešenje nije najbolje na duugoročnom planu za nas. Ponekad je veoma teško suočiti se sa situacijama u kojima se osećamo neprijatno, ali izbegavanje donošenja teških odluka ili upuštanja neprijatne razgovore utiče na našu psihu i to ne u dobrom pravcu.

Mehanizam koji nas privremeno umiruje

Odabirom da izbegnemo situaciju koja na stavlja u neprijatnu poziciju, tražimo brzo rešenja da izbegnemo emociju koja nam ne prija. Međutim, „To je kao štaka, ublažava anksioznost, ali je zapravo postepeno povećava“, piše Washington Post.

Takođe, veoma je važno da shvatimo da psihološko izbegavanje nije povezano sa radnjama koje preduzimamo, već sa namerama iza njih. Na primer, moguće je da odbijete odlazak na žurku sa prijateljima zbog izbegavanja konfrontacija. Naravno, ukoliko nije karakteristično za vas da izbegavate ovakva događanja, onda je ovo pokazatelj psihološkog izbegavanja. Slično je i u paru, kada jedan partner želi da razgovara, a drugi uvek ima nešto što mora da uradi:

„Mi to vidimo kao kukavičluk, odbijanje da se istini pogleda u lice“, dodaje Laurie Hawkes (Lori Hoks), klinička psihološkinja.

Različiti oblici izbegavanja

Izbegavanje se može manifestovati na nekoliko načina. U kontekstu izbegavanja neprijatnih razgovora, posao ili društvene mreže mogu postati utočište. Na ovaj način osoba okupira um drugim stvarima kako bi izbegla realan problem.

Sa druge strane, izbegavanje konfrontacije može biti i momentalno reagovanje kao što je brzo odgovaranje na mejl koji nas uznemirava ili podizanje glasa bez razmišljanja o posledicama.

Izbegavanje može razultirati i  statusom quo, željom da ostanemo u nečem poznatom čak iako to nije dobro za nas. Ovde dobijamo utehu sa onim što nam je poznato, ali smo i dalje zaglavljeni u situaciji koja utiče na naše blagostanje.

Anksioznost i psihološko izbegavanje: Opasnosti

koje nose sa sobom

Ovaj psihološki odbrambeni mehanizam može imati značajne posledice na duži vremenski period. Jedna od posledica je gubitak samopoštovanja: „Generalno, nismo ponosni što praktikujemo izbegavanje. Često se ljudi stide  što nisu uspeli u nečemu“, tvrdi psihološkinja. Osim toga, ovakvo ponašanje čini da nikada ne izlazimo iz zone udobnosti i da živimo povučeno.

Kako se rešiti ovog odbrambenog mehanizma?

Prvenstveno, neophodno je napraviti korak unazad od situacije da bismo je bolje razumeli i borili se protiv pokušaja da je izbegnemo. Veoma je važno da postavljamo sebi pitanja: „Šta je ispravno da uradim? Da li je ovo važno za mene? Koliko me košta da pokušam da uradim ovo?“

Laurie rezimira: „ Ako je važno i malo me košta: bez oklevanja, dajem sebi bliski rok da to izvršim . Ako problem nije važan i košta nas mnogo, bolje je da ga pustimo. A ako nas košta mnogo, ali je važno, ima smisla potražiti pomoć.“

Međutim, važno je znati da nije svako izbegavanje povezano sa ovim poremećajem. Ipak, ukoliko se ovaj metod redovno koristi, vreme je da razmislite o tome da pokušate da se kofrontirate sa problemima koje imate. Obraćanje psihijatru ovde može biti od pomoći.

Izvor vesti: www.marieclaire.fr

Nastavite da čitate

Bumerang odnosi u vezi: Toksičniji su nego što mislimo

Raskid ili pomirenje? Donesite odluku na pravi način.