Da li možete da se razbolite od previše brige?

Sigurno ste čuli da previše brige vodi do anksioznosti ili drugačijeg tipa razboljevanja. Međutim, da li je to zaista tačno?

Zdravstvena anksioznost ili poremećaj anksioznosti, kako je inače poznat, je u porastu. Google pruža informacije o ovom stanju, a sve ljudi pretražuje ovo stanje. Međutim, o čemu je zapravo reč i da li je to nešto što sami sebi prouzrokujemo?

Da li previše brige vodi do anksioznosti?

Zdravstena anksioznost je stanje mentalnog zdravlja koje karakteriše uporna ili neopravdana preokupacija bolešću ili razvojem ozbiljne bolesti. Proteže se od prolaznih briga – bljeska u deliću sekunde da bi vaša glavobolja mogla biti tumor na mozgu – do iscrpljujuće, sveobuhvatne panike. Može se proširiti i na zabrinutost za zdravlje članova porodice, a može se manifestovati u preteranom samopregledu i traženju uveravanja ili u izbegavanju zdravstvenih problema i lekarskih poseta u potpunosti.

U svakom slučaju, čini se da je u porastu. Procenjuje se da 5,7 odsto Australijanaca živi sa zdravstvenom anksioznošću, iako je ova brojka verovatno mnogo veća s obzirom na praznine u istraživanju i poteškoće u merenju stanja.

Stručnjaci za mentalno zdravlje intervjuisani za ovu priču kažu da su primetili porast zdravstvene  anksioznosti i generalizovane anksioznosti, sa statistikama koje pokazuju da je 21,1 odsto australijskih žena i 13,3 odsto australijskih muškaraca iskusilo 12-mesečni anksiozni poremećaj između 2020. i 2022.

Šta je uzrok zdravstvenoj anksioznosti?

Uzrok zdravstvene anksioznosti u ovom trenutku može se povezati sa nekoliko faktora. Covid je ugledao svet na zdravstvene podatke i pranje ruku kao nikada ranije, što je kod nekih izazvalo novonastale neuroze. Nasuprot tome, mnoge dugogodišnje zdravstvene pandemije i osećaj da, po prvi put, nisu bili sami u svojoj zebnji.

„Uglavnom sam smatrala da je to iskustvo neobično smirujuće“, napisala je Karolina Krampton (Caroline Crampton) u svojim novim memoarima o kulturnoj istoriji zdravstvene anksioznost. „Drugi hipohondri sa kojima sam razgovarala potvrdili su da su i oni iskusili ovu kontradiktornu reakciju. Više nismo bili izvan sebe sa svojim iracionalnim strahovima i našim izmišljenim bolestima. Odjednom smo postali normalni.“

Od tada, fiksacija društva na blagostanje nastavlja da raste. Kada vam svetska industrija zdravlja vredna trilion dolara obećava da ćete uzimanjem dnevnih suplemenata, praćenjem otkucaja srca i biohakovanjem poput tehničara, i vi moći da otključate savršeno zdravlje, nije iznenađujuće što postajemo opsednuti.

A kada se čini da je život obavijen propasti i tami, opterećen neshvatljivim stanjem sveta ili sopstvenim unutrašnjim iskustvom, zdravstveni problemi mogu pružiti nešto opipljivije na šta bi se mogli fokusirati.

Pre nego što je anksiozni poremećaj bolesti ušao u medicinske knjige, bio je poznat kao hipohondrija. Danas se taj izraz u medicinskim krugovima smatra pežorativnim. Bila je to bolest ekscentrika i kreativaca, a ne legitimni mentalni poremećaj, konotacija koja u izvesnoj meri postoji i danas.

Koja je najbolja terapija?

Ako preduzmete odgovarajuću akciju, posetili ste doktora, uradili ste testove, da li se zapravo još nešto može učiniti? Ukoliko se i dalje brinete previše, ne bi bilo loše da posetite psihologa.

Praćenje sopstvenog zdravlja je, na kraju krajeva, sasvim prirodno. Razvilo se pre milenijuma kao veština ljudskog preživljavanja, zajedno sa identifikovanjem potencijalnih pretnji. A kada je pretnja bolesti i smrt je naizgled svuda okolo, fizički simptomi ili senzacije mogu početi da se manifestuju.

Uzmite u obzir „sindrom studenta medicine“, fenomen zbog kojeg budući lekari veruju da su zaraženi bolešću koju proučavaju, ili psihosomatske vaške od kojih vam se skalp pecka i svrbi. S vremenom će postojati termin za stezanje u grudima koje osećate nakon što pogledate medicinske podatke koji trepere na vašem zglobu.

Povratak osećaja delovanja menja igru za one koji pate od zdravstvene anksioznosti, mada može biti i odricanje od neke kontrole. Žene često osećaju ogromnu i neopravdanu odgovornost da budu na prvom mestu kada je u pitanju njihovo zdravlje – i zdravlje njihove porodice – a perfekcionisti će se posebno potruditi da izbegnu bolest i krivicu koja je prati.

Sedenje sa neizvesnošću i nelagodnošću su veštine koje polako umiru u našem društvu brzih klikova i trenutnog zadovoljstva. Ali na kraju, i paradoksalno, mogli bi pružaju udobnost za kojom mnogi žude.

Kao što je Karolina Krampton, koja pati od zdravstvene anksioznosti napisala u svojim memoarima, „[Moram] da prihvatim da nemam kontrolu nad onim što se dešava meni ili u meni, da moje milijarde ćelija ne rade prema mojoj komandi, pa čak ni prema mojoj pažnji.

Nikakva hiperbudnost prema aktivnostima mog tela ili promenama neće me upozoriti na činjenicu da je nešto ranije pošlo naopako. Ne mogu više da učim, da budem bolji ili da se poboljšam u ovome. To je samo činjenica da ste živi. I ovo je veoma neprijatna spoznaja.” Ipak, pokušajte da manje brinete jer previše brige vodi do anksioznosti, a samim tim može prouzrokovati i druga stanja koja inače ne biste imali.

Snežana Vranić

Snežana Vranić je autorka koja vrlo rado istražuje teme zdravlja i gastronomije, što je prešlo i u njen profesionalni angažman. Međutim, njeno polje interesovanja obuhvataju i teme povezane sa astrologijom, kao i razumevanjem međuljudskih odnosa. Snežana je aktivan autor i na portalu lepotaizdravlje.rs.

Izvor slike: nensuria/GettyImagesPlus

Nastavite da čitate

Overthinking: Kako prestati sa preteranim razmišljanjem?

Izlaz nije lak, ali je moguć...