Autofobija: Kako pobediti strah od samoće

Autofobija opisuje stanje kada se neko iracionalno plaši samoće, izolacije i ignorisanja ili napuštanja, posebno u hitnim slučajevima. Ako sebe smatrate ekstrovertnom osobom, verovatno više volite da budete u društvu drugih nego sami. To ne predstavlja ništa loše, osim ako vaša nesklonost prema vremenu koje provodite sami ne počne da stoji na putu vašem mentalnom zdravlju i sreći. Autofobiju ne treba brkati sa usamljenošću.

Šta je autofobija?

Autofobija, koja se ponekad naziva i monofobija ili izolofobija, je snažan strah (ili fobija) od izolacije i samoće. Ova vrsta straha može se javiti i kada je neko fizički sam i kada se plaši (i očekuje) da će ostati sam.  Nije sasvim poznato zašto neki ljudi razviju autofobiju, ali stručnjaci veruju da je to povezano sa dubokom nesvesnom panikom zbog ignorisanja, nevoljenosti ili nesigurnosti. Često se javlja sa istorijom traume i anksioznim poremećajem.  Autofobija se takođe može preklapati sa drugim fobijama, kao što je agorafobija, što je ekstremni ili iracionalni strah od ulaska na otvorena ili prepuna mesta. Koja je razlika između autofobije i monofobije? Da li imam monofobiju? Izrazi autofobija, monofobija, izolofobija i eremofobija se uglavnom koriste da opišu istu vrstu straha: strah od napuštanja i ostavljanja samog. Ponekad se termin eremofobija koristi da opiše dubok strah od izolacije, dok je autofobija intenzivan strah od samoće ili samog sebe. Ali generalno, ovi termini ukazuju na istu vrstu problema mentalnog zdravlja i tretiraju se na iste načine.

Nije isto što i usamljenost!

Usamljenost može biti neprijatna za suočavanje, izaziva tugu ili čak depresiju, a često povećava simptome vezane za stres. Međutim, usamljenost obično ne izaziva ekstremno osećanje opasnosti u pogledu toga da ste sami. Kada je neko usamljen, ta osoba inače nije uplašena, već više tužna. Usamljenost se smatra univerzalnom ljudskom emocijom koja je normalna i uobičajena kada je neko mnogo sam. Intervencija je potrebna tek kada strah od osamljivanja počne da postaje iracionalan i remeti nečiji život. No, i previše usamljenosti takođe može biti problematično za nečije mentalno zdravlje.

Prepoznajte simptome autofobije

Autofobija ima mnoge iste simptome i karakteristike kao i drugi povezani anksiozni poremećaji – uključujući napade panike, poremećaje hiperventilacije, socijalnu anksioznost, PTSP, generalizovanu anksioznost, granični poremećaj ličnosti i agorafobiju. Simptomi autofobije mogu uključivati i mentalne i fizičke simptome, kao što su:

• Plašite se da ostanete sami. Ovo može uključivati intenzivnu anksioznost kada razmišljate o tome da ste sami ili usamljeni.
• Samomržnja, nisko samopoštovanje i ponekad depresija. Ovo se može povezati sa strahom od osude i napuštanja.
• Bojite se da nećete dobiti pomoć u hitnim slučajevima. Ovo može dovesti do straha od izlaska na javna, prepuna mesta gde se osoba stapa sa gomilom i biva ignorisana ili zanemarena.
• Strah od bilo čega neprijatnog ili nepoznatog. Zamišljanje najgorih scenarija, uključujući iracionalni strah od smrti, povrede ili predstojeće katastrofe ako neko treba da bude izolovan. Strah od stranaca, provalnika, uljeza ili čudnih zvukova dok ste kod kuće.
• Strah od nesvestice i gubitka razuma i osećaja za rasuđivanje.
• Napadi panike i jaka želja za bekstvom od kuće.
• Fizički simptomi povezani sa povećanim stresom i anksioznošću, kao što su vrtoglavica, znojenje, drhtavica, mučnina, gubitak apetita, suva usta, ubrzan rad srca i problemi sa spavanjem.
• Veći rizik od poremećaja zloupotrebe supstanci, kao što su alkohol ili narkotici.
• Kod dece se mogu javiti napadi besa, plač ili odbijanje da se odvoje od roditelja.

Autofobija: Šta je izaziva?

Psiholozi veruju da fobije mogu proizaći iz problema iz detinjstva kao što su: napuštanje ili zlostavljanje, nisko samopoštovanje i ponekad genetski faktori. Ako deca dožive napuštanje od strane roditelja dok su još veoma mala, kasnije mogu razviti anksioznost i autofobiju. To može dovesti do toga da se odrasli plaše da će ih svi važni ljudi u njihovom životu zanemariti i napustiti. Sa autofobijom se čseto susreću i ljudi koji pate od posttraumatskog stresnog poremaćaja (PTSP).  Okidač za strah od samoće može biti i smrt voljene osobe ili prekid važne veze. Tu su još i: istorija siromaštva ili finansijskih problema i nezdravi intimni odnosi.

Kako pobediti autofobiju?

Autofobija se tretira na isti način kao i druge fobije i vrste anksioznosti i treba se konsultovati sa stručnim licem. Ono što vam može biti od pomoći:

1. Psihoterapija

Psihoterapija je prva linija odbrane za većinu fobija. Nažalost, ljudima sa fobijama nije uvek lako da priznaju da imaju problem ili da potraže stručnu pomoć. Međutim, ovaj korak je obično ključan za prevazilaženje fobija. Jedno sredstvo koje se obično koristi u terapiji za pomoć ljudima da prevaziđu fobije je terapija izloženosti. Tom prilikom se osoba suočava sa strahom u malim koracima, tako da postepeno stiče samopouzdanje u suočavanju sa izvorom straha. Terapeut pomaže klijentu da polako povećava količinu vremena koje provodi sam. Terapija ekspozicijom se može uraditi u situacijama iz stvarnog života (izlaganje in vivo) ili korišćenjem zamišljenih situacija. Sistematska desenzibilizacija je jedna vrsta terapije izloženosti koja se dešava veoma sporo i efikasna je za suočavanje sa fobijama jer ne pogoršava anksioznost. Kognitivna bihejvioralna terapija (KBT) se takođe koristi da bi se pomoglo u promeni klijentovih misaonih obrazaca i uočavanju iracionalnih uverenja koja doprinose fobiji. Uz pomoć KBT profesionalca, klijent može poboljšati svoje viđenje strahova i reagovati tako što će zameniti iracionalne misli realističnijim i osnažujućim. Ako neko sa fobijom doživi intenzivnu anksioznost koja ometa njegov kvalitet života, mogu mu takođe biti propisani lekovi (antidepresivi ili benzodiazepini).

2. Osećajte se povezanije kada ste sami

Načini da se osećate povezanije uključuju: pozivanje drugih putem telefona ili  video ćaskanja, slušanje muzike ili puštanje „šuma u ​​pozadini“ da bi se izbegla produžena tišina. Preporučuje se i slušanje potkasta ili intervjua na jutjubu ili TV-u.

3. Negujte odnose sa drugim ljudima

Nije realno ili moguće da većina ljudi bude okružena drugima 24/7. Međutim, negovanje značajnijih odnosa i sticanje društvene podrške može pomoći u otklanjanju anksioznosti i usamljenosti. Načini za davanje prioriteta zdravim odnosima uključuju: pridruživanje klubovima ili timovima za volontiranje. Zamolite prijatelje ili porodicu da vam se pridruže na večeri ili drugim aktivnostima.

4. Autofobija: Držite se rutine

Držanje predvidljive rutine može pomoći ljudima sa anksioznošću da smanje strah od nepoznatog. Možete kreirati rutinu koja vam pomaže da ostanete produktivni i ograničava stres. Budite se i idite na spavanje u isto vreme svakog dana (čak i vikendom). Redovno vežbajte, jedite svaki dan u približno isto vreme i ispunite svoj dan aktivnostima koje vam  daju svrhu i osećaj postignuća. U idealnom slučaju, neko ko se suočava s fobijama treba da uključi ove vrste aktivnosti u svoj dan:

• Redovno vežbanje, posebno dnevne šetnje napolju ako je moguće
• Jedenje antiinflamatorne dijete
• Dovoljno spavanja (sedam do devet sati svake noći)
• Izbegavanje stimulansa, uključujući kofein i nikotin, plus ograničavanje upotrebe alkohola

5. Meditirajte

Meditacija, vežbe svesnosti, vežbe dubokog disanja, fizičke vežbe, aromaterapija i druge prakse opuštanja (vođenje dnevnika, joga i čitanje) se veoma preporučuju osobama koje se suočavaju s autofobijom i anksioznošću. Oni pomažu u stvaranju bolje veze između uma i tela i povećavaju vašu sposobnost da se nosite sa stresom. Osim toga, mogu vam pomoći da bolje spavate i fokusirate se kako biste jasnije razmišljali i osećali se samopouzdanije.

Ranka Bulatović

Ranka Bulatović, dugogodišni novinar i urednik: Zaljubljena u dobre knjige
i filmove. Isprobava sve moguće preparate za negu kose koji joj dođu pod
ruku.

Izvor slike: MangoStar_Studio/gettyimages.co.uk