Klimatska anksioznost: 30 odsto mladih odustaje od dece zabrinuto zbog zagađenja

Čak trećina mladih odbija da ima decu u strahu od negativnih klimatskih promena. Ova pojava dobila je i ime: klimatska anksioznost.

Eko-anksioznost, poznata i kao klimatska anksioznost je osećaj koji svi mi sve češće doživljavamo. Skoro trećina ljudi smatra da su klimatske promene i ekstremne vremenske prilike važni faktori koje treba da uzimamo u obzir pre donošenja bilo kakve velike životne odluke, a ponajpre one o potomstvu. Neizvesnost koju donosi globalno otopljavanje čini da ne možemo da vidimo kakav će život biti za deset, dvadeset ili trideset godina, a to ima veliki uticaj na način na koji razmišljamo.

Klimatska anksioznost: Šta je izaziva?

Prema podacima međunarodnog projekta Globe at Night, broj zvezda koje ljudsko oko može da otkrije na nebu ubrzano se smanjuje. Svetlosno zagađenje je toliko ekstremno da će beba koja je rođena u januaru ove godine sa 18 moći da vidi samo polovinu zvezda kojima se danas može diviti. Zvuči ludo, zar ne?

Poznavanje ekoloških problema može smanjiti naš strah od nepoznatog. Ujedno to nam pomaže da vidimo postoji li za nas mesto u borbi protiv klimatskih promena i na koji način možemo da pružimo podršku rešavanju ovog problema. Kako možemo ostaviti zdravu planetu našoj deci, ako ne znamo šta se danas oko nas dešava?

Ima nade: Inovacije u borbi protiv klimatskih promena

Oblast eko-inovacija prepuna je divnih novih izuma, a male i velike pobede i prodori se neprestano ostvaruju . Mediji takođe imaju veliku odgovornost da izveštavaju o ovim dobrim vestima. Evo nekih najnovijih pozitivnih svežih  vesti o našoj životnoj sredini.

Prema novim podacima Eurostata, solarni, vetar i drugi „zeleni“ izvori energije činili su 21,8% ukupne potrošnje energije Evropske unije u 2021. godini. To znači da više od jedne petine energije koja se koristi u EU dolazi iz obnovljivih izvora energije. Prema podacima Finskog udruženja za energiju vetra (FVPA), kapacitet energije vetra u Finskoj povećan je za 75 odsto prošle godine. Kao i u mnogim drugim oblastima, skandinavske zemlje pokazuju se kao primer. Turska takođe postavlja solarne panele sa parnom snagom. Nedavno su izgradili ogromnu solarnu elektranu u Dagbeliju, predgrađu Antalije u Turskoj, kako bi obezbedili besplatnu energiju za oko 60.000 lokalnih farmera.

Vidyut Mohan, mladi inženjer i osnivač startapa Takachar, prošlogodišnji je dobitnik nagrade The Earthshot. Mašina koju je izuemo sposobna je da biljni otpad transformiše u gorivo i đubrivo. Zašto je to značajno? Svake godine na planeti proizvedemo poljoprivredni otpad vredan 120 milijardi dolara. Poljoprivrednici često spaljuju ono što ne mogu da prodaju, a sve to dovodi do zagađenja vazduha. Vidyutova mašina je jeftina, mala i prenosiva, tako da se može instalirati čak i na udaljenim lokacijama i biti operativna za nekoliko minuta. Pored toga, tehnologija omogućava poljoprivrednicima da zarade 40% više pretvaranjem poljoprivrednog otpada u biogoriva i đubriva. Otpad se ne gubi, samo se transformiše. Dvostruka pobeda!

Sličan revolucionarni izum stvoren je pre nekoliko meseci u Engleskoj. Istraživači sa Univerziteta u Kembridžu izmislili su sistem koji pretvara plastični otpad i gasove staklene bašte u održiva goriva i to koristeći solarnu energiju. Ovo je prva inovacija koja je u stanju da istovremeno transformiše CO2 i plastični otpad, dve najveće naše najveće eko brige.

Zbogom, plastiko!

U Velikoj Britaniji, po ugledu na Francusku, uskoro će biti zabranjeni plastični predmeti za jednokratnu upotrebu, uključujući plastični pribor za jelo i tanjire. Proizvodnja plastike je glavni izvor emisije fosilnih goriva. Vlada procenjuje da se u ovoj ostrvskoj državi svake godine koristi oko 1,1 milijarda tanjira za jednokratnu upotrebu i 4,25 milijardi pribora za jelo. Samo 10% njih se reciklira.

Nažalost, čak iu „najprosvećenijim“ zemljama količina plastičnog otpada često je ogromna. Na primer, Amerikanci svake godine koriste oko 100 milijardi plastičnih kesa. Godine 2020, američka industrija plastike napravila je zagađenje ravno radu 116 elektrana na ugalj!

Novi eko propisi širom sveta

Od 15. januara pušenje je zabranjeno na svim javnim mestima u Meksiku. Ne smete paliti cigaretu u hotelima, plažama i parkovima ili oko njih. Novousvojeni zakon u zemlji jedan je od najstrožih propisa protiv pušenja u svetu. Pored zabrana, sadrži i ozbiljna ograničenja za elektronske cigarete, kao i odmazdu za sve vidove promocije, sponzorstva i reklamiranja, posebno kada je u pitanju pušenje i kupovina cigareta. Većina zemalja Latinske Amerike pokušava da ratifikuje slične zakone, čime se štiti zdravlje pasivnih pušača i smanjuje šteta po životnu sredinu. „Poplava opušaka“ koja se širi po plažama i ulicama je uobičajen i ne previše privlačan prizor u Španiji.  Međutim, na osnovu nedavno usvojenog zakona, fabrike duvana su zadužene za finansiranje čišćenja ovog otpada. Ako pušači ne budu pažljivi, proizvođači će sigurno povećati cenu cigareta zbog troškova čišćenja koji su im nametnuti.

Prema novom istraživanju Finskog instituta za zdravlje i dobrobit, šetnja šumom može dramatično smanjiti potrebu za lekovima koji se prepisuju za probleme mentalnog zdravlja. Čak i 15-minutna šetnja po bašti ili lokalnom parku najmanje tri puta nedeljno može pomoći će trećini ljudi da prevaziđu anksioznost i depresiju. Na kraju, ali ne i najmanje važno, šetnja na otvorenom vas održava u fizičkoj formi.

Kako smanjiti klimatsku anksioznost?

Poznati i kontroverzni američki psiholog Jordan Peterson kaže: „Možda loše spavate zbog straha od ekoloških katastrofa. Ovo zaista može da vam se pripiše kao moralna zasluga, ali – samo zato što vam je žao planete i brinete za njenu budućnost ne možete sebe bezuslovno nazvati dobrom osobom. Možete da postujete po ceo dan, ali – da li poznajete suštinu problema koji vas plaši? Da li prikupljate  nove informacije? Da li preduzimate konkretne korake da problem rešite?“

Po njegovom mišljenju, formula je prilično jednostavna – svoju klimatsku anksioznost možemo smiriti tako što ćemo se edukovati, pratiti pozitivne vesti o životnoj sredini i unositi male, „zelene“ promene u sopstvene navike.

Da, možda zvuči kao kliše, ali ovo zaista radi:

• Ne puštajte slavinu dok perete zube.
• Investirajte u štedljive sijalice.
• Isključite desktop računar kada niste kod kuće.
• Recite ne impulsivnoj kupovini i dvadeset šestoj  bluzi.
• Idite u kupovinu sa platnenom torbom.
• Ako je moguće, zamenite gel za tuširanje sapunom i pređite na prirodnu kozmetiku umesto jako parfimisane i šminke na bazi nafte.

Ovi saveti i trikovi koji na prvi pogled izgledaju banalno odmah prave razliku. Vaše okruženje, vaše mentalno zdravlje i vaš novčanik biće im zahvalni.

Izvor vesti: marieclaire.hu

Izvor slike: JatupornTransirimas/gettyimagesplus