Kako moda doprinosi zagađenju okeana?
Kakvu ulogu u tome imaju naše veš-mašine?
16. mart 2023.
| Hana DunđerovKao da su svi napori proteklih godina jednostavno bili uzaludni. Odavno nismo videli toliko modela koji nose nultu veličinu, isturenih karlica i ispijenih lica, kao naposlednjoj nedelji mode.
Kate Moss je bila arhetip supermršavih manekenki devedesetih čiji je izgled svojevremeno čak nazivan „heroinski šik“ (aludiranje na mršavost zavisnika od opojnih droga). Ovaj stil nikada nije potpuno nestao, ali poslednjih godina na revijama viđali smo modele malo zdravijeg izgleda. Ove godine, međutim, kao da smo na vremeplovu u devedesete.
Međunarodna modna štampa bila je šokirana koliko je izgladnelih modela sa prošetalo pistama nedelja mode ove godine. Upravo je Gucci revija u Milanu probudila najdublja sećanja na period heorinskog šika među modelima.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Uprkos naporima učinjenim poslednjih godina da se spreči da modeli nulte veličine šetaju pistima, ove godine je izgledalo kao da su sva dosadašnja dostignuća u borbi protiv kulta mršavica, jednostavno nestala.
Posle Gucci revije u Milanu, Lisa Armstrong, šef modne sekcije britanskog Telegrafa, otvoreno je rekla da „brend fetišizuje mršavi, sveprisutni izgled seksualnih radnica“, a kritičarka Njujork tajmsa, Vanessa Friedman, napisala jeposle Nedelje mode u Njujorku da je „potpuno ometala ekstremna mršavost modela na reviji Jasona Wua“.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Godinama se građanska grupa Including the Curve bori za više normalnih i plus-size modela koji bi prisustvovali nedeljama mode. Ali ove godine, čini se da su svi njihovi dosadašnji napori uzalud. Od 2.640 modela koji su hodali pistom, samo 71 je bio plus size.
Jedan od razloga zašto smo ponovo videli bolesno mršave modele na nedeljama mode je (možda) povratak mini suknje. Ali niko ne želi da ultratanki modeli nulte veličine ponovo budu merilo. Još od 1990-ih, kada su modeli izgledali kao zavisnici od heroina, bolesno mršavi i bledi, nije toliko modela sličnog izgleda prošetalo pistama.
Pored renesanse minice, prema drugoj teoriji, za povratak veličine nula na pistu mogu biti odgovorni i epidemija i pogoršanje globalne ekonomske situacije. Modni brendovi pokušavaju da povećaju prodaju agresivno koristeći isprobani i testirani efekat šoka.
Mnogi takođe dodaju da veličina nula nikada nije nestala. Tačnije, to je samo privremeno ispali iz fokusa, zahvaljujući pojavi modela koji se nisu baš uklapali u ovaj stereotip. Fokus se pomerio sa zabrinjavajuće mršavih modela na starije, multietničke i punije modele.
Postoje čisto praktični razlozi zašto se modne kuće drže modela koji su kost i koža. Odeća se mnogo bolje ističe na mršavim i visokim ljudima. Osim toga, materijal se takođe štedi ako se proizvodi manja odeća.
Drugi, ne baš praktičan razlog je ukorenjen u našem društvu. Opsesija mladošću je jednostavno ukorenjena u nama. Ravni grudni koš i ravni kukovi podsećaju na dečju građu.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Poslednjih godina modna industrija je – iako ne baš dobrovoljno – pokušala da uključi i drugačije modele, Nakon protesta Black Lives Matter 2020. godine, dizajneri su svesno počeli da uključuju na revije ljude različite boje kože.
Istovremeno, na modnim pistama su se pojavili i različiti tipovi tela. Prema statistikama modnog sajta The Fashion Spot, 68 plus-size modela učestvovalo je na prolećnoj Nedelji mode u Njujorku 2020. Poređenja radi: u prethodnoj godini svega ih je bilo 6.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Pariz, rodno mesto mode, takođe je grad najtanjih modela. Postoji čak interna šala da su najmršavije uvek manekenke brenda Saint Laurent.
Tokom godina, mnogi ljudi su pokušali da smanje broj ekstremno mršavih modela čak i kroz zakonodavstvo. Te 2016. godine, Partija ravnopravnosti žena u Velikoj Britaniji pokrenula je kampanju da spreči britanske dizajnere i prodavnice da prodaju odeću nulte veličine, jer promovišu poremećaje u ishrani.
Francuska je 2017. usvojila zakon kojim se nezdravo mršavim manekenkama zabranjuje hodanje pistima. Bilo im je potrebno lekarsko uverenje da bi radile.
Nije ni čudo što se nevladine organizacije i zakonodavci plaše anoreksije. Anoreksija nervoza ima najveću stopu smrtnosti od svih mentalnih bolesti. Bilo bi preterano i neodgovorno reći da su ultratanke manekenke uzrok poremećaja u ishrani, ali je činjenica da one ne utiču pozitivno na ovaj trend.
Poremećaji u ishrani su izraz nesreće i samoprezira. Anoreksija često počinje u detinjstvu. Iz ovoga možemo zaključiti da je to manifestacija ekstremne anksioznosti koju mnoge devojke osećaju zbog odrastanja i promena na svom telu. U zapadnim društvima, devojčice odrastaju sa društvenom porukom da je mršavost jednaka sreći.
Osim toga, modna opsesija modelima nulte veličine nije mogla doći u gorem trenutku. Nevladine organizacije koje se bave poremećajima u ishrani alarmiraju. U poređenju sa predepidemijskim uslovima, broj ljudi sa poremećajima u ishrani porastao je za oko 300 odsto između 2021. i 2022. godine.
Profesionalci bi pozdravili nestanak gotovo morbidno mršavih modela sa modnih pista. Ali malo je verovatno da će se to ikada dogoditi. Ako modna industrija odbija da uči, na ljudima je da nauče mlade ljude kako da se brane od opasne poruke.
Na društvenim mrežama ljudi podstiču jedni druge da izgube težinu. Oni daju detaljne savete za to i usađuju ideju anoreksije i bulimije u umove mladih ljudi. TikTok je posebno opasan u ovom pogledu. Na TikTok-u postoji više od 9,5 miliona video snimaka sa nultom oznakom veličine. Sadržaj u vezi sa bukalnom liposukcijom do sada je pogledalo više od 260 miliona ljudi.
Naravno, gledanje video snimka na sajtu društvenih medija ne znači da neko ima poremećaj u ishrani. Međutim, ovi sadržaji su opasni jer kod nekoga mogu dovesti do razvoja poremećaja u ishrani, pojačati ozbiljne, samopovređujuće misli.
Isto važi i za ultra tanke modele na pistama. Sve dok ljudi misle da mršavost znači sreću, anoreksija neće nestati.
Izvor vesti: marieclaire.hu
Izvor slike: Pascal Le Sgeretain/GettyImagesEntertainment
Kakvu ulogu u tome imaju naše veš-mašine?
U Gani i Keniji, budućnost mladih devojaka koje žive u siromaštvu menja neočekivana vila – moda! Program Fashion Expressions: The Stories She Wears kreirali su UNFPA i Prada Group, on omogućava ženama da nauče novu veštinu i kroz nju steknu mogućnost da se izdržavaju i izraze svoj puni potencijal. Otišli smo u Ganu da upoznamo ove devojke i na licu mesta saznamo kako moda zapravo menja živote.