Svakodnevni život i ekologija: Kako običnim pranjem veša utičemo na planetu?

Ironično je, ali je i istina: retko koji deterdžent za pranje veša je zaista čist! Pritom, naravno, mislimo na eko čistoću. Kontroverzni sastojci, mikroplastika, logističke navike, sve ovo doprinosi tome da, svaki put kada pritisnemo „on“ na mašini za pranje veša, doprinesemo zagađenju planete.

Upravo stoga, pojavili su se na tržištu novi brendovi i njihovi tzv eko -deterdženti koji tvrde da ne koriste zagađivače i da su svoju proizvodnju i distribuciju organizovali uz minimalni karbonski otisak. Ipak, njihova cena je, po pravilu visoka, a efekti proizvoda izazivaju skepsu. Da li će eko – deterdženti zaista spasiti planetu?

Koji su nedostaci konvencionalnih deterdženata?

Napravljeni od petrohemijskih ostataka i sastavljeni od surfaktanata poznatih po svojoj toksičnosti za životnu sredinu, ali i za ljude, konvencionalni deterdženti su prava pošast. Uprkos propisima koji su od 2005. godine nametnuli minimalnu biorazgradljivost od 60% i, od 2007. godine, zabranu fosfata, oni i dalje sadrže sastojke koji izazivaju veliku zabrinutost. LAS (alkil sulfonat), pojačivači boje, EDTA (etilen-diamin-tetrasirćetna kiselina), sintetički mirisi… ove komponente predstavljaju značajne rizike za život u vodi, ali su takođe odgovorne za brojne kožne reakcije. Neki su čak prepoznati kao kancerogeni.

Suočeni sa svešću potrošača, proizvođači su bili primorani da počnu da razmišljaju van dotadašnjih okvira. Ali, umesto da naprave proizvoda koji je efikasan, a ekološki prihvatljiv, sve se svelo na marketing: prikazivanje zelene ambalaže ili uključivanja crnog sapuna u formulacije praškova. Cilj je, očigledno, bio da se potrošači uvere i umire, a ne da se stvore manje štetni proizvodi.

Ekolo“ški“ deterdžent za veš: pojava brendova koji nude čiste proizvode

Ekološki brendovi veša, s druge strane, tvrde da su njihovi proizvodi uglavnom prirodni i potpuno biorazgradivi, bez žrtvovanja efikasnosti. Za to koriste surfaktante biljnog ili mineralnog porekla. Neki idu i korak dalje tako što odbacuju plastičnu ambalažu.

Pojedini proizvođači se takođe ističu po želji da smanje ugljenični otisak svojih proizvoda. Da bi se ograničio uticaj transporta, prave se praškovi sa koncentrisanim formulama, koji zauzimaju manje meste, pa smanjuju i zagađenje prilikom distribucije i prodaje.

Uradi sam: domaći eko prašak za veš

Pravi povratak osnovama, „uradi sam“ je praksa koja takođe dobija na zamahu među potrošačima koji traže jednostavnije i zdravije proizvode. Naoružani marsejskim sapunom, crnim sapunom, kristalima sode, perkarbonatom, bikarbonatom ili čak sirćetom, oni stvaraju sopstvene mešavine. Ekološki deterdžent, omekšivač, sredstvo za čišćenje više površina, sredstvo za pranje sudova… uz prave recepte, sve je moguće! Jedini nedostatak „uradi sam“ tehnike jeste što malo ljudi zaista ima vremena da se na ovaj način posveti. Ali, zato, pojedini ljudi su počeli da pretvaraju ovaj način borbe za planetu u sredstvo za život, te niču novi mali brendovi sredstava za ćišćenje i higijenu.

A vi, hoćete li preći na ekološki prihvatljiv veš?

Izvor vesti: marieclaire.fr

Izvor slike: PawelKajak/GettyImagesPlus