1. Home
  2. /
  3. Lifestyle
  4. /
  5. Report
  6. /
  7. Održiva moda za dobrobit...

Održiva moda za dobrobit životinja je trend koji polako preuzima primat u modnom svetu

16. januar 2023.

| Borivoj Antonić
Održiva moda je postala vodeća tema u modnoj industriji.

Održivost je sve veća tema u modnoj industriji. U središtu je aktuelnih pitanja, pa zato brendovi nikada ne prestaju da razmišljaju na ovu temu. Otuda se pojavio i sasvim novi termin- održiva moda za dobrobit životinja.

U poslednje vreme, mediji i društvene mreže prepuni su vesti i video- snimaka o zlostavljanju životinja. Samim tim, raste i svest o tome kod populacije.

Prema anketi IFOP-a sprovedenoj 2021. godine, može se zaključiti da se veći broj Evropljana protivi prirodnom krznu i podržava održivu modu. „Idemo u pravom smeru i sve je više noviteta koje omogućavaju pronalaženje alternativa životinjskim materijalima“, rekla je Anisa Putoa, portparol PETA u Francuskoj.

 

Održiva moda za dobrobit životinja

Krzno je verovatno materijal o kome se najviše priča, a pogotovo nakon što je brend Gucci 2017. godine objavio da u potpunosti napušta korišćenje krzna.  Ta odluka je oduševila mnoge i postala je uvod za razvoj održive mode. Gucci je time takođe podigao svest mnogih drugih brendova, ali i kupaca. U početku se lažno krzno uglavnom pravilo od akrila i poliestera, što je izuzetno zagađujuće, ali danas su se razvile mnoge odgovornije alternative.

 


Veštačka, a kao prirodna krzna

Vizuelno, ali i na dodir, tkanine izgledaju kao životinjsko krzno. Mnoge kompanije su već nekoliko godina u procesu razvijanja lažnih krzna od recikliranih plastičnih flaša. Ostatak se pravi od oko 40% otpada od kukuruza, ali te kompanije stalno  istražuju i razvijaju se radi poboljšanja materijala i smanjenja faktora koji zagađuju životnu sredinu. Jedan takav primer je Ecopel, koji sada ima 300 brendova u svom portfoliju klijenata i primetio je porast potražnje od 10% u poslednjih 5 godina.

Održiva moda: Merino i mulesing na nišanu asocijacija

Osim krzna, vuna je takođe materijal koji je PETA izdvojila kao nepoželjno u svetu mode.

U pitanju je mulesing- uklanjanje kože koja se nalazi oko repa merino ovaca, kako bi se sprečila pojava mijaze (potkožno prisustvo larvi muva).

Međutim, većina vune u našoj odeći dolazi iz Australije, zemlje koja ne zabranjuje ovu praksu.

„Australijska klima utiče na pojavu ovih parazita, što dovodi do toga da se ovce razboljevaju. S druge strane, mi do 2030. godine imamo obavezu da prestanemo sa ovom praksom, to je veliki izazov“, objašnjava Damien Pommeret, regionalni predstavnik Zapadne Evrope direktor kompanije The Woolmark, udruženja koje finansira 60.000 australijskih uzgajivača merino ovaca.

„Stvorili smo Collectif Tricolor da bismo unapredili ovu vunu i obezbedili njenu sledljivost i kvalitet“, objašnjava Paskal Gautrand, generalni delegat kolektiva.

Potrošačima se savetuje da se obrate etiketama kada su u nedoumici, kao što su PETA-Approved Vegan da bi sertifikovali veganski brend ili proizvod, PETA Cruelty Free ili Standard za odgovornu vunu (RVS), koje garantuju dobrobit životinja u održivoj modi, i stoga potpuno isključuju mulesing praksu.

Održiva moda za dobrobit životinja i alternative pravoj koži

Još jedan problematičan materijal je koža. Između značajnog uticaja na životnu sredinu i same patnje životinja, zloupotrebe u vezi sa kožom su brojne. Da bi to u maksimalnoj mogućoj meri sprečili, mnogi brendovi razvijaju alternative životinjskoj koži.

Primeri imitacije kože uključuju pinatek, napravljen od vlakana iz listova ananasa, tačnije od otpada od uzgoja ananasa. Oni se mešaju i zatim pretvaraju u mrežu pre nego što se koriste za izradu kožne galanterije ili obuće.

Isto tako postoji imitacija kože od grožđa, napravljena od komine grožđa, odnosno kože, semena i drugih ostataka koji se sakupljaju tokom berbe. Još jedan primer je koža iz cirkularne ekonomije koja se pravi od otpada od jabuka.

Stela Makartni se odlučila za milo opciju veštačke kože. Ona je napravljena u laboratoriji od ćelija micelijuma, onih koje se nalaze u pečurkama. Koriste se i druge biljke kao što su kukuruz ili kaktus.

Alternative su brojne i inovacije su sve češće, te se stoga može zaključiti da postoji potencijal za budućnost održive mode i zaštitu životinja.

Izvor vesti: maireclaire.fr

Izvor slike: PeopleImages/iStock/Getty Images Plus via Getty Images