Mentalni umor: Kako se izboriti s mentalnim umorom

Da li i vas muči mentalni umor? Da li se sećate kada ste se poslednji put osećali savršeno smireno i odmorno, fizički i psihički, a da se niste osećali kao hrčak na točkiću? Da li vam se čini kao da je prošlo mnogo godina od tad? Daleko od toga da ste jedini…

Umor je postao pravi društveni problem, u velikoj meri povezan sa bespomoćnošću koju danas osećamo da se oslobodimo svega: posla, društvenih mreža, WhatsApp razgovora, obaveštenja koja iskaču na telefonu, svakodnevnih obaveza koje se gomilaju. I sve to u žurbanom univerzumu zasićenom bukom i šarenim slikama.

„Mozak zapravo nije u stanju da obradi nekoliko zadataka istovremeno, on veoma brzo skače sa zadatka A na zadatak B, zatim se vraća na prvi, itd. Ova prinudna promena izaziva manju dubinu obrade svakog od njih i veći kognitivni zamor. Kada su kognitivni resursi iscrpljeni, a tempo stimulacije ne opada, mentalni umor se povećava“, objašnjava Arnaud Aubert, doktorka neuropsihologije.

Mentalni umor, jer ne znamo da se odmorimo

Suočen sa višestrukim zahtevima, naš nervni sistem je stalno u pripravnosti. „Kada se sve ne dešava brzo kako bismo želeli, mi to ne prihvatamo dobro. Svi su postali veoma zahtevni i veoma nervozni i ovo stanje ih sprečava da se odmore“, napominje dr Fanny Jacq, psihijatar, suosnivač udruženja MentalTech.

Gladni smo, hrana nam je dostavljena; šaljemo mejl, želimo odgovor u roku od minut… Dvosmerni zahtev, jer znamo da drugi očekuju istu neposrednost od nas samih. „Dugo sam radila u velikoj međunarodnoj kompaniji. Odeš u krevet, Amerikanci su već budni, ti ustaneš, Azijati su već odradili pola dana. Molbe nikad ne prestaju, jako je teško“, priseća se Sesil, 45 godina. Zamagljivanje, ovaj fenomen brisanja granica između profesionalnog i ličnog života, olakšan višestrukim kanalima komunikacije i dodatno naglašen radom na daljinu, pojačava ovaj zahtev i njegovu posledicu, krivicu ako se ne „prati kretanje“.

Internet i društvene mreže kradu vreme i

koncentraciju

„Kada sam počela da radim, nismo imali mobilne telefone, kompjuter kod kuće, uveče sam došla kući, bilo je gotovo. Danas imam osećaj da bih bila u toku, moram da budem stalno povezana“, jada se Ketrin, 50 godina.

Osećanja dopiru čak i do lične sfere uz obavezu da odmah reaguju na WhatsApp razgovore s porodicom, grupom prijatelja, korporacijom, školom… A tu su i društvene mreže, poput Instagrama, Tvitera, TikToka, koje su potpuno preplavile naše živote svojim neprekidnim protokom slika i informacija.

„Studije su pokazale da skrolovanje smanjuje našu sposobnost da obratimo pažnju i koncentrišemo se na zadatak. Danas naša koncentracija ne traje duže od 15-20  minuta. Što se tiče zavisnosti od lajkova, to je konstantni emocionalni tobogan koji stavraju adrenalin i hormoni sreće““, objašnjava dr Fanny Jacq. Kako se povećava stres koji nas ometa, naša sposobnost koncentracije se smanjuje.

Mentalni umor: Na ivici loma…

Suočeni sa eskalacijom informacija i izbora, neki idu tako daleko da razviju određeni oblik anksioznosti, oblik trajnog nezadovoljstva. „Postoji toliko mogućnosti da zamišljamo da uvek možemo da imamo bolje i više. Može postati izuzetno stresno i iscrpljujuće praviti izbore, bilo da se radi o kupovini stana ili pronalaženju partnera na aplikacijama za upoznavanje“, objašnjava dr Fanny Jacq.

Osim osećaja stalnog grča i visokog nivoa kortizola koji nas sprečava da dobro spavamo, posledice po telo mogu biti još ozbiljnije. „Osobe koje su u stalnom grču, nisu ustanju da se odmore čak i kad nemaju šta da rade. Njihov nervni sistem je konstantno pod naponom. Oni su u stanju trajne napetosti, koje više nisu ni svesni“, objašnjava Lorris Gellé, autor Méthode Anatomik (Ed. Leduc). U ekstremnim slučajevima, to je sagorevanje. „Sistem koji je stalno u pripravnosti se urušava“, rezimira Arnaud Aubert.

Leto ili savršeno vreme da promenite svoje navike

Prvo što treba da uradimo da izađemo iz ove paklene trke je da shvatimo da nam to više ne odgovara i da možemo drugačije. „Naš mozak voli poznato. Ako mu dozvolimo, on preuzima i vodi nas na ono na šta je navikao. Ali možemo da ometamo ovaj program“, insistira Marielle Alix, trener i hipnoterapeut.

„Period godišnjeg odmora dobro je vreme da pokušate da promenite svoje navike,  ali greška bi bila da počnete da praktikujete gomilu različitih tehnika. Srećem mnogo ljudi koji mi govore da su probali sve, ‘čudesno jutro’, kundalini u 6 ujutru, vizualizaciju, najmodernije časove joge… I sve to je tako iscrpljujuće i to kada bi trebalo da se odmaraju. U naše vreme nemoguće je sedeti na sofi i reći: to je to, sve sam uradio savršeno“, smatra Marielle Alix.

Vrlo brzo, i vi možete imati osećaj da gubite vreme, ali gubite mnogo više ako skrolujete na pametnom telefonu, a da ne znate šta tamo radite. Takođe je dobro shvatiti da ako čekate da završite sve što mislite da morate da uradite, da ste sve pročitali, sve videli, odgovorili na sve, nikada nećete stati.

Kako sprečiti mentali umor

1. Lista obaveza: Svako veče zapišite sve što treba da uradite sledećeg dana. Ovo automatski snižava nivo budnosti mozga.
2. Skrolujte vesti i društvene mreže samo u određeno doba dana. I ne trebaju vam obaveštenja s medija koja iskaču po ceo dan. Oduzimaju i vreme i energiju.
3. Odredite tačno vreme kada ćete odgovarati na mejlove.
4. Idite u šetnju svako veče najmanje pola sata. I za to vreme ne gledajte u telefon i nemojte slušati potkaste, muziku…
5. Takođe možete da pravite pauze u određeno vreme dana da biste se usredsredili na dah, pisali dnevnik, ručali u tišini bez provere mejlova i Instagram fida…

Kako ublažiti stres: Isprobajte metodu 5 čula

Ranka Bulatović

Ranka Bulatović, dugogodišni novinar i urednik: Zaljubljena u dobre knjige
i filmove. Isprobava sve moguće preparate za negu kose koji joj dođu pod
ruku.

Izvor vesti: marieclaire.fr

Izvor slike: SB Arts Media/gettyimages.co.uk