Branka Katić: Odrasla sam uz mamu sa bipolarnim poremećajem, najviše me plašio taj njen pogled

Glumica Branka Katić oduvek je isticala da joj je porodica najveće uporište i najjača podrška. Zato je  početkom prošle godine javnost bila veoma potresena kada se saznalo da je majka Branke Katić preminula.

Početkom 2022. godine glumica je ostala je bez majke Nade, koja je s velikom pažnjom pratila njenu uspešnu karijeru u Srbiji i svetu, a poslednji put se pojavila na premijeri predstave “Tiho teče Misisipi” Beogradskog dramskog pozorišta. Ubrzo posle toga izgubila je i voljenog oca.

Photo: Dusan Milenkovic/ATAImages

Branka Katić pristala je da za specijalno izdanje hrvatskog izdanja magazina Telegram, „Depra“, priča o svemu šta je proživela otkako je saznala da joj majka ima poremećaj raspoloženja.

Glumica je tada ima samo 10 godina…

Majka Branke Katić preko noći je postala druga osoba

„Tata, moja starija sestra i ja u prvi mah smo bili u čudu. Nismo znali što se dešava. Kao da je odjednom postala neka druga osoba. Pre toga je bila vesela i nežna mama. Odjednom je dobila izgubljen, prazan pogled, svega ju je bilo strah. I nije želela pomoć. Dugo je odbijala da odemo kod lekara, kasnije je vrlo teško prihvatila da mora redovno uzimati terapiju, zauvek“, započela je svoju priču Branka.

Bipolarni poremećaj, koji se sve donedavno nazivao manična depresija, zdravstveno je stanje koje uzrokuje dramatične promene raspoloženja – od ekstremnih uspona do dubokih padova. Jedan ste dan motivisani da promenite ceo svet, u drugom trenutku nemate volje otići do kupatila i okupati se. To je samo jedna od slika strašnog tobogana raspoloženja kako ga opisuju pacijenti.

„Najviše me plašio taj njen pogled i odsutnost, zatvorenost, nesposobnost da podeli svoju muku s nama i oseti bilo kakve lepe osećaje“. Dete želi da se zalepi ono što se pred njim, a da ne zna zašto, slomilo u sto komada. Plašila sam se hoće li se ikada uspeti vratiti i opet biti ona moja mama, koju volim i znam“, prepričava silnu potrebu deteta da se sve vrati u normalu, da libela života bude ravna.

Photo: Milan Maricic/ATAImages

„U fazi depresije potpuna otuđenost, izgubljenost, nemogućnost obavljanja bilo koje aktivnosti. Ništa je nije interesovalo, nije htela da bilo ko dolazi. A nije htela ići kod lekara jer je bilo sramota što se tako oseća“.

Kavez u kojem je bila njena majka opisuje ovako:

„Imala je veliku nervozu svakog jutra, ništa nije znala, ni šta želi, ni kako sebi da pomogne, a misli su joj lutale kao u nekom labirintu bez izlaza, svaka aktivnost je predstavljala problem. Na drugoj strani bipolarnog poremećaja su neverovatno ushićenje i navala energije.

U plus fazama je umela biti jako naporna, na sasvim drugi način. Tada je bila poput sile koju nito ne može obuzdati. Nije spavala, bila je na momente i jako razdražljiva, ali je par puta i imala herojske podvige. Recimo, uplakanom ocu devojčice iz Irana pomogla je da nađe dobrog Hirurga za operaciju ćerke u Beogradu.“

Photo: Amir Hamzagic/ATAImages

Iznenadno stanje promenilo je porodičnu dinamiku, uloge su se promenile.

„Moja sestra Maja je požrtvovno uskočila u maminu ulogu i brinula je o svima nama. Kako je devet godina starija, i kako je s mamom uvek bila vrlo bliska, bilo joj je jako teško prihvatiti tako veliku promenu. Tata je tugovao na svoj način, i na početku pogrešno tumačio mamino ponašanje. Mislio je da se mama njemu inati, da sve to radi namerno… Usprkos tako lošim periodima, do kraja su ostali zajedno“.

Majka Branke Katić odbijala je da ide kod lekara

Majka Branke Katić nije htela da posećuje lekara, stigma je bila prejaka, a Branka misli da još nije iskorenjena.

„Ta stigma i danas postoji. Kada vas nešto zaboli, odmah idete lekaru, ali kada vas stignu duševne boli, ne tražite pomoć. Jer vas je strah što će drugi reći, da ne ispadne da ste poludeli. Poslednjih 12 godina maminog života imali smo sreću da je leči vrsna psihijatrica Nađa Marić Bojović. Mama je imala poverenja u nju, osećala neku vrstu konekcije, a doktrorka Nađa je znala pravom terapijom mamu održavati u funkcionalnom stanju čak i u fazama depresije.“

Priznaje i da sama ide na psihoterapije, ali odbija lekove.

Photo: Antonio Ahel/ATAImages

„Zbog gomile lekova koje je naša mama celi život pila, bila sam oprezna i smatrala da ne želim antidepresive dok god mogu normalno da funkcionišem. Rekla sam psihoterapeutkinji u Los Anđelesu da ne želim izbrisati to što osećam, već želim razumeti zašto se tako osećam. Išla sam na razne metode psihoterapije, i uvek bi mi pomogle da negujem i produbim svoju emotivnu pismenost.“

„Za bipolarni poremećaj je najvažnije naći terapiju koja ti odgovara, što nije jednostavno, kao i biti disciplinovan u uzimanju iste, ne menjati ništa sam. I ne zaboraviti da su faze i plusa i minusa, kao i sve u životu, prolazne. Dragoceno je moći oslušnuti sebe, i zatražiti pomoć lekara čim osetiš da ti terapija koju koristiš više ne prija“, zaključila je Branka.

Izvor vesti: Lepa i Srećna / Telegram.hr

Izvor slike: ATA Images

Nastavite da čitate

Veštačka inteligencija sastavila listu najlepših glumica u Srbiji: Sedam veličanstvenih

Toliko harizmatične i talentovane da im je teško odoleti