Da li stalno zaboravljate ključeve ili telefon? Evo šta to znači
I kako da to pobedite...
29. jun 2024.
| Snežana VranićLapsusi su veoma fascinantni, a psihoanaliza im je dala posebnu mističnu dimenziju. Međutim, zašto se događaju lapsusi?
Lapsusi su ponekad svedoci potisnutih misli, a mogu biti i primer disfunkcije jezičkog mehanizma. Međutim, šta oni zapravo otkrivaju? Objašnjenja je dala Silvi Čokron (Sylvie Chokron), neuropsihološkinja i direktorka istraživanja u Francuskom nacionalnom centru za naučna istraživanja.
Lapsusi su jednostavne jezičke greške koje iskazu daju potpuno drugačije značenje. Iako ponekad osramote osobu koja ih je napravila, često su veoma smešni, naročito onima koji su ih čuli. Međutim, da li je u pitanju jezička greška ili to otkriva nešto više o našoj podsvesti?
Ako je psihoanaliza pokušala da da smisao lapsusima, to je pre svega zbog Sigmunda Frojda, koji je ovaj fenomen predstavio kao predstavnika svih neuspešnih dela. Pod neuspelim činom moramo razumeti nehotično izražavanje tajne misli ili nesvesne i potisnute želje.
U tom smislu, „jezik, time što je pogrešan, govori istinu“, tako da „umesto da svom prijatelju kažete ‘izvini, nisam hteo da zakasnim’, negacija vam izmiče, a vi se tako nalazite u situaciji mu objasnite da ne želite da ga vidite“, objašnjava specijalista. Ali zar vaše prisustvo nije garancija vašeg prijateljstva? „Veoma je verovatno da, u uzbuđenju zbog kašnjenja, mozak nije imao vremena da prevede kompletnu informaciju“, nastavlja ona.
Na isti način, kada učenici zovu učiteljicu tako što je zovu „mama“, psihoanalitički pristup će to videti kao prikaz simboličke funkcije pomenute osobe, dok neuropsiholog to vidi „asocijacijom ideja između dve reči čiji zvuci su slične, dve žene sličnog statusa, sa obrazovnom funkcijom u životu deteta”.
Ove asocijacije ideja, bilo tematske, zvučne ili druge, neuropsiholog naziva „faktorima interferencije“, koji nas guraju u grešku. Mozak bira reč ili ideju koja je bliska jedna drugoj.
Moramo da vidimo misao u mozgu kao put: informacija putuje kroz kolo, aktivirajući nekoliko regiona mozga. Električni signali se šire i, ako se preusmere, gledanjem drugih informacija, na primer, mozak ne može da proizvede pravu informaciju“, objašnjava stručnjakinja.
Zbog toga će doći do lapsusa kada se vaša pažnja skrene: „dakle, ako se posebno potrudite da ne otkrijete informacije, to će verovatno umoriti vaše kognitivne i kontrolne kapacitete, tako da se pažnja postepeno oslobađa“.
Ovo je isti mehanizam kada napravite lapsus, kao da bacite kašičicu umesto poklopca jogurta u smeće. „Ovi gestovi se javljaju kada se zadatak ponovi. Što je automatizovaniji, to je potrebno manje pažnje i lakše je napraviti grešku“, zaključuje ona.
U neuropsihologiji, okliznuće jezika uglavnom ukazuje na mentalni zamor koji može uzrokovati greške mozga jer nema energiju neophodnu da bude na oprezu. Dakle, sledeći put kada vam se jezik i mozak pomešaju, ispitivanje ovih različitih tumačenja moglo bi vam biti od koristi.
Snežana Vranić je autorka koja vrlo rado istražuje teme zdravlja i gastronomije, što je prešlo i u njen profesionalni angažman. Međutim, njeno polje interesovanja obuhvataju i teme povezane sa astrologijom, kao i razumevanjem međuljudskih odnosa. Snežana je aktivan autor i na portalu lepotaizdravlje.rs.
Izvor slike: Anastasiia Makarevich/GettyImagesPlus
I kako da to pobedite...
Bolje ih se otarasite što pre...
Svakako vam ništa dobro neće doneti...
Ovo će vam pomoći da se izborite sa poteškoćama...
Ovo utiče na sve aspekte vašeg života...
Izlaz nije lak, ali je moguć...
Ne, nije u pitanju ishrana...
Iako možda deluje čudno, ovo je dobra navika za vas...