5 iznenađujućih stvari za koje mislite da će vas usrećiti, ali – desiće se upravo suprotno

Visoka plata i profesionalni uspeh nisu pravi put do sreće. Prema mišljenju stručnjaka, većina ljudi traži izvor sreće na pogrešnom mestu. U zapadnim društvima ljudi jure san o sreći, ali postaju sve nezadovoljniji.

Naša kultura, društvene mreže i reklame prikazuju sreću u toliko lažnom pravcu da zapravo stoje na putu pravoj sreći. Nećemo biti srećni ako ne potisnemo svoje negativne emocije.
„Društveni mediji i oglašavanje stalno nas hrane onim što treba da kupimo da bismo bili srećni“, objasnila je Emilijana Sajmon-Tomas, glavni naučnik na Univerzitetu Kalifornije, Berkliju koja e bavi pitanjima psihologije sreće. „Mislim da naše društvo živi u svetu snova, bar kada je znanje o tome odakle dolazi sreća i kako možemo biti srećniji u pitanju“

Naučnici su dugo tražili šta može postati naš izvor sreće. Istakli su šest stvari za koje obično mislimo da nas čine srećnim, ali je njihov efekat iznenađujuće suprotan. Zbog njih možemo biti čak i nesrećniji.

Izvor sreće: Nikada ne pokazujemo negativna osećanja

Biti srećan je važan cilj. Ako se nikada ne ljutimo, ne plašimo se, ili bar to ne pokazujemo, već smo bliže sreći. Ovo je uvreženo mišljenje, ali je ono daleko od istine.

„Sreća ne znači da se osećate dobro sve vreme i izbegavate negativna osećanja“, istakla je Lori Santos, profesorka psihologije na Univerzitetu Jejl. „Ako potisnemo negativna osećanja, to će samo pogoršati situaciju.“

Mnogo je zdravije preformulisati ono što mislimo o sreći i prihvatiti da sreća uključuje čitav niz emocija.

Život u gradu nije izvor sreće

Od Frenka Sinatre do Džej-Zija, mnoge ikone pop kulture pevale su ode životu velikog grada. Ali buđenje u gradu koji nikada ne spava nije tako dobro za unutrašnji mir. Prema istraživanjima, gradski život je povezan sa mnogo više stresa, anksioznosti i opšte nesreće. Stanovnici gradova imaju 39 posto veće šanse da razviju depresiju od onih koji žive u ruralnim područjima. U četvrtini slučajeva buka je uzrok loših osećanja. (Dovoljno je pomisliti da neprekidna buka može da spreči pravilan san, koji loše utiče ne samo na fizičko već i na mentalno zdravlje.)

Mnogo slobodnog vremena vas ne čini srećnim

Dokazano je da je prava količina slobodnog vremena neophodna za naše mentalno blagostanje. Ali ispostavilo se i da je previše slobodnog vremena u najmanju ruku loše kao i da ga uopšte nemate.

Prema studiji iz 2021, mentalno zdravlje se samo do određene tačke povećava sa slobodnim vremenom. Postajemo nesrećni ako imamo previše vremena jer se ne osećamo produktivno, ciljevi nestaju, stvari gube svoj značaj.

Međutim, važno je i kako provodimo slobodno vreme. Ako čovek ima pet sati da ih provede sa svojim prijateljima, neće biti nesrećniji. Međutim, ako ovo vreme provedete skrolujući kroz društvene mreže ili ispred računara, bićete manje srećni, uprkos svom slobodnom vremenu.

Težnja za uspehom

Od malih nogu ljudi se uče da vredno rade, da imaju dobro plaćen posao i da napreduju što je više moguće u karijeri, jer je to izvor sreće.

Ali označavanje profesionalne prekretnice ne mora da vas usrećuje, svakako ne trajno. „Mnogi misle da ako dobiju na lutriji, napreduju, osvoje ligu, sve će odmah biti u redu“, objasnio je psiholog. „To odvodi milione ljudi na krivi put u pogledu sreće.“ U najboljem slučaju, ovakav uspeh pruža samo privremeni osećaj radosti, a ne trajnu sreću.

Kupovina cool stvari nas neće usrećiti

Odnos između novca i sreće je komplikovan. Adekvatna količina novca je neophodna da biste bili srećni. Ali baš kao i u slučaju slobodnog vremena, naš osećaj sreće raste samo do određene tačke. Jako je važno kako trošimo svoj novac. Prema naučnicima, kupovina stvari — skupe odeće, kul automobila, najnovijih uređaja — nas ne čini srećnim. Kako neko vrednuje objekte sve više i više, postaje sve nesrećniji.

Oni koji troše novac na iskustva a ne na stvari su mnogo srećniji. Ova iskustva ne moraju biti luksuzni odmor. Odlazak na večeru sa prijateljima može vam pružiti mnogo više sreće.

Takođe, osobu čini srećnijom ako svoj novac troši na druge, a ne na sebe. Ne moramo da doniramo milione za ovo. Imamo li 1000 dinara mesečno za donaciju? Uradimo to i naš dan će biti srećan!

Izvor vesti: marieclaire.hu

Izvor slike: Karlos Garciapons/GettyImagesPlus