Šta se dešava u našem telu kada osetimo bes?

Pema istraživanju, prosečna osoba oseti bes čak do 3 puta dnevno. Ono što zanemarujemo je – da li bes može da utiče na naše zdravlje i ima li neke posledice?

Kako prepoznati bes?

Pre nego što razumemo kako bes utiče na naše telo, treba tu emociju pretvoriti u reči da bismo je bolje shvatili. Stručnjaci kažu da je sasvim normalno povremeno se naljutiti ali ukoliko se to često dešava, bes može da nas preplavi. Najčešće se javlja kada smo nezadovoljni ili kao prateća emocija uz strah, ljubomoru ili tugu.

Prema rečima neurohirurga, postoje dve vrste besa: spoljašnji i unutrašnji. Unutrašnji bes potiče od iracionalnih percepcija stvarnosti i niske tolerancije. Tada nastaje frustracija koja je izazvana pogrešnim tumačenjim normalnih događaja oko nas ili prevelikim očekivanjima od strane ljudi i nas samih. Spoljni izvori besa potiču od napada i pretnji iz okruženja, a nivo tolerancije se vremenom ukoliko događaji nastavljaju da se ponavljaju.

Kako bes može uticati na naše fizičko stanje?

Ubrzano disanje i otkucaji srca, crvenilo – sve su to fizičke reakcije na bes. Naše telo kada oseti bes ulazi u odbrambeni režim koji šalje signal mozgu da stimuliše hipotalamus, kažu psihilozi. Kada dođe do naleta energije, oslobađa se adrenalin. Tada dolazi do pojave fizičkih simptoma.

Crvenilo kože koje se javlja nastaje zbog toga što se šire krvni sudovi. Postaje nam toplo i znojimo se. Ubrzavaju se otkucaji srca, disanje se ubrzava i crvenilo može da se proširi sa lica po celom telu.

Druge reakcije se takođe mogu primetiti nekoliko minuta ili sati nakon napada besa. Stručnjaci kažu da možete imati i glavobolje, stomačne tegobe, čak i napetost u grliću materice i leđima.

Da li bes ugrožava naše zdravlje?

Čak i ako je bes prolazan, simptomi mogu uticati na naš organizam. Posebno štetno može biti ukoliko ga ne iskazujemo jer on u nama onda „kuva“ kao tempirana bomba, kažu stručnjaci.

Studija iz 2010. godine istakla je da bes može imati direktan uticaj na kardiovaskularne bolesti i nervni sistem zbog toga što može doći do preteranog oslobađanja kortikosteroida i kateholamina. Oslobađanje takvih hormona stresa može da proizvede promene u cirkulaciji krvi i metabolizmu. U nekim situacijama dolazi čak i do poramećaja srčanog ritma.

Specijalista ističe da bes može i da poremeti rad sistema za varenje, što izaziva čir, gastritis, bolesti jetre, stomačne tegobe i slično.

Bes takođe doprinosi nezdravom načinu života – pušenje, alkoholizam, preterano konzumiranje kafe i visokokaloričnih namirnica.

Kako bes šteti zdravlju?

„Prvo morate da prepoznate osećaj besa i da prihvatite da ste ljuti. Onda se vratite na izvor besa. Važno je da osluškujete svoje telo kako biste uočili znake i uzrok.“, preporučuje specijalista. Ali takođe ističe da držanje besa pod kontrolom zahteva vreme, a ponekad i podršku sručne osobe.

S druge strane, možemo da učinimo i sami nešto što može biti od pomoći: vežbe disanja, samomasaža i na prvom mestu – udaljiti se kada situacija počne da ima fizičke posledice po nas. Kada se oslobodite napetosti i besa, preporučuje se pisanje. Ako zapišete svoja osećanja i emocije, to može biti od velike pomoći. Sport je takođe odličan odušak.

Važno je da ne potiskujete bes jer njegovo ignorisanje može zaista da ugrozi naše zdravlje.

Izvor vesti: marieclaire.fr

Izvor slike: fizkes/GettyImagesPlus

Nastavite da čitate

Balajaž za kratku kovrdžavu kosu: Inspiracija za vas!

Ako mislite da je balajaž tehnika neprimenjiva na kratkoj kosi (ili na kovrdžavoj) - varate se!