Correta King: Borkinja za ljudska prava koju istorija zaboravlja

O njoj skoro nikada ne govorimo, istorija je zaboravlja, a život je posvetila borbi za ljudska prava – Ko je bila Coretta Scott King?

Coretta Scott King (Koreta Skot King) ostala je (nepravedno) upamćena samo kao supruga legendarnog Martina Luthera Kinga, iako se borila za ljudska prava na isti način kao njen muž: borila se protiv rasizma i rasne nepravde , za LGBTK prava, i sa entuzijazmom promovisala svoju viziju nenasilne društvene promene.
Coretta Scott je rođena 27. aprila 1927. u Alabami, kao drugo od troje dece Obadiah i Bernice Scotta. Njeni preci su bili robovi, ali njeni roditelji su imali malo bolju sudbinu: Corettin otac je, na primer, bio jedan od prvih obojenih ljudi koji su posedovali automobil u gradu, asupruga, Obadiah, vozila je školski autobus. Vodili su prodavnicu odeće, ali, uz sav trud, bili su siromašni. Deca su morala da beru pamuk i da rade kućne poslove da bi dodatno zaradila.

Rasisti su joj spalili dom

Corettino detinjstvo bilo je praćeno rasizmom. Kada je bila tinejdžer, belci su njen dom spalili do temelja, jer su porodici zamerili ekonomsku nezavisnost. Uprkos svim izgledima, Coretta je završila srednju školu kao najbolja u svojoj klasi, a zatim je pohađala koledž Antioch u Ohaju. Dve godine ranije, na istom koledžu, Corettina sestra Edite bila je prva devojka koja je dobila stipendiju u okviru programa za regrutovanje učenika iz manjinskih grupa. Do polaska na koledž već je sazrela njena posvećenost borbi za ljudska prava.

 

 

Coretta i Martin Luther King: Kako je počelo?

Corettin najveći san bio je da postane pevačica, ubrzo nakon što je dobila stipendiju, uvidela je i priliku da ostvari svoje snove: primljena je na Muzički konzervatorijum u Bostonu. Godine 1952, ovde na konzervatorijumu, dobila je poziv za sastanak od mladog studenta filozofije po imenu Martin.

„Ja sam kao Napoleon. Ovde sam u ličnom Vaterlou, i klečim i molim te. Voleo bih da se sretnemo i razgovaramo. Možda bismo mogli sutra zajedno da ručamo ili tako nešto“, rekao joj je Martin. Coretta, šokirana ponudom potpuno nepoznatog  mladića samo je izgovorila: „To je apsurd. Ti me ni ne poznaješ“.

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели ProSciento (@prosciento)

Coretta je na kraju prihvatila poziv, ali nije bila ni najmanje oduševljena momkom nakon što je videla koliko je nizak. Martin je, s druge strane, bio impresioniran njenim obrazovanjem i samopouzdanjem. „Četiri stvari koje tražim od žene su karakter, ličnost, inteligencija i lepota. Ti imaš sve“, rekao joj je na njihovom prvom sastanku.

Kada ju je Martin zaprosio, Coretta je šest meseci razmišljala o odgovoru, jer je zamišljala ozbiljnu karijeru u muzičkoj industriji i znala da nikada neće ostvariti svoje muzičke snove ako bude udata za Kinga. Međutim, konačno je rekla da i 18. juna 1953. venčali su se u bašti roditeljske kuće uz prisustvo 350 gostiju. Coretta je konačno odustala od svojih snova, ali to nije značilo da diže ruke od sebe: još pre venčanja jasno je dala do znanja da će biti sama sebi gazda i zahtevala samostalnost.

 

Rosa Parks i sedište u autobusu koje je promenilo Ameriku

Petnaest meseci nakon venčanja, preselili su se u Montgomeri, gde je njen muž postao pastor baptističke crkve. Manje od godinu dana nakon preseljenja, temelji prevlasti belaca u Sjedinjenim Državama poljuljani su širom zemlje. Kada je Rosa Parks odbila da ustupi svoje mesto belom putniku, bračni par King našao se usred pokreta za građanska prava, a zahvaljujući  Martinu Lutheru Kingu, koji je bio jedan od istaknutih vođa pokreta, porodica se brzo našla u centru pažnje.

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели NEMNET | Recruitment Service (@nemnet.recruitment)

Ubrzo nakon bojkota autobusa, na kuću bračnog para King bačena je bomba i to dok su Coretta i njihov desetonedeljni prvenac bili u kući. Nije bila povređena, ali ju je ovaj događaj svakako obeležio. Coretta i Martin imali su četvoro dece — Jolanda rođena 1955, Martin rođen 1957, Dekster rođen 1961 i Bernis rođena 1963. Zbog njih se Coretta držala podalje od prvih linija pokreta kojim su dominirali muškarci. Ipak, to je nije zaustavilo u borbi! Želela je da istovremeno bude i brižna majka i aktivistkinja, čime njen muž nije bio nimalo oduševljen. „Martin je bio veoma snažan čovek i na mnogo načina je imao veoma tradicionalne ideje o ženama“, rekla je ona za Njujork tajms u jednom intervjuu. Pokret je i inače bio kritikovan zbog seksizma, jer žene nisu isticane a „činile su okosnicu celokupnog pokreta za građanska prava“.

FBI je u to vreme obraćao posebnu pažnju na par. Prisluškivani su i praćeni godinama, čitana je njihova lična prepiska, a onda je sve prijavljeno administraciji Ričarda Niksona. Ovako je FBI opisao neke njihove lične svađe: krivili su jedno drugo za usmeravanje pokreta za građanska prava u pogrešnom pravcu, ali uprkos svojim sukobima, podržavali su se sve do ubistva Martina Luthera Kinga 1968. godine.

 

Coretta King i njeno nasleđe

Tokom udovištva, Coretta je postala simbol nacionalne žalosti, posvećena nastavku misije svog muža u želji da stvori svetsku zajednicu u kojoj bi ljudi svih veroispovesti, socio-ekonomskih nivoa i kultura mogli da žive bez nasilja, siromaštva i rasizma. Četiri dana nakon atentata, ona je već bila na putu za Memfis, na demonstracije na koje je njen muž planirao da putuje, a tri nedelje kasnije održala je svoj antiratni govor u njujorškom Central parku.

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели DAISY DUSTERS SERVICES 🌻 (@daisydusters)

Coretta je na svoj način dala svoj udeo u borbi, držeći predavanja, čitajući poeziju i pevajući kako bi prikupila novac i podigla svest o pokretu za građanska prava. Trećeg ponedeljka svakog januara obeležila bi praznik u čast svog supruga i osnovala je King centar za nenasilne društvene promene, organizaciju za dodelu grantova i aktivizam.

Kao aktivistkinja, u početku je koristila reči svog muža, ali je ubrzo našla svoj jezik. Dakle, kada je 19. juna 1968. godine, na Dan abolicije, stala na mesto svog muža kod Linkolnovog memorijala, pozvala je američke žene da se ujedine i formiraju čvrst blok moći u borbi protiv rasizma, siromaštva i rata. Godinu dana kasnije, bila je glavni govornik na mitingu protiv Vijetnamskog rata 15. oktobra u Vašingtonu, i najavila planove za obnovu kuće u kojoj je odrastao Martin Luther King. Tu je želela da osnuje institut za nenasilne društvene promene i afroameričke studije, zgradu biblioteke, arhive i muzej.

Coretta je držala govore, lobirala u Kongresu da se ne smanjuju izdvajanja za socijalnu pomoć, a osamesetih se pridružila kampanji protiv aparthejda u Južnoj Africi, što je dovelo do njenog hapšenja ispred ambasade u Vašingtonu. Protestovala je protiv smrtne kazne i invazije na Irak 2003. godine, i zalagala se za amandman u Zakonu o građanskim pravima koji bi zaštitio gej populaciju. „Homofobija je kao rasizam, antisemitizam i drugi oblici netrpeljivosti, kojima pokušavaju da dehumanizuju veliku grupu ljudi, da im negiraju ljudskost“ – rekla je  na 40. godišnjicu Martinovog čuvenoh govora „Imam san“ izgovorenog uoči  Marša na Vašington .

Coretta King: Nagrade i priznanja

Coretta Scott King je dobila mnoga priznanja i pre i posle svoje smrti: na primer, postala je prva ne-Italijanka koja je dobila Univerzalnu nagradu za ljubav u Veronaotu i prva žena koja je propovedala u katedrali Svetog Pavla u Londonu. U poslednjih 10 godina života postala je vegan. U avgustu 2005. doživela je moždani udar koji joj je paralisao desnu stranu tela i oduzeo moć govora – pet meseci kasnije umrla je od respiratorne insuficijencije usled komplikacija od raka jajnika. Njenoj sahrani je prisustvovalo oko 10.000 ljudi, uključujući Bila Klintona, Džimija Kartera, Džordža V. Buša i Džordža HV Buša. Coretta je posthumno primljena u Kuću slavnih žena Alabame, kao i u Nacionalnu žensku kuću slavnih i bila je prva Afroamerikanka koja je sahranjena u Kapitolu države Džordžije.

Nakon smrti, u medijima je opisana kao ljubazna, nežna, poslušna i lepa žena koja je uglavnom bila pomoćnica Martina Luthera Kinga, a ne samostalna aktivistkinja. Oslikana je kao neka vrsta mučenice, koja iskupljuje američku naciju nakon smrti svog muža. Istina, podržavala je svog muža uprkos pretnjama, napadima i njihovim sukobima, ali Coretta Scott King se od malih nogu borila za ljudska prava, uticala na muževljev politički rad i posle atentata krenula svojim putem. Učinila je mnogo više od očuvanja nasleđa svog muža: proširivala ga je i stalno obnavljala, zalažući se za globalni mir i rasnu i socijalnu pravdu do svoje smrti.

Izvor vesti: marieclaire.hu

Izvor slike: Hulton Archive/Staff/GettyImages