Čak i kada volite leto, prevelika vrućina je prava agresija za telo, jer vreba opasnost zvana toplotni udar. Hipotalamus, žlezda u mozgu koja upravlja proizvodnjom znoja i izazivanjem žeđi, je preplavljena je toplotom. Bori se da održi telesnu temperaturu oko 37°C, što je najpovoljnije za optimalno funkcionisanje vitalnih organa. Ako se javi hipertermija, posledice mogu biti veoma ozbiljne.
Toplotni udar: Koji su simptomi
Hipertermija može rezultirati različitim simptomima: crvenilom lica, glavoboljom, difuznim bolom, vrtoglavicom, grčevima u mišićima, mučninom i povraćanjem. U najkritičnijim slučajevima može doći do povećanja frekvencije disanja i otkucaja srca, kao i do pada krvnog pritiska, stanja mentalne konfuzije i osećaja malaksalosti koje može dovesti do nesvestice. Posebno su ugrožena mala deca i starije osobe, kod kojih su kapaciteti za termičku adaptaciju manji.
Šta preduzite u slučaju toplotnog udara
„Da bi se sprečilo pogoršanje simptoma, telesna temperatura mora brzo da padne“, objašnjava dr Loïc Etienne, lekar hitne pomoći, koautor knjige Imate moć da promenite svoje zdravlje (Éd. Marabout). Lezite na hladno mesto i umotajte celo telo u mokar čaršaf ili peškir – posebno ruke, vrat i čela. Takođe je potrebno piti putno tečnosti, u malim gutljajima. Pijte vodu ili lipov čaj za rehidraciju i snižavanje temperature.
Ali u slučaju značajne mučnine, uznemirenosti, velikog umora, gubitka svesti ili temperature iznad 39,5°C, neophodno je brzo posetiti lekara ili pozvati Hitnu pomoć. Hospitalizacija može biti neophodna zbog mogućnosti neuroloških, srčanih ili bubrežnih oštećenja.
Kako izbeći toplotni udar
Najbolja prevencija je da se ne izlažete suncu u najtoplijim satima, između 11 i 16.30 časova. Ali i druge situacije su takođe problematične. U putničkom automobilu, koji se pod dejstvom infracrvenih zraka sunca ponaša kao staklenik, termometar može vrlo brzo da se popne i do 50°C. Da biste izbegli ovu zamku, nemojte zatvarati sve prozore i postavite štitnike za sunce.
I, što je najbitnije, nikada ne ostavljajte decu ili životinje u zatvorenom automobilu, čak ni za brzu kupovinu. Sportisti takođe moraju biti posebno oprezni jer intenzivne fizičke aktivnosti izazivaju unutrašnju proizvodnju toplote. Dakle, nema džoginga, biciklizma ili ping-ponga turnira usred letnjeg dana. Planinari treba da preferiraju odeću svetlih boja, koja manje apsorbuje infracrveno zračenje, i da nose šešir. Takođe se čuvajte alkohola, koji podstiče dehidraciju i remeti prirodnu toplotnu regulaciju tela.
