Duboko disanje: Kako ono može da nas oslobodi stresa?

Od disanja naši životi zavise, a mi na njega ne obraćamo pažnju.  Sa ubrzanim životom i naše disanje se ubrzalo i postalo pliće. A da bismo se izbori sa zadacima i stresom neophodno nam je – duboko disanje.

Duboko disanje – najočiglednije rešenje za anksioznost i stres

Istina je da genetska predispozicija i okruženje utiču i na naše funkcionisanje, ali smo i sami veoma odgovorni za svoje fizičko, duhovno i mentalno zdravlje. Svojim načinom života (na primer, pravilnom ishranom, redovnim vežbanjem, eliminacijom toksina, upravljanjem stresom) i svojim svesnim reakcijama na stimulanse iz okoline, možemo sprečiti, lečiti i suzbiti bezbroj bolesti, a takođe možemo učiniti mnogo da održimo sopstvenu ravnotežu. Našim životima ne upravljaju spoljašnje okolnosti, već mi sami, a na sreću imamo bezbroj alata koji nam pomažu da preuzmemo uzde.

Nauka o disanju

Svesno disanje se takođe može smatrati aktivnim oblikom meditacije. Blagotvorno deluje na naše zdravlje, a dobrom vežbom disanja može se smanjiti i jedna od popularnih bolesti našeg vremena, stres.

Tokom treninga svesnosti postoji vežba u kojoj ispitujemo jedan minut svesnog disanja. Tokom ove vežbe posmatramo koliko udaha napravimo u jednom minutu. Brojevi su obično oko 10, iako bi prema Džejmsu Nestoru, piscu,  novinaru i autoru knjige Dah – koji je, inače, godinama istražuje disanje – optimalan obim bio tačno pet i po udisaja. U prevodu, mi više ne dišemo, mi dahćemo halapljivi za kiseonikom.

Međutim, svesno disanje je kao prekidač: dok brže disanje aktivira simpatički nervni sistem, pa je pogodnije za povećanje energije, ako dišemo sporije, možemo uključiti parasimpatički nervni sistem, koji pomaže u smanjenju anksioznosti i stresa. Deluje brzo, tako da može biti odličan pratilac čak i u trenutnim stresnim situacijama. Naravno, odgovorno – na primer, ne vežbajte disanje dok vozite automobil!

Da li ste znali?

Desna nozdrva deluje kao akcelerator, cirkulacija se ubrzava, telo postaje toplije, povećavaju se nivoi kortizola, krvni pritisak i rad srca. Dakle, disanje kroz desnu nozdrvu pokreće mehanizam borbe ili bekstva. Ovo podiže stanje budnosti tela na viši nivo. Kada dišemo kroz levu nozdrvu, ona zapravo funkcioniše kao kočioni sistem. Snižava krvni pritisak, hladi telo i smanjuje anksioznost. Ova strana je više povezana sa parasimpatičkim nervnim sistemom, igra ulogu u kreativnom razmišljanju i utiče na naše emocije i mentalno stanje.

Kako duboko disanje utiče na naše telo?

Uz pomoć svesnog disanja, možemo naučiti da postanemo kontrolor svog tela – našeg nervnog sistema i našeg tela. Svesno disanje može pomoći u smanjenju stresa i anksioznosti, povećava snabdevanje organizma kiseonikom, kapacitet pluća, poboljšava cirkulaciju, može ojačati imuni sistem, smanjiti upale u telu, poboljšati varenje, a sam izdisaj može pomoći i da se isprazne toksini. Može ojačati našu svest i fokus, pomoći u rešavanju fizičkih i mentalnih blokada i podržati miran san.

Tehnike svesnog disanja

Znamo bezbroj tehnika, a važno je da svako pronađe savršenu metodu za sebe. Pored toga što sve vrste vežbi disanja imaju blagotvorno dejstvo, svaka tehnika se malo drugačije fokusira. Prilikom izbora vredi uzeti u obzir da li su nam vežbe disanja potrebne samo kao preventiva, kao deo našeg zdravog načina života, ili tražimo rešenje za konkretan zdravstveni problem.

U stresnoj situaciji, mnogo pomaže ako počnemo da se fokusiramo na svoje disanje. Možemo i da prebrojimo svoje udisaje, važno je da usporimo izdisaj, jer će to smiriti naše telo i um. Slobodno isprobajte: efekat tehnike na telo se može osetiti nakon kratkog vremena – i mnogi od nas to vole.

Kako integrisati vežbe?

Na internetu možemo pronaći nekoliko aplikacija koje nam mogu pomoći da naučimo različite vežbe disanja. Može se savršeno povezati sa našom praksom joge, ali i sa svakodnevnim vežbama meditacije ili vizuelizacije. Možemo ga uključiti u našu jutarnju ili večernju rutinu.
A ako nam zatreba da rešimo trenutnu stresnu situaciju, možemo ga koristiti u bilo koje doba dana. Uostalom, ne treba niko osim nas! Da li ste ikada pokušali da svesno usporite disanje u stresnoj situaciji?

Izvor vesti: marieclaire.hu

Izvor slike: Pheelings Media/iStock/GettyImagesPlus