Ispovest: Kako je moje turbulentno detinjstvo dovelo do opsesije wellness-om kad sam postala majka
Wellness, ili potraga za njim, oduvek je bio moj bliski saputnik.
14. mart 2023.
| Ranka BulatovićKonstantno razmišljanje o stresnom događaju iz prošlosti – bilo da je to bilo pre pet godina ili pre pet minuta – nije dobro za psihičko blagostanje. Studija iz 2017. objavljena u Behavior Research and Therapy otkrila je da ruminacija (kompulzivno fokusiranje na stres umesto na pronalaženja rešenja) dovodi do pojačanih simptoma depresije. Što su ljudi više razmišljali o stresnom događaju, veća je verovatnoća da će postati depresivni. Istraživači su otkrili da smanjenje ruminacije pomaže u ublažavanju depresivnog raspoloženja. Budite svesni koliko vremena provodite razmišljajući o stresnim događajima u vašem životu. Umesto da trošite energiju na stvari koje ne možete da promenite, fkusirajte se na sadašnji momenat.
Možda mislite da pozivanje prijatelja da se požalite na loš dan pomaže u oslobađanju nagomilanih negativnih emocija. Međutim, veća je verovatnoća da će to pojačati vaše negativne emocije, nego što će doneti olakšanje. Neke studije ukazuju na to da konstantne žalopojke povećavaju nivo hormona stresa – naročito kod žena.
Bilo da sebe nazivate glupim svaki put kada pogrešite ili registrujete svaku nesavršenost kada prođete pored ogledala, preterana samokritičnost može biti izuzetno destruktivna. I može ozbiljno narušiti mentalno zdravlje. Oštra samokritika povećava simptome depresije. S druge strane, samosaosećanje je povezano s boljim psihološkim zdravljem i otpornošću.
Ironično, studije su otkrile da društveni mediji – platforma koja treba da okupi ljude – dovode do osećaja izolacije. Što više vremena ljudi provode na društvenim medijima, to su usamljeniji. A društvena izolacija je štetna i za mentalno i za fizičko blagostanje. Bilo da su u pitanju fotografija s odmora ili slika novog automobila, gledanje postova drugih ljudi na društvenim mrežama može dovesti do zaključka da vaš život uopšte nije uzbudljiv. Istraživanja pokazuju da zavist prema prijateljima na društvenim mrežama može povećati rizik od depresije. Pored toga, studije pokazuju da većina ljudi misli da će im društveni mediji pomoći da se osećaju bolje – pa se stalno vraćaju po još. Umesto da provodite sate skrolujući po društvenim medijima, bolje je da uložite svoje vreme i energiju u lične interakcije. Pozovite prijatelje na ručak ili obiđite članove šire porodice. Društvene interakcije u stvarnom životu mogu znatno poboljšati vaše blagostanje.
Možda mislite da će vam odlaganje odlaska na spavanje za još 30 minuta pomoći da obavite još nekoliko zadataka pre spavanja. A možda mislite da ćete se ipak dovoljno odmoriti jer ćete sutra spavati malo duže. No, studije pokazuju da vreme kada odlazite na spavanje može biti gotovo jednako važno koliko dužina spavanja. Naterajte sebe da odlazite na spavanje u razumno vreme, idealno bi bilo pre 23 sata.
Dok impulsna kupovina u prodavnici ili kasnonoćna onlajn kupovina mogu učiniti da se na trenutak osećate bolje, trošenje budžeta može imati štetne efekte na duži rok. Studija iz 2013. objavljena u Clinical Psychology Review otkrila je korelaciju između mentalne bolesti i finansijskih problema. Istraživači su zaključili da je verovatnoća da će imati problema sa mentalnim zdravljem tri puta veća među ljudima koji imaju dugove.
Još jedna od navika koje loše utiču na mozak. Studija iz 2016. objavljena u JAMA Psychiatry otkrila je da prekomerno gledanje televizije i nedovoljna fizička aktivnost slabe moždane funkcije. Umesto da se sručite na krevet nakon napornog dana i odmah uključite TV, idite u šetnju, vežbajte jogu ili pilates – pokrenite se. To će biti dobro i za telo i za mozak.
Postoji mnogo razloga zbog kojih biste mogli posegnuti za hranom kada zapravo niste gladni. Emocionalna glad je samo jedan od njih. Konzumiranje dodatnih kalorija može uzrokovati gojaznost, a višak kilograma povećava rizik od raznih zdravstvenih problema kao što su:
Da biste održali zdravu telesnu težinu, važno je da koristite hranu kao gorivo za telo, a ne kao sredstvo za smanjenje stresa. Hranite telo a ne emocije.
Ako radite u kancelarijskom okruženju, postoji velika šansa da provodite mnogo vremena sedeći. A dugo sedenje može biti štetno po vaše zdravlje. Prekomerno sedenje povezano je sa povećanim rizikom od gojaznosti, dijabetesa tipa 2 i kardiovaskularnih bolesti. Osim toga, provođenje previše vremena u kancelarijskoj stolici takođe može biti loše i za mentalno zdravlje. Studije pokazuju da ljudi koji previše sede imaju veći rizik od depresije. Obavljanje najmanje jednog sata energične aktivnosti svakog dana može pomoći u suzbijanju efekata previše sedenja. Pokušajte da se krećete nekoliko minuta svakih pola sata da biste održali telo i um u boljoj formi.
Ranka Bulatović, dugogodišni novinar i urednik: Zaljubljena u dobre knjige
i filmove. Isprobava sve moguće preparate za negu kose koji joj dođu pod
ruku.
Izvor slike: Povozniuk/gettyimages.co.uk
Wellness, ili potraga za njim, oduvek je bio moj bliski saputnik.
Kako da se oslobodimo ovih toksičnih refleksa?
Kako da napiunite baterije za novu radnu nedelju?
Studije su pokazale da šetnja lavirintom neguje osećaj mira.
Bolje ih se otarasite što pre...
Svakako vam ništa dobro neće doneti...