Sara Džesika Parker deli knjige u kojima je uživala, uz pomoć mačke (video)
Simpatičan video, u kojem mačka nije mogla da odoli reflektorima.
11. septembar 2024.
| Borjana Božić
U godini nakon što sam odvikla svoje prvo dete od dojenja, posetila sam naturopatu, internistu, akupunkturistu, terapeuta za masažu, iscelitelja energijom, terapeuta za razgovore i, najiskrenije, mog lokalnog stručnjaka za karlično dno, koji je samoprozvan „ vaginalni šaptač” za energično joni čitanje.
Pila sam biljne tinkture, cvetne lekove, čajeve, adaptogene i multivitamine. Iznova i iznova sam radila krvne pretrage, uzimala suplemente gvožđa i rečeno mi je da su mi nadbubrežne žlezde na ivici kolapsa. Prepisan mi je kortizol koji sam bacio nekoliko sekundi nakon što sam ga platila, jer je farmaceut objasnio da mogu da umrem ako iznenada prestanem da ga uzimam, što je moju ionako veliku anksioznost dovelo do strašnog preopterećenja.
Vežbala sam afirmacije; meditirala sam, besno sam vodila dnevnik, hodala sam, trčala, plakala. Ipak, tiho zujanje struje je uvek prolazilo mojim venama. U sitne sate, kada nisam mogla da zaspim, pokušavala sam da odgurnem nametljive misli koje su me mučile — iznenadne slike katastrofe koja je zadesila moju porodicu — vizualizujući delove drveta. Nisam razumela šta mi se dešava. Bila sam u nevolji, ali umorna od sve veće kolekcije suplemenata i zelenih sokova koji su me dovodili u dugove koje nisam mogla da priznam ni svom mužu ni sebi. Moja ćerka je upravo napunila dve godine i jednog dana mi je iznenada rekla da je završila sa „tee-tee“ (njeno ime za majčino mleko), i mislila sam da je to to. Nova faza. Više telesne autonomije. Niko me nije upozorio šta može da se desi.
Wellness, ili potraga za njim, oduvek je bio moj bliski saputnik. Nikada neću zaboraviti kako imam dvadeset tri godine, tek sam u San Francisku na stažiranju u izdavaštvu i zalutam u malu prodavnicu u mom kraju. Ništa nije ličilo na prodavnice namirnica iz moje mladosti, te velike kutije mamuta sa ogromnim kutijama za žitarice i hodnicima za zamrzavanje iz kojih si želeo da pobegneš što je brže moguće. Ovaj se osećao drugačije sa svojim magnezijumom, prebiotičkim eliksirima i flajerima na odboru zajednice koji su reklamirali grupe podrške i detoksikacije usredsređene na srce koje su kao da su zvale „rešenje!“ Odmah mi se dopalo.
Otprilike u to vreme, pohađala sam vruće časove joge i pokušavala da se ponovo osvestim nakon burnog detinjstva i tinejdžerskih godina. Sve što sam znala – slično kao narator mog najnovijeg romana, Madwoman – bilo je da želim sve da radim drugačije od svojih roditelja. Želela sam da stvorim suprotan život, bez zavisnosti, nasilja i zlostavljanja. Nešto u ovoj prodavnici je bilo suprotno svemu što sam ranije znala. Osećalo se sigurno i puno mogućnosti. U Madwoman, Clove kaže: „Bezbednost blistavog zdravlja bilo je nešto što sam pronašla veliko značenje u jurnjavi. Nažalost, to je koštalo mnogo novca.“
Kada sam postala majka, potraga za najčistijom hranom i najboljim suplementima bila je veća nego ikada. U mukama hormonskog pada nakon odvikavanja, svakodnevno sam se sa svojom ćerkom nalazila u prolazima naše lokalne prodavnice prirodnih namirnica, provodeći koliko sam mogla u odeljenju zdravlja pre nego što je neko primetio moje lutanje. Kad bih samo mogla da pronađem savršeni dodatak kurkuminu, najbolji čaj za podršku imunitetu, kada bih samo mogla da se opskrbim injekcijama đumbira… Činilo se da postoji nešto što još nisam otključala – možda moj mikrobiom? – a kada jesam, onako kako je to bilo. Osećala sam da ću prestati. Ja bih se uzdigla u najbolju majku koja sam mogla da budem.
Sada, godinama nakon ovog vremena, tačnije osam, mogu da se osvrnem unazad i razumem sebe na nove načine. Nešto u vezi sa hormonskom promenom od odvikavanja nije bilo samo fizički neprijatno, već je pokrenulo potisnuta traumatska sećanja iz mog detinjstva. Ovde sam bila, sa svime što sam oduvek želela – siguran partner pun ljubavi, pametna, prezrela ćerka, napredna karijera pisca. Ipak, osećala sam se kao da vidim dvostruko – svoje detinjstvo koje se odražava u mojoj svakodnevnoj stvarnosti kao kuća od ogledala. Kao odgovor, istražila sam čorbu, pila sok od celera. Prestala sam da jedem sve vrste šećera. Gluten i mlečni proizvodi su proterani. Bili smo u prodavnici prirodnih namirnica tako često da je moja ćerka počela da misli da je žena koja radi na kasi njena baka.
Nije bilo boljeg osećaja za mene od napunjenog frižidera ili obaveštenja o otpremi da je moj novi simbiotski probiotik koji je odobrila Gvinet Paltrou na putu. Ove stvari u njihovim prelepim paketima delovale su kao antiteza mog detinjstva. Osećale su se kao način majčinstva.
Mislim da nisam uspostavila tu vezu u to vreme, ali nakon što sam primila veoma uznemirujući poziv u vezi sa svojom majkom – ona bi ponovo završila u bolnici nakon užasnog pada izazvanog alkoholom – shvatila sam da stojim skoro u frižideru držeći se za flašu zelenog soka. Pade mi na pamet — ovaj zeleni sok me čuva od sveta u kome ona živi. Bila je glupa pomisao, zaista, da zeleni sok može da pruži mnogo svega, ali tada sam shvatila na koji način se wellness, ili ideje o zdravlju, smatraju kao neko osiguranje da neću završiti u položaju svoje majke. Činilo se da je to ono što nas je razlikovalo, marker moje sigurnosti u svetu koji sam stvorila. Oznaka dobre majke kakva sam želela da budem. Možda čak i tvrdnja o sopstvenoj vrednosti.
Mnogi iscelitelji koje sam videla nisu imali nikakve jasne odgovore, a većina njih nije bila obrazovana o poremećaju raspoloženja nakon odvikavanja (u stvari, vrlo malo je o ovome istraženo, uprkos tome što su mnoge žene to iskusile). Osećala sam se veoma samo dok sam to shvatio. Ipak, polako, stvari su se pomerale, a roletne su se ponovo podigle. I videla sam da sam u borbi te godine, pored suplemenata i protokola i supa za mineralizaciju, uradila najvažniju stvar od svega, a to je da sam postala spremna da se suočim sa najmračnijim delovima svoje prošlosti i da počnem put njihova obrada i integracija. Naučila sam načine da regulišem svoj nervni sistem koji nije imo nikakve veze sa trošenjem novca, i razvila sam poverenje i ljubav prema svom telu koje ranije jednostavno nisam imala niti sam mislila da mi treba. Ispostavilo se da je wellness nešto što sam morala da pronađem u sebi.
Ipak, javite mi ako ikada otključate ključ tog mikrobioma.
Nakon nekoliko godina rada kao asistent urednika časopisa Brava Casa, tokom kojih je razvila veštine u pisanju, istraživanju i kreiranju sadržaja, postaje glavni urednik portala casadesign.rs koji se bavi dizajnom i uređenjem enterijera. Kroz svoj rad na portalu kontinuirano predstavlja nove trendove i ideje koje dom čine funkcionalnim i estetski interesantnim. Uživa u istraživanju novih umetničkih i arhitektonskih praksi, a podjednako je privlače eklektični i minimalistički uređeni domovi. Na ovom portalu želi da dočara publici lepotu samostalnog uređenja doma, ali i da predstavi važnost koju dizajneri imaju u tom procesu.
Izvor slike: VectorMine/gettyimages
Simpatičan video, u kojem mačka nije mogla da odoli reflektorima.
Kako da se oslobodimo ovih toksičnih refleksa?
Ovo utiče na sve aspekte vašeg života...
Izlaz nije lak, ali je moguć...
Ne, nije u pitanju ishrana...
Iako možda deluje čudno, ovo je dobra navika za vas...
Ne žele sve žene da imaju decu...I to je u redu!
Kada deca napuste dom, nije sve u životu stalo..
Zašto su žene podložnije?
Ona je pronašla način da se izbori sa ovim stanjem...