Silovanje u braku, od minimiziranja patnje do svesti o žrtvama

„Imala sam sreće. Doživela sam pravo silovanje.“ Giulia Fois (Đulija Fois) izgovara ove šokantne reči u svom svedočenju. Naime, pre dvadesetak godina, čovek ju je ugrabio na parkingu, pa ju je odvezao na njivu, gde ju je silovao.

Giulia Fois kaže da je imala „dobro silovanje“, odnosno ono o kome možemo lakše da pričamo, jer je u skladu sa slikom koju imamo u mislima o ovom zločinu. Međutim, silovanje, kako ga mi zamišljamo, na izolovanom, mračnom mestu (uličica, parking, podrum, itd.) od strane nasilnog i naoružanog stranca, su nam, na žalost poznate.

Ali, kao što je istaknuto u istraživanju Udruženja za traumatsko pamćenje i viktimologiju, „pogrešne predstave o silovanju, seksističkim stereotipima i kulturi silovanja teško umiru i široko su rasprostranjene“.

Prema ovoj studiji koju je naručila dr Muriel Salmona (Mjurijel Salmona) , predsednica Udruženja za traumatsko pamćenje i viktimologiju, „1 od 5 Francuza i dalje smatra da prisiljavanje supružnika na seks nije silovanje.“

U Francuskoj, žrtva poznaje agresora u devet od deset slučajeva, u svakom drugom slučaju silovatelj je supružnik ili bivši supružnik. Poučne brojke, citirane u kolektivnom delu „Bračno silovanje: zločin poput ostalih?“ (izdanja CNRS), u režiji lekara Patricka Chariota (Patrika Čariota).

Godišnja anketa Visokog saveta za ravnopravnost (HCE) o stanju seksizma u Francuskoj, koju je sproveo institut Viavoice , a objavljena 23. januara 2023. godine, ponovo otkriva da je 33% Francuskinja već imalo seksualne odnose koje nisu želele, isključivo na inistiranje partnera.

Muškarci se „bore da se osećaju zbrinuto i ne preuzimaju svoju ličnu odgovornost“, ističe studija: samo 73 odsto njih veruje da je problematično insistirati na seks sa partnerom, dok 12% kaže da je to već uradilo.

„Silovanje u braku“, strašna reč

„Silovanje se u ovom smatra drugim, a samim tim se počinila distancira od termina ‘silovatelj’ “, analizira, u slučaju Giulie Fois, feministička aktivistkinja i esejistkinja o seksizmu i kulturi silovanja Valerie Rey Robert (Valeri Rej-Robert).

„Nijedan muškarac sebe ne prepoznaje u standardnoj slici silovatelja. To im omogućava da nikada ne dovode u pitanje sopstveno ponašanje“, nastavlja ona.

„Ako je silovatelj uvek Drugi, društveni poredak je očuvan. Ako je silovanje samo delo nekoliko ludaka, onda nema političkog, strukturalnog problema, nema patrijarhalnog poretka“, ističe sagovornica.

Silovanje u braku i žrtve nasilja

Žrtve seksualnog nasilja takođe su podložne ovim ukorenjenim predstavljanjima, kaže Valerie. „One nikada nisu žrtve, već se uvek minimizira njihova patnja“, primetila je ona. „Pomislićete da preterujem, ali mislim da sam silovana.“ Tako počinju svedočenja mnogih žena feminističkoj aktivistkinji. Često će pre reći: „Prisilio sam se“.

Clementine (Klementina), tada tinejdžerka, shvata da je Maxim, njen prvi dečko, počinio nešto nenormalno nekoliko puta, kada uporedi svoje seksualne odnose sa iskustvima srednjoškolskih drugara. Međutim, za nju je nemoguće da svoje iskustvo kvalifikuje kao silovanje. „Ova reč je tako nasilna. Onda, kada ste u vezi i zaljubljeni, teško je zamisliti da je to silovanje“, smatra ova mlada žena, sa desetogodišnjim osvrtom na svoju prvu vezu, koja je trajala četiri godine.

Marie (Meri) se takođe trudila da definiše kroz šta prolazi u bračnoj postelji. Od prvog puta kada je njen muž ignorisao njeno „ne“ i rekao: „Čekaj, skoro je gotovo“, znala je da je granica pređena.

Ali udata žena je kasno shvatila da je to silovanje, kada prvi put „ne nije prošlo kao odgovor“. „Prikovao me je uz krevet, držao mi ruke iza leđa i onda… Bez lubrikanta je ušao u mene. To je trajalo tri minuta, ali je bilo dovoljno da patim, tražeći od njega da prestane, plakala sam, krvarila sam.“

Silovanje u braku godinama

Mathias (Matijas), otac njena prva dva sina, silovao ju je sve do njihovog razvoda, što je Marie, posle osam godina veze, odlučila  da stane na kraj ovom nasilju. Nije raskinula, jer „nije imala sredstva da ode“, poverava se. „Ali zašto si ostala?“, često formulisano pitanje od strane onih koji se nikada nisu našli u ovoj situaciji.

Tri dana nakon rođenja njihovog drugog deteta, Marie, koja se upravo porodila, ne oseća nikakvu želju za seksom. To Mathiasa ne može da sprečii. On je prvi put siluje. Baca se na krevet, drži je na mestu i trga joj gaćice.

„Prikovao me je uz krevet, držao mi ruke iza leđa i onda… Bez podmazivanja je ušao u mene. Zamolila sam ga da prestane, plakala sam, krvarila sam.“

Na odmoru sa njihovom porodicom na selu, Marie pronalazi snagu da odvede svoju svekrvu u stranu da joj objasni zašto želi razvod. „Dok sam bila sa njegovom majkom u bašti, on me je zoao i tražio da dođem da vidim nešto u našoj sobi. Rekao je mi da je tu „nešto čudno“, priseća se 31-godišnjakinja. To je bio njegov izgovor da bi me namami u spavaću sobu, gde sam, kada sam stigala, jedva video da nije bilo ništa čudno kada me je gurnuo na krevet. I silovao, još jednom.“

Nakon nekog vremena, razvedeni, bivši supružnici se ponovo sreću. Merie je u petom mesecu trudnoće. Ona čeka dete sa novim supružnikom. Mathias pritiska trudnicu uza zid. „Dodirujući me, ponudio mi je novac da spavamo zajedno“, s bolom se priseća ona.

Silovanje u braku zbog „bračne dužnosti“

Kada se probudila, ošamućena, nakon što je prvi put silovana prethodne noći, Marie je ispitala svog muža. Pitala ga da li shvata šta je uradio. Ona sama u ovom trenutku ne misli da je u pitanju silovanje. Ona samo zna da je ozbiljno. „Ali praviš frku gde je nema!“, izjavi je tada.

„Za njega ovaj postupak je imao oblik legitimitet, jednostavno je to bila moja bračna dužnost“.

https://marieclaire.rs/drustvo/incelosfera-i-mizoginija-da-li-internet-podstice-mrznju-prema-zenama/

Izvor vesti: maireclaire.fr

Izvor slike: KatarzynaBialasiewicz/iStock/Getty Images Plus via Getty images