Autofobija: Kako pobediti strah od samoće
Autofobija opisuje stanje kada se neko iracionalno plaši samoće, izolacije i ignorisanja ili napuštanja, posebno u hitnim slučajevima
24. april 2023.
| Aleksandra DudvarskiPrvi susret većine ljudi sa porođajem je nešto što su videli u bolničkoj TV seriji: žena koja vrišti od nesnosnog bola u bolničkoj spavaćici između bledoplavih zidova, dok doktor viče na nju da gura. Nije ni čudo što se plašimo porođaja. Međutim, kod nekih se ovaj strah razvija u fobiju, što može imati štetne i bolne posledice.
Tokofobija je ekstremni strah od porođaja. Može imati dva oblika: primarni i sekundarni. Prvi se javlja kod žena koje nikada nisu rađale, a drugi kod onih koje su ranije rađale, ali su imale traumatično iskustvo porođaja.
Prema britanskoj Nacionalnoj fondaciji za porođaj, ovi strahovi su „mnogo češći i intenzivniji kod žena koje nikada nisu bile trudne ili nisu rađale“. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) procenjuje da oko 14 % žena širom sveta pati od straha od porođaja. Iako ovo nije potresno visok broj, to je sasvim dovoljno da se osećaj približi ženama.
Tokofobija, odnosno jak strah od porođaja, pogađa 14 odsto žena
Strah od porođaja je široko rasprostranjen. Možemo reći da je skoro svaka žena koja je ikada bila trudna ili koja je razmišljala o detetu osetila da je doneti dete na svet malo (ili mnogo) zastrašujuće. I da, filmski prikazi ne pomažu, kao ni horor priče o porođaju, izveštaji prijatelja i članova porodice i izveštaji o iskustvima na društvenim mrežama.
Postoji bitna razlika između nekoga ko se jednostavno plaši ili nekoga ko se bori sa jakom fobijom koja ga parališe i ugrožava njegov razum. Mogu proći godine, čak i decenije, da neko otkrije koren ovih osećanja.
Charlotte (Šarlot) ima 34 godine i živi u Sariju u Engleskoj. Tek 20 godina nakon traumatičnog iskustva, došla je do zaključka da se bori sa tokofobijom. Njen strah od porođaja počeo je nakon gledanja crtanog filma o ženi koja se porodila u osnovnoj školi, koji je u to vreme bio deo časa seksualnog vaspitanja. „ Od tada imam sveto uverenje da ću umreti rađajući dete, ali nisam znala da je to neka vrsta fobije“, rekla je ona. „Nisam to povezivla sa okidačem, koji je bio polazna tačka, sve dok nisam počela da idem na terapiju nakon što se moja beba rodila.“
Većim delom svog života nije ni želela decu, ali stvari su se promenile u njenim kasnim dvadesetim. „Mislim da su se uglavnom hormoni poigravali sa mnom. Zamišljala sam svoj život sa porodicom, a trudnoća i beba su postali sledeći korak.” Začeće nije prošlo glatko. Pokušavali su mesecima, a onda je odustala od trudnoće. Tada je počeo da nestaje njen strah od porođaja.
Kada je uspela da zatrudni, njena anksioznost se vratila. Kako su meseci prolazili i datum porođaja se približavao, panika ju je obuzela. „Kako je trudnoća odmicala, laknulo mi je što još imam bebu, ali u mozgu su mi se oglasila zvona za uzbunu, počela sam da paničim“.
„Bilo je to veoma traumatično vreme za mene jer nisam želela abortus, ali sam znala da postoje samo dva načina da beba izađe: vaginalni porođaj ili carski rez. Ako bi se moja devojčica pomerila u meni, osećala sam strah. Nisam bila spremna na to koliko trudnoća iznosi iz ženskog tela. Misli o abortusu i pobačaju su mi stalno padale u glavu. Razmišljala sam da se bacim niz stepenice, imala sam noćne more o abortusu ili komplikacijama tokom carskog reza. “
Nekome ko nije iskusio tokofobiju ili bilo koji sličan paralizirajući strah, ovo zvuči veoma ekstremno, ali ako saznamo više o prirodi problema, može biti mnogo lakše razumeti kako je mlada žena došla do ove tačke.
„Kada neko pati od tokofobije, doživljava izuzetno intenzivan stres “, objasnila je psihološkinja Anouska Longley (Anuska Longli). „Mogu da reaguju na preosetljiv način na temu trudnoće ili porođaja. Videti nekoga ko je trudan ili čuti ljude koji govore o trudnoći često je dovoljno da izazove stres koji se pretvara u paniku kod ljudi sa tokofobijom. Ovo prevazilazi normalan nivo anksioznosti i straha od porođaja.
„Ali može se desiti i suprotno“, nastavlja psihološkinja. – „Može biti toliko nadražaja sa kojima više ne mogu da se izbore, pa se smrznu, isključe, zaustave. Moguće je čak i da neko koleba između te dve faze“.
Aleksandra Dudvarski, s bogatim iskustvom koje obuhvata više decenija rada u novinarstvu, istaknula se kao ključna figura u Color Media International kompaniji. Kroz svoju impresivnu karijeru, Aleksandra je doprinosila širokom spektru publikacija, uključujući prestižne titule kao što su Marie Claire, Bravo, i Lepota&Zdravlje, pokazujući izuzetnu svestranost i stručnost u različitim žanrovima i temama. Kao urednik Marie Claire, ona je uspela da ovom magazinu udahne jedinstveni glas i perspektivu, čime je privukla široku čitateljsku publiku zainteresovanu za modu, kulturu i društvene teme.
Izvor vesti: marieclaire.hu
Izvor slike: Prostock-Studio/iStock/Getty Images Plus via Getty Images
Autofobija opisuje stanje kada se neko iracionalno plaši samoće, izolacije i ignorisanja ili napuštanja, posebno u hitnim slučajevima
U Gani i Keniji, budućnost mladih devojaka koje žive u siromaštvu menja neočekivana vila – moda! Program Fashion Expressions: The Stories She Wears kreirali su UNFPA i Prada Group, on omogućava ženama da nauče novu veštinu i kroz nju steknu mogućnost da se izdržavaju i izraze svoj puni potencijal. Otišli smo u Ganu da upoznamo ove devojke i na licu mesta saznamo kako moda zapravo menja živote.