Mit ili istina: Moramo li da hodamo 10.000 koraka dnevno?

Hodanje 10.000 koraka dnevno postalo je gotovo sinonim za zdrav i aktivan život. Poruke s društvenih mreža i reklame fitnes brendova dodatno su učvrstile ideju da je ova brojka naučno zasnovan standard koji garantuje vitalnost i dugovečnost. A da li je tako?

Da li zaista moramo da hodamo 10.000 koraka dnevno?

Prema mišljenju stručnjaka, brojka od 10.000 koraka nema čvrstu naučnu osnovu. Njeno poreklo vodi do Japana šezdesetih godina prošlog veka, kada je lansiran pedometar pod nazivom „manpo-kei“, što u prevodu znači „brojač 10.000 koraka”. Cilj kampanje bio je da se ljudi motivišu na aktivniji način života, što je, očigledno, uspelo jer se poruka zadržala do danas.

Ipak, brojka od 10.000 koraka ne treba da bude granica, već minimum. Stručnjaci ističu da bi to trebalo da bude osnovna dnevna aktivnost, uz dodatne treninge koji će doprineti boljoj kondiciji i zdravlju.

Hodanje da, opsesija ne

Bez obzira na to što ova cifra nije nastala iz medicinske literature, ona je dobar izazov za sve koji žele da se više kreću tokom dana. Ljudi su, kao što znamo, stvoreni za pokret. Savremen način života, brza, udobna, digitalizovana svakodnevica često vodi do predugog sedenja i zanemarivanja osnovnih potreba tela. U tom kontekstu, cilj od 10.000 koraka dnevno može biti korisna smernica.

Međutim, problem nastaje kada se ta brojka pretvori u fiksaciju. Ukoliko hodanje postane opsesivno praćenje brojki i konstantno oslanjanje na aplikacije, postoji rizik da se izgubi veza sa sopstvenim telom, a fizička aktivnost postane još jedan izvor stresa.

Studije pokazuju da tehnologija može ometati intuiciju i narušiti svesnu povezanost s telom. U tom slučaju, broj koraka postaje važniji od kvaliteta pokreta ili unutrašnjeg osećaja. Umesto da nas motivišu, aplikacije i pametni satovi mogu izazvati frustraciju kada cilj nije dostignut, a tada fizička aktivnost prestaje da bude uživanje i postaje još jedan oblik pritiska.

Zato stručnjaci preporučuju da se tehnologija koristi pametno, kao alat, ne kao merilo vrednosti. Sezonske pauze u praćenju koraka, osluškivanje tela i uživanje u hodanju bez pritiska često vode do veće dugoročne koristi.

Od rutine do rituala

Broj koraka je samo jedan deo priče. Ono što je podjednako važno jeste namera s kojom se krećemo. Kada hodamo kako bismo se povezali sa sobom, rasteretili um ili napunili energijom, tada hodanje prelazi iz rutine u ritual. Pokazalo se da svesno hodanje, koje podrazumeva pažnju usmerenu na okolinu, korake i disanje, smanjuje nivo stresa i poboljšava mentalno zdravlje.

Hodanje ne mora da bude automatsko, ono može da bude oblik meditacije u pokretu. Uživanje u prirodi, sunčevoj svetlosti, tišini parka ili mirnoj ulici ima moć da snizi nivo kortizola i omogući veći unutrašnji balans.

Kako hodanje učiniti navikom, ali dobrom?

Hodanje može i treba da postane deo dnevne rutine, baš kao pranje zuba ili zdrava ishrana. Ipak, mnogima je teško da pronađu vreme za to. Rešenje je u sitnim promenama: birajte stepenice umesto lifta, prošetajte do prodavnice umesto da vozite, napravite krug nakon posla. Hodajte zbog užitka, ne zbog cilja. Nije potrebno stalno brojati korake, ne mora se sve meriti da bi bilo vredno. Počnite postepeno. Ako ste umorni, usporite.

Važno je da slušate potrebe tela. Stvarajte rituale. Hodajte svakog dana u isto vreme, to pomaže u formiranju navike. Fokusirajte se na dobrobit, ne na brojke. Hodanje vas može naučiti drugačijem pogledu na svet, a usput i doneti višestruke koristi za telo i duh.

Navike se ne grade preko noći. Ali kada ih jednom usvojimo, one postaju deo naše svakodnevice i tada telo samo počinje da ih traži.

Izvor slike: danielle knip/dupe, ula kaniuch/dupe, maria dilley/dupe, payton butler/dupe