Zašto nas stres toliko umara?

Epizode ​​stresa su test za um i za telo. Ispražnjeni, iscrpljeni, umorni… Upravo tako se osećaju ljudi koji su iskusili anksioznost. Kako stres uspeva da nas iscrpi?

Umor nas proganja tokom dana kada je posao stresan i zadaci se gomilaju. Kad dođe veče, to je neizbežno: iscrpljenost nastupa. Telo i kapci su teški, iz tela je iscrpljena sva energija. Kada nas stres pogodi, on ne utiče samo na naše mentalno zdravlje, već i na našu ukupnu kondiciju.

Ali, zašto nas strest toliko umara?

Prvo, umor je jedan od prvih znakova koji označava poteškoće u adaptaciji. U tom periodu on se često pojavljuje. Uglavnom stiže na kraju dana i može biti fizički i psihički, komplikuje svaki napor, ometa koncentraciju ili razmišljanje. U stvari, prolazak kroz period stresa je kao izvođenje intenzivnog napora, duga sportska sesija.

„Umor potiče od prekomerne aktivacije autonomnog nervnog sistema“, počinje Kristin Baroa, psihijatar specijalizovan za stres. „Naše telo je stalno u stanju pripravnosti i povećava mentalnu budnost, disanje, rad srca“, nastavlja ona.

Ovaj posebno energetski intenzivan koktel dovodi do stvaranja određenih hemijskih supstanci u telu, prvo adrenalina, a zatim kortizola. Njihovo prisustvo nije baš korisno jer onemogućavaju funkcionisanje određenih glavnih telesnih sistema, kao što su probavni i imuni sistem.

Odgovor borbe ili bekstva

Ali ova iscrpljenost je takođe povezana sa mehanizmom koji je duboko ukorenjen u nama.

Ovo je odgovor borbe i bekstva, što je stanje u koje naše telo ulazi kada se suoči sa stresnom situacijom. Ova reakcija nas je održala u životu od zore vremena pružajući nam energiju za borbu protiv predatora tokom evolucije.

„Ne bi trebalo da traje dugo“, objašnjava Kristin Baroa. „Suočavanje sa opasnošću nekada je značilo život ili smrt.  U paleolitu smo samo pokušavali da izbegnemo da nas pojedu“, kaže stručnjak.

Problem je što se ovaj mehanizam, koji mora da funkcioniše samo kratkoročno, mnogo redovnije javlja danas, nego u davna vremena. A kada se stres javlja nekoliko puta dnevno, napor počinje da se akumulira, telo pati i daje osećaj umora.

U ovom stanju, takođe postaje teže da se opustimo, vežbamo i nađemo energiju za aktivnosti u kojima uživamo, a to je upravo ono što nam je potrebno za borbu protiv stresa.

Pa kako izaći iz ovog začaranog kruga?

Preuzmite kontrolu nad svojim odnosom sa tehnologijom

Prvo, potrebno je identifikovati kada treba da se oglašavaju alarmna zvona. „Morate se zapitati kakve direktne posledice stres može imati na nas. Mogu li da se koncentrišem? Da li mi je san poremećen?“, razvija Kristin Baroa.

Psihijatar takođe ukazuje na odgovornost tehnologije, koja pojačava ovo stanje intenzivnog umora. Za nju je važno da reagujemo na naš odnos prema digitalnoj tehnologiji, koja naš nervni sistem stalno stavlja u pripravnost.

Poređenje na društvenim mrežama, vesti koje se stalno dobijaju tokom dana, stalni mejlovi… Svi ovi elementi predstavljaju izvor stresa.

Da ne biste bili preplavljeni stresom, vredi usvojiti određene navike.

„Važno je da nađete malo mirnog vremena i siguran prostor dalje od stresora, gde možete da nastavite sa aktivnostima koje vas odmaraju“, kaže Sara Bejtup.

Sa svoje strane, Kristin Baroa evocira „pobedničku trijadu“, koja se sastoji od sporta, meditacije (ili srčane koherentnosti) i dobre ishrane.

Dok su neke stresne situacije ponekad neizbežne na dnevnoj bazi, druge se mogu isključiti. Određene rutine nam takođe mogu omogućiti da živimo svoje dane sporije, i da pronađemo mir u haosu… uz očuvanje naše energije.

Izvor vesti: marieclaire.fr

Izvor slike: fizkes/iStock/GettyImagesPlus