Modni saveti: Otkrijte kako odeća može da vam poboljša karijeru
Oblači se za posao koji želiš, a ne za posao koji imaš
16. januar 2023.
| Borivoj AntonićOdrživost je sve veća tema u modnoj industriji. U središtu je aktuelnih pitanja, pa zato brendovi nikada ne prestaju da razmišljaju na ovu temu. Otuda se pojavio i sasvim novi termin- održiva moda za dobrobit životinja.
U poslednje vreme, mediji i društvene mreže prepuni su vesti i video- snimaka o zlostavljanju životinja. Samim tim, raste i svest o tome kod populacije.
Prema anketi IFOP-a sprovedenoj 2021. godine, može se zaključiti da se veći broj Evropljana protivi prirodnom krznu i podržava održivu modu. „Idemo u pravom smeru i sve je više noviteta koje omogućavaju pronalaženje alternativa životinjskim materijalima“, rekla je Anisa Putoa, portparol PETA u Francuskoj.
Krzno je verovatno materijal o kome se najviše priča, a pogotovo nakon što je brend Gucci 2017. godine objavio da u potpunosti napušta korišćenje krzna. Ta odluka je oduševila mnoge i postala je uvod za razvoj održive mode. Gucci je time takođe podigao svest mnogih drugih brendova, ali i kupaca. U početku se lažno krzno uglavnom pravilo od akrila i poliestera, što je izuzetno zagađujuće, ali danas su se razvile mnoge odgovornije alternative.
Vizuelno, ali i na dodir, tkanine izgledaju kao životinjsko krzno. Mnoge kompanije su već nekoliko godina u procesu razvijanja lažnih krzna od recikliranih plastičnih flaša. Ostatak se pravi od oko 40% otpada od kukuruza, ali te kompanije stalno istražuju i razvijaju se radi poboljšanja materijala i smanjenja faktora koji zagađuju životnu sredinu. Jedan takav primer je Ecopel, koji sada ima 300 brendova u svom portfoliju klijenata i primetio je porast potražnje od 10% u poslednjih 5 godina.
Osim krzna, vuna je takođe materijal koji je PETA izdvojila kao nepoželjno u svetu mode.
U pitanju je mulesing- uklanjanje kože koja se nalazi oko repa merino ovaca, kako bi se sprečila pojava mijaze (potkožno prisustvo larvi muva).
Međutim, većina vune u našoj odeći dolazi iz Australije, zemlje koja ne zabranjuje ovu praksu.
„Australijska klima utiče na pojavu ovih parazita, što dovodi do toga da se ovce razboljevaju. S druge strane, mi do 2030. godine imamo obavezu da prestanemo sa ovom praksom, to je veliki izazov“, objašnjava Damien Pommeret, regionalni predstavnik Zapadne Evrope direktor kompanije The Woolmark, udruženja koje finansira 60.000 australijskih uzgajivača merino ovaca.
„Stvorili smo Collectif Tricolor da bismo unapredili ovu vunu i obezbedili njenu sledljivost i kvalitet“, objašnjava Paskal Gautrand, generalni delegat kolektiva.
Potrošačima se savetuje da se obrate etiketama kada su u nedoumici, kao što su PETA-Approved Vegan da bi sertifikovali veganski brend ili proizvod, PETA Cruelty Free ili Standard za odgovornu vunu (RVS), koje garantuju dobrobit životinja u održivoj modi, i stoga potpuno isključuju mulesing praksu.
Još jedan problematičan materijal je koža. Između značajnog uticaja na životnu sredinu i same patnje životinja, zloupotrebe u vezi sa kožom su brojne. Da bi to u maksimalnoj mogućoj meri sprečili, mnogi brendovi razvijaju alternative životinjskoj koži.
Primeri imitacije kože uključuju pinatek, napravljen od vlakana iz listova ananasa, tačnije od otpada od uzgoja ananasa. Oni se mešaju i zatim pretvaraju u mrežu pre nego što se koriste za izradu kožne galanterije ili obuće.
Isto tako postoji imitacija kože od grožđa, napravljena od komine grožđa, odnosno kože, semena i drugih ostataka koji se sakupljaju tokom berbe. Još jedan primer je koža iz cirkularne ekonomije koja se pravi od otpada od jabuka.
Stela Makartni se odlučila za milo opciju veštačke kože. Ona je napravljena u laboratoriji od ćelija micelijuma, onih koje se nalaze u pečurkama. Koriste se i druge biljke kao što su kukuruz ili kaktus.
Alternative su brojne i inovacije su sve češće, te se stoga može zaključiti da postoji potencijal za budućnost održive mode i zaštitu životinja.
Borivoj Antonić, kao mladi talent unutar Color Media International kompanije, započeo je svoju karijeru na juniorskoj poziciji marketing menadžera, specijalizujući se za online marketing magazina Marie Claire. Uprkos tome što je relativno nov u industriji, Borivojeva strast i prirodni afinitet prema digitalnom marketingu brzo su ga istaknuli kao obećavajućeg stručnjaka u svom polju. Njegov rad na razvoju online strategija i kampanja za Marie Claire pokazao je njegovu sposobnost da efikasno koristi društvene mreže i digitalne platforme za angažovanje ciljne publike i širenje brenda. Borivoje je posebno fokusiran na inovativne pristupe u digitalnom oglašavanju i analitici, što mu omogućava da prati trendove i prilagođava strategije u realnom vremenu, maksimizirajući tako vidljivost i interakciju. Njegova mladalačka energija, želja za učenjem i adaptacijom u dinamičnom medijskom pejzažu obećavaju značajan doprinos timu i magazinu Marie Claire u budućnosti.
Izvor vesti: maireclaire.fr
Izvor slike: PeopleImages/iStock/Getty Images Plus via Getty Images
Oblači se za posao koji želiš, a ne za posao koji imaš
Šta to sme da obuče jedna majka i kako da se nosi sa savršenim majkama -influenserkama?