1. Home
  2. /
  3. Lifestyle
  4. /
  5. Psychology
  6. /
  7. Kako sprečiti negativne misli?

Kako sprečiti negativne misli?

07. jul 2023.

| Aleksandra Dudvarski
"Budućnost nas muči, prošlost nas sputava, zato nam sadašnjost beži“, rekao je Flober. Jer mnogi su oni koji su skloni da se zadrže u prošlosti, uplašeni budućnošću ili izmučeni kajanjem. Ali kako da se oslobodimo ove štete po našu psihu?

Svi smo se u jednom trenutku utopili u negativne misli, koje nam se vrte po glavi. Zaista, „ ko nije više puta razmišljao o svađi sa prijateljem, ispitu koji nije dobro uradio ili razlozima zbog kojih se osećamo tužno ili uznemireno? Ove misli koje se ponavljaju nazivaju se ‘mentalnim razmišljanjima’“, objašnjava Celine Baeyens, predavačica psihologije.

„Provodimo život gradeći kore identiteta, poput luka. Poistovećujemo se sa onim što posedujemo, sa onim što radimo, sa svojim mišljenjima/idejama, sa svojim izgledom, sa svojom okolinom. I ako postoji neki događaj ili presuda snosi ono sa čime smo se identifikovali, mi to doživljavamo kao napad na naše biće“, počinje Serge Marquis, doktor i autor knjige „Zeznuti smo, uvek previše razmišljamo“. I onda počinjemo da razmišljamo o tome, da se zadržavamo na tome, da analiziramo i… da povređujemo svoju psihu.

Ako je studija objavljena u aprilu 2023. u Journal of Anxiety Disorders otkrila da je „preveliko razmišljanje pre negativnih događaja povezano sa manje anksioznosti i tuge“ – u činjenici da je pomoglo da se emocionalno pripremite da budete razočarani–ove ponavljajuće i negativne misli postaju toksične za naše mentalno zdravlje kada nas preplave . Pa kako da se toga rešite?

Kako sprečiti negativne misli?

Pre svega, ove pesimistične misli našle bi svoje poreklo u našem instinktu za preživljavanje, u mehanizmu odbrane i prirodnog prilagođavanja.

„Ljudska bića nemaju mnogo načina da se zaštite. Kornjača ima oklop, zmija ima očnjake i  sposobnost da poveže informacije spolja u svom mozgu što joj omogućava da obezbedi svoj opstanak, da se zaštiti. I to je zdrav mehanizam jer je to morao da radi milionima godina “, počinje Serge.

A danas je analiziranje prirodan način da se zaštitimo od budućih razočaranja, istovremeno nas gurajući da se preispitamo o svojim izborima i prošlim postupcima. “ Optimizam je uvek dobar za nas, za naše zdravlje i nivo stresa. Međutim, ponekad je dobro imati malo odbrambenog pesimizma u sebi, da nas zaštiti od razočaranja i iznenadi dobrim rezultatima“, kaže Elissa Epel, profesorka Odeljenje za psihijatriju Univerziteta Kalifornije.


Problem je u tome što smo počeli previše da razmišljamo i da sve asimiliramo na opasnost: pogled drugih, našu prošlost, našu budućnost, sebe. Zaista, „ljudska bića su počela da razmišljaju samo o prošlosti i da predviđaju opasnosti koje ne postoje u sadašnjosti. Tu počinje preterano razmišljanje“, nastavlja doktorica.

Tako danas naš mozak više ne zna razliku između pretnje našem opstanku ili jednostavne pretnje našem egu, našoj emocionalnoj udobnosti. A onda zaglavimo a da ne možemo da krenemo napred.

Kako sprečiti negativne misli? Toksična navika za

naše mentalno i fizičko zdravlje

Navika da se sve ponavlja ispostavilo se da je toksična u mnogim aspektima: prvo zato što ovaj fenomen vodi poreklo od „ neuronske zaraze: aktiviramo emocionalnu mrežu straha ili anksioznosti, koja aktivira druga područja mozga koja će sama generisati negativne misli u korteksu. To je petlja koja se samopogoršava“, objašnjava Bernard Anselem, psiholog.

Ruminacija onda vodi do tuge, straha, besa, frustracije ili čak ogorčenosti. I na kraju šteti našem fizičkom, mentalnom, pa čak i zdravlju u vezi – blokirajući nas emocionalno.

“ Mozak će reagovati kao da je u pitanju pretnja našem opstanku i lučiće hormone stresa, što će dovesti do odgovora koji je ekvivalentan borbi ili bekstvu. I fizički, ovi hormoni koji se stalno luče dovode do telesnih promena (povećan krvni pritisak, neutralizacija imunog sistema) . sistem) i psihološki, izaziva strah i neprijateljstvo“, dodaje Serge.

Preplavljene misli koje izazivaju anksioznost, a prve žrtve bi bile i žene. Prema Susan Nolen-Hoeksema, autorki knjige „Ove žene koje previše razmišljaju“, žene „dvostruko verovatnije od muškaraca preterano razmišljaju kada su tužne, anksiozne ili depresivne. Procenjujući faktore koji će ih najverovatnije dovesti do depresije , otkrili smo da je preterano razmišljanje statistički jedan od najvažnijih“, objašnjava ona.

Kako sprečiti negativne misli i ponavljajuće ideje?

 

Zaglavljeni u mučnim mislima, ruminacija stvara pravu nelagodu u nama. Dakle, „ako su vam misli nametljive ili veoma uznemirujuće, ili ako vaša sklonost razmišljanju ometa vašu sposobnost da funkcionišete, preporučujem vam da potražite pomoć od stručnjaka za mentalno zdravlje“, zalaže se Natalie Dattilo, profesorka psihijatrije na Harvardskoj medicinskoj školi.

Ali takođe je moguće postaviti pojedinačne tehnike koje će pomoći vašem umu da izađe iz ovih obrazaca.

Da biste to uradili, počnite tako što ćete pokušati da razumete kada se ovo preterano razmišljanje dešava. I zapitajte se da li vam to zaista pomaže u vašem životu: „Pregledajte svoja prošla iskustva preteranog razmišljanja i zapišite kako vam je to pomoglo. Da li je preterano razmišljanje dovelo do smislenog rešenja ili otkrića ? Da li je bilo još pozitivnih ili negativnih posledica povezanih sa njim?“, pita klinički psiholog David Clarke.

Još jedan savet: vežbajte samosaosećanje, samoprihvatanje i ljubaznost prema sebi, bez obzira na svoje strahove i neuspehe. Zato što „preterano razmišljanje često dolazi od razmišljanja o greškama iz prošlosti ili brige o stvarima koje ne možete da promenite. Umesto da se grdite za stvari zbog kojih biste mogli da žalite, pokušajte da budete tolerantniji i saosećajniji prema sebi“, savetuje Amy Morin, psihoterapeutkinja.

Izvor vesti: maireclaire.fr

Izvor slike: triocean/iStock/Getty Images Plus via Getty Images

Nastavite da čitate