Kako napad anksioznosti deluje na telo

Kako napad anksioznosti deluje na telo? „Anksioznost znači negativno iščekivanje: ono što će se desiti nije dobro za mene“, podvlači neurolog Laurent Vercueilj, član Grenobl instituta za neuronauke i autor Chatouilles et autres petits tracas neurologiques (ur. Belin).

Uznemirenost može biti opravdana, na primer, kada se hoda po gustoj magli na ivici litice, „ali je najčešće neprikladna: uvećava opasnost koja je u najboljem slučaju minimalna, u najgorem nepostojeća“, nastavlja specijalista. Pretnja nije stvarna, ali strah postoji. Bez obzira na uzroke, telo drži pod pritiskom. A ako njegov intenzitet naglo poraste, pokreće se napad panike, što dovodi do kaskade lančanih reakcija koje uzrokuju da ljudi izgube kontrolu nad situacijom. Jedna od četiri osobe će imati barem jedan napad panike u životu. Žene su dvostruko sklonije tome od muškaraca.

Kako napad anksioznosti deluje na telo

„Sve počinje u mozgu na nivou takozvanih „limbičkih“ oblasti čija je uloga da obrađuju emocije“, objašnjava Laurent Vercueilj. Anksioznost (strah od umiranja, strah od gubljenja razuma, agorafobija, itd.) aktivira amigdalu, limbičku strukturu koja upozorava na prisustvo neposredne opasnosti i pokreće reakciju straha (stvarnu ili subjektivnu).

Ovo je povezano sa drugim regionom mozga, hipotalamusom, koji upravlja autonomnim nervnim sistemom. Prefrontalni korteks može da se aktivira da reguliše osećaj straha. Ponekad uspeva da urazumi emocionalni mozak da uguši anksioznost pre nego što ona izazove krizu. Ali ne uspeva uvek.

Kroz mrežu nerava – nazvanu simpatički nervni sistem – hipotalamus zatim stavlja telo u stanje pripravnosti. Indukuje proizvodnju adrenalina, stimulativnog hormona koji se izliva u krv i deluje rikošetnim dejstvom na mnoge organe.

Povorka fizičkih manifestacija

Lučenje adrenalina ima trenutne reperkusije na telo: ubrzavaju se otkucaji srca, otuda moguća percepcija lupanje srca, dah deluje isprekidano, znojne žlezde proizvode višak znoja, može se javiti blaga vrtoglavica, kao i osećaj hladnoće ili naleti vrućine zbog  proširenja krvnih sudova.

Pored toga, može doći do tremora ili trzanja mišića, kao i osećaja utrnulosti ili peckanja. Prosečno trajanje napada je deset minuta, ali neki simptomi mogu da traju i duže od sat vremena, dok autonomni nervni sistem ne uspostavi ravnotežu.

Kako napad anksioznosti deluje na telo: Kako se

nositi sa napadom anksioznosti?

Kada je zaštitni instinkt preterano aktiviran, teško ga je smiriti. Ali možemo intervenisati preventivno – pri prvim znacima anksioznosti. Jednostavnije je reći, nego primeniti u praksi, ali ključno je distancirati se od negativnih misli koje izazivaju anksioznost.

Da ne bismo bili preopterećeni, bolje je da ne obraćamo previše pažnje na simptome koji nas obuzimaju. Fokusirajte se na ono što vas okružuje, kao što je prijatna muzika koja svira na radiju, a ne na otkucaje vašeg srca. Praktikovanje svesnosti može pomoći da se usvoji neophodna perspektiva u suočavanju sa mislima koje izazivaju anksioznost.

Tehnike bihejvioralne i kognitivne terapije (CBT) takođe su od velike pomoći u obuzdavanju iracionalnih misli koje izazivaju napade anksioznosti. Njihova efikasnost je potvrđena u nekoliko naučnih studija.

Izbegavanje stimulansa kao što je kafa. I idite u krevet svako veče u približno isto vreme.  Redovna fizička aktivnost takođe smiruje anksioznost.  Takođe podstiče proizvodnju endorfina, hormona koji se suprotstavlja anksioznosti.

Izvor vesti: marieclaire.fr

Izvor slike: AntonioGuillem/gettyimages.co.uk