Dijete za mršavljenje: Ne izbacujte masnoće iz ishrane!

Dijete za mršavljenje su u ratu s masnoćama, jer su markirane kao glavni krivac za povećanje težine. A da li je zaista tako? „Ne smemo ništa da demonizujemo, već da pokušamo da razumemo ulogu svake vrste namirnica da bismo znali šta one donose našem telu, jer balansiranje ishrane ne znači isključivanje iz ishrane“, navodi Nina Cohen Koubi, doktor nutricionista.

„Lipidi su naša najveća rezerva energije. U slučaju nedostatka zbog posta ili bolesti, pa čak i u slučaju intenzivnog napora, imaju ulogu rezervnog točka“, objašnjava nutricionistkinja. Dakle, šta se dešava u našem telu kada se ovaj rezervni točak dobrovoljno ukloni?

Dijete za mršavljenje: Koji su rizici izbacivanja masnoća iz ishrane

Osim što čine rezervu energije koja nam omogućava da pravilno funkcionišemo, lipidi su takođe neophodni za pravilno strukturiranje membrana naših ćelija. „Ako, na primer, prolaz glukoze funkcioniše dobro, to je zahvaljujući fosfolipidima“, objašnjava Nina Cohen Koubi i dodaje da se „cerebralna fluidnost postiže zahvaljujući prolasku neuromedijatora koje olakšavaju lipidi i na taj način izbegavaju koncentraciju i teškoće u učenju i poremećaje raspoloženja„.

Isto tako, masti su neophodne za pravilan transport vitamina u našem telu. „Postoje takozvani vitamini rastvorljivi u mastima“, potvrđuje nutricionistkinja, napominjući da vitamineA, D, E i K  možemo da apsorbujemo samo zahvaljujući mastima. „Neophodni za podmazivanje zupčanika našeg tela, ovi vitamini nam obezbeđuju imunitet, pravilno funkcionisanje mrežnjače, borbu protiv starenja kože, prevenciju neurodegenerativnih bolesti i dobru proizvodnju polnih hormona.“

Svaki lipid ima svoje prednosti za telo

Zbog svih ovih razloga, poželjno je da se ne lišavate masti, čak ni u procesu mršavljenja. Međutim, znanje kako prepoznati različite izvore i njihove različite doprinose je veoma korisno za modeliranje naše ishrane prema našim ličnim potrebama.

Nina Cohen Koubi objašnjava da postoje različite vrste masnih kiselina: zasićene, mono-zasićene i polinezasićene. Da bismo ih razlikovali, stručnjak nam daje ključeve. „Prvi su čvrsti na sobnoj temperaturi“, počinje ona pre nego što navede puter, sir ili nareske. Drugi su Omega-9, koje se mogu naći u maslinovom ulju, orasima, pistaćima, „oni su bili na lošem glasu pre nego što je dokazano da štite kardiovaskularni sistem“, podseća Nina Cohen Koubi.

Konačno, polinezasićeni su oni koji se nazivaju esencijalnim masnim kiselinama jer ih telo ne sintetiše. „To su Omega-3, prisutne u masnoj ribi, lanenim i čia semenkama i neophodne za pravilno funkcionisanje mrežnjače i nervnog sistema, kao i Omega-6, prisutne u suncokretovom i ulju od semenki grožđa“.

Međutim, iako su neophodne za očuvanje zdravlja, navedene masnoće ne treba konzumirati u preteranim količinama. „Sve je pitanje balansa, jer, na primer, previše Omega-6 blokira dejstvo Omega-3 na naš organizam“, upozorava nutricionistkinja.

Dijete za mršavljenje: Ali slobodno izbegavajte

transmasne kiseline

Uprkos svemu, postoji vrsta masnih kiseline koja se mora maksimalno ograničiti i koja se čak može potpuno izbaciti iz  ishrane – transmasne kiseline. „One su veoma štetne po naše zdravlje. To su masne kiseline koje koristi prehrambena industrija“, objašnjava Nina Cohen Koubi.

Zaista, takozvane transmasne kiseline se sintetišu industrijskim procesima kao što je hidrogenacija biljnih ulja, a nalaze se u čipsu, margarinu i slatkišima. Epidemiološke studije pokazale su da je prekomerna konzumacija trans masnih kiselina povezana sa povećanjem rizika od kardiovaskularnih oboljenja.

Izvor vesti: marieclaire.fr

Izvor slike: KatarzynaBialasiewicz/gettyimages.co.uk