Popodnevna dremka čuva srce i poboljšava pažnju

Dremanje je umetnost. Ali, bitno je da znate kada, kako i koliko dugo treba da traje popodnevna dremka kako biste iskoristili njene zdravstvene prednosti. Između ostalog, prema istraživanju objavljenom prošlog septembra u naučnom časopisu Heart, dve dremke nedeljno štite od srčanih bolesti.

Ali pazite na njihovo trajanje. Na to upozorava studija objavljena 26. aprila 2023. u specijalizovanom časopisu Obesity. Sproveli su je istraživači sa Univerziteta Guadalajara (Mexico)  i Univerziteta Murcie (Španija) na uzorku od 3300 ljudi. Naučnici smatraju da bi dremanje duže od 30 minuta moglo biti „povezano sa većim rizikom od gojaznosti i hipertenzije“.

Popodnevna dremka – ne duže od 30 minuta!

Navedena studija precizira da je bolje favorizovati kratko vreme spavanja, manje od 30 minuta. „Dokazane su prednosti kratkog dnevnog spavanja. Na primer, preporučujemo preventivno spavanje od 10 minuta za osobe sa narkolepsijom i pacijente sa apnejom u snu koji takođe moraju da odspavaju da bi bili aktivni“, objašnjava Francesca Cañellas, član radne grupe za nesanicu Španskog društva za spavanje, za dnevni list El Pais.

Koje je idealno vreme za dremku

Ali dužina dremke nije jedini odlučujući faktor u jednačini restorativnog odmora. Prema studiji, vreme u koje praktikujemo dremku takođe je važno. Prema tome, dremanje u „podne ili rano popodne“ bi bio najbolji izbor, posebno da poboljšanje pažnje i koncentracije, rezimira El Pais.

„Napravljeni smo da spavamo noću i budemo budni tokom dana. Ako slučajno spavate tokom dana i dođete do faze dubokog sna, to je kao da vaše telo misli da je noć. Tokom kratkog dremanja ulazite samo u početne faze sna, koje su u stanju da vam pruže opuštanje, ali ne i dubok san. Ako je dremka duga, može odložiti noćni san. I ne samo to. Produženo spavanje izaziva promenu u ritmu proizvodnje kortizola, što je povezano sa stresom“, upozorava Francesca Cañellas.

Popodnevna dremka – na sofi ili krevetu? Važno je

i gde…

Konačno, naučnici su primetili razliku između kvaliteta dremke u krevetu ili na kauču. I po njima, bolje je da se odmorite na kauču. „Ako spavate u krevetu, postoji povezanost sa višim krvnim pritiskom nego ako ostanete na kauču. Čini se da to ima veze sa posturalnim promenama, ali to nam nije jasno“, nijansirala je Marta Garaulet, autorka studije i profesorka fiziologije na Univerzitetu Murcie za španski dnevnik.

Pored toga, istraživači su primetili da ljudi koji spavaju u krevetu imaju tendenciju da spavaju duže. A vreme spavanja duže od 30 minuta je povezano sa „23% povećanim rizikom od gojaznosti i metaboličkog sindroma za 40%“.

Izvor vesti: https://www.marieclaire.fr

Izvor slike: fizkes/gettyimages.co.uk