Psihoterapija za osetljive: 6 karakteristika preosetljivih ljudi

Psihoterapija se sve više bavi preosetljivošću, a da bi je destigmatizovali, stručnjaci su identifikovali šest osobina preosetljivih ljudi.

Između 25 i 30%  populacije bilo bi preosetljivo, prema psihoanalitičaru i specijalistu za ovo pitanje, Saveriju Tomaselli, koga je Neon intervjuisao, u februaru 2020. Ako su brojke još uvek nejasne, to je zato što postoji malo pouzdanih metoda za razgraničenje konture preosetljivosti.

Dakle, mnoge visoko osetljive osobe nisu svesne svoje preosetljivosti, neslaganja sa drugima što im može biti komplimovano za kontrolisanje , pa čak i kada je to sama tema razgovora.

Upravo u cilju stvaranja okvira koji će pomoći preosetljivim ljudima da prepoznaju sebe i time bolje razumeju i upravljaju određenim reakcijama, tim novozelandskih istraživača je uspostavio test. U zaključku ovoga testa identifikovali su šest osobina ličnosti karakterističnih za preosetljivost. Četiri od njih se kvalifikuju kao „korisne“ osobine.

 

Psihoterapija: merenje „pozitivnih i negativnih dimenzija preosetljivosti“

Objavljena u onlajn medicinskom časopisu Journal Of Personaliti Assessment u februaru 2022. godine, studija pod nazivom „Različita lica preosetljivosti: ka potpunijem mernom instrumentu“ je stoga imala za cilj da identifikuje zajedničke karakteristike ljudi sa većom osetljivošću, kako bi se olakšalo dijagnoza.

Sproveden na uzorku od 13.158 ljudi starosti od 18 do 87 godina, eksperiment je zasnovan na upitniku zasnovanom na 60 osobina ličnosti koje se već pripisuju preosetljivim ljudima u drugim istraživačkim radovima. Neka od pitanja su:

• da li biste se kvalifikovali kao osetljivi?
• da li ste osetljivi?
• Da li se brzo uzbuđujete?

 

Ispitanici su jednostavno morali da navedu da li se identifikuju sa ovim karakternim osobinama. Rezultat je bio tajav da se od 60 predloženih, pojavilo se 43. Naučnici su tako uspeli da ih razvrstaju u šest kategorija, po njima, tipičnih za preosetljive osobe.

„Cilj je bio da se izmeri najširi spektar pozitivnih i negativnih dimenzija preosetljivosti“, kaže tim sa Novog Zelanda.

 

Šest karakterističnih osobina preosetljivosti

 

Psihoterapija: negativne osobine

Dakle, među ovih šest karakterističnih znakova, dva su kvalifikovana kao „negativna“.

• Emocionalna i fiziološka reaktivnost: reaktivnost kada je osoba  pod stresom u nepredviđenim i njoj pretećim situacijama. Njena reakcija je bežanje i osećaj smirenosti kada je prvi put pod pretpostavkom da je izašla iz  te situacije.
• Senzorna nelagodnost: ovo je osetljivost u svakom smislu te reči i pod nju ne spadaju samo  emocionalne reakcije na neprijatne situacije, već i nelagodnosti pred jakim mirisima, bukom, jakim svetlima…

 

Psihoterapija: pozitivne osobine

Što je još zanimljivije, ako se preosetljivost prečesto posmatra kao teret, istraživači su uspeli da protumače četiri druge osobine ličnosti, kvalifikovane kao „korisne“.

• Socio-afektivna osetljivost: pored sebe osetljiviji su i na okolinu. Preosetljivi ljudi su u velikoj meri empatičniji i obraćaju duboju pažnju na osećanja drugih.
• Senzorna osetljivost: karakteristika koja vam omogućava „komunikaciju“ sa vašim telom, to jest  povezanost sa osećanjima vašeg tela, kao što su suva usta i brži otkucaji srca, i da brzo identifikujete situaciju nelagodnosti.
• Desetostruko čulno zadovoljstvo: „pandan senzornoj nelagodnosti“ prema istraživačima, što bi omogućilo HSP-ima (visoko osetljivim osobama) da u potpunosti iskuse pozitivne emocije kao što su ljubav, radost, opuštanje…
• Povećana osetljivost na estetiku: preosetljivi bi bili veoma pogođeni umetnošću ili prirodom, iz kojih bi dublje osećali emocije koje izviru iz estetike.

 

Psihoterpaija: Destigmatizovati preosetljivost i ponuditi dijagnostičku mogućnost

„Naše analize su pokazale da u okviru koncepta preosetljivosti nije samo moguće razlikovati niz specifičnih faktora, već i da se može napraviti vrlo jasna razlika između pozitivne i negativne dimenzije. Očekivano, pozitivna dimenzija pokazuje najjaču korelaciju sa otvorenošću prema svetu, dok je negativna najsnažnije povezana sa neuroticizmom“, zaključuju istraživači.

Kako novinar David Robson, takođe preosetljiv, ističe u postu za Gardijan, „iako neki cinici mogu biti skeptični prema bilo kojoj osobini merenoj samoprocenom, čini se da različite HSP skale odražavaju objektivne razlike u odgovorima mozga na okolinu ”.

Tako, mimo dijagnoze – bilo da se ona dovodi u pitanje ili ne – razlikovanjem pozitivnih osobina od negativnih, novozelandski tim ohrabruje preosetljive ljude da ne dopuste okolini da ih obuzme, što može postati i snaga, ako ih ukroti ova povećana osetljivost.

Jer, kao što istraživači pokazuju, visoko osetljivi ljudi poseduju jedinstvenu osetljivost, koja im omogućuje da na dublji način komuniciraju sa onim što ih okružuje.

Izvor vesti: marieclaire.hu

Izvor slike: ProstockStudio/GettyImagesPlus