Permakriza: Kako je prepoznati i boriti se protiv nje? 6 saveta psihologa

Collins Dictionary (Kolinsov rečnik) nije slučajno izabrao da permarkiza bude reč 2022. godine. Ukratko, ovo se može formulisati kao hronično stanje nesigurnosti i nestabilnosti.

Ovako izgleda permakriza

Naš mozak detektuje znake opasnosti, bilo da se radi o fizičkoj, emocionalnoj ili socijalnoj vanrednoj situaciji. Naša prirodna reakcija na to je borba ili bekstvo.

„Kada smo u permakrizi, naša tela su stalno u pripravnosti. Organizam konstantno luči hormone stresa tako da smo uvek u neizvesnosti zbog stalnog osećaja pretnje.“, objasnio specijalista za anksioznost, traumu i posttraumatski stres.

Koji su simptomi permakrize?

Permakriza može dovesti i do povećanja krvnog pritiska, poremećaja sna, grčeva u mišićima, poremećaja koncentracije, problema sa pamćenjem, emocionalne krize i iscrpljenosti.

Odustajanje i povlačenje takođe može biti još jedan od simptoma permakrize. Dok obavljamo svoje obaveze ili radimo, dajemo samo minimum od sebe koji je neophodan.

Da li možemo osetiti permakrizu čak i kada nemamo životne probleme?

Možda klimamo glavom sada kada prepoznajemo ove simptome, ali i dalje ne razumemo zašto ih imamo. Naša porodica je zdrava, država koliko-toliko u redu funkcioniše i imamo stabilan posao.

Jedan od mogućih razloga je taj što doživljavamo drugačiju vrstu traume ili stresa. Permakriza može da bude i stres zbog sekundarne traume. To je slučaj kada nam stres ne izaziva ništa konkretno u svom životu, već vidimo slike i čujemo priče drugih koje su i nas uznemirile. Na primer slike rata koji je izbio u blizini nas. Kolektivna trauma društva takođe može biti permakriza.

Šta god da je uzrok, najvažnije je da imamo razumevanja za sebe. Važno je da budemo svesni da je sasvim u redu osećati da su nam životi teški čak i ako je drugima gore od nas. Emocije nisu uvek logične, ali ono što je sigurno je da osuđivanje nikada nije od pomoći.

Permakriza i načini borbe protiv nje

Mnogi uzroci permakrize — hronični zdravstveni problemi, bolesni članovi porodice, kriza, političke tenzije i drugo — nisu nešto što možemo da kontrolišemo. Šta onda možemo da uradimo? Prema rečima psihologa, moramo se fokusirati na ono što nam daje izvor nade i sreće u životu.

Proširite krug ljudi oko sebe

Možemo da se oslonimo na porodicu, prijatelje, versku zajednicu. Ne zapostavljajte i ne potcenjujte te odnose jer oni mogu biti veoma korisni za naše mentalno blagostanje. Kada smo okruženi ljudima koji nam pružaju podršku i razumevanje, to nas čini zdravijim samo po sebi.

Uradite i ono što u tom trenutku ne želite

Svako od nas ima dane kada bi radije ležao p ceo dan. Ali u dubini duše znamo da ipak moramo da završimo neke obaveze. Hajde da probudimo svest, izađemo i uradimo suprotno od onoga što želimo da uradimo. Zapravo je vrlo prijatno ostaviti telefon kod kuće i prošetati ili prosto pustiti muziku i plesati desetak minuta. Te stvari nam pomažu da budemo prisutni u trenutku.

Brinite o svom fizičkom zdravlju

Čak i blago šminkanje može napraviti veliku promenu u tome kako se osećamo. Podrazumeva se zdrava ishrana, dovoljno sna, povremena fizička aktivnost, pa čak i vežbe disanja. Sve su to sitnice ali zajedno mogu da doprinesu rešavanju permakrize.

Što manje budite okruženi društvenim mrežama

Jednom kada vas privuku, veoma je teško otarasiti se toksičnih efekata koji potiču sa društvenih mreža i medija. Jednostavno isključite telefon što češće možete. Stvari se dešavaju oko nas, a ne na društvenim mrežama. Istraživanja kažu što više vremena provodimo na telefonu, veće su šanse da za razvoj anksioznosti i depresije.

Prepustite se novom hobiju

Brzo bekstvo iz krize su zanimljive aktivnosti. Veoma je važno da započnemo novi hobi jer ćemo tada imati više razloga da se radujemo, kaže psiholog.

Pomozite drugima kada god možete

Jedan od načina da se izborite sa neprijatnim emocijama je da od pasivnog postanete proaktivan pomagač. Pridružite se programima koji podržavaju one koji su direktno pogođeni tragedijom, koja utiče na našu permakrizu.

Ukoliko se ne snalazite sami – poslednja ali ne i najlošija opcija je da pokušate da potražite stručnu pomoć. Psihoterapeut se snažno preporučuje u slučaju permakrize jer nam može biti od velike pomoći da je prebrodimo.

 

Izvor vesti: marieclaire.hu

Izvor slike: PeopleImages/GettyImagesPlus