Čak i vulva ima estetske standarde koje (ne) treba poštovati

Prema podacima Međunarodnog udruženja estetskih i plastičnih hirurga (IPSAS), tokom 2024. godine širom sveta izvedeno je više od 210.000 labioplastika – zahvata kojim se menja veličina ili oblik malih i velikih usana vulve, najčešće radi postizanja simetrije.

Iako ovaj broj čini tek oko jedan odsto svih estetskih operacija, trend rasta je jasan: u odnosu na 2023. broj zahvata povećan je za 3,7%, a u poređenju sa 2020. – za čak 48%.

Labioplastika je trenutno jedan od najtraženijih tretmana u okviru takozvane „intimne estetske hirurgije“, u koju spadaju i liposukcija stidnog brežuljka i vaginoplastika, zahvat kojim se zatežu vaginalni mišići.

Zašto se najčešće radi labioplastika?

„Zahtev za labioplastikom porastao je za 75% u poslednje dve godine“, objašnjavaju londonski plastični hirurzi Mo Akhavani i Dan Marsh iz klinike The Plastic Surgery Group. Najčešće im se obraćaju žene srednjih godina koje žele da ublaže promene nastale nakon porođaja ili prirodnog procesa starenja, ali i pacijentkinje koje koriste lekove za mršavljenje, budući da ti preparati mogu uticati na izgled genitalne regije.

U pojedinim slučajevima operacija se izvodi zbog fizičkog neprijatnog osećaja – trenja odeće, vožnje bicikla ili sportskih aktivnosti. Međutim, u najvećem broju slučajeva motiv je estetski. Rezultat, kako navode hirurzi, često vodi „ka boljoj slici o sebi i većem samopouzdanju“.

Danas, međutim, hirurgija nije jedina opcija. Sve su popularniji i neinvazivni tretmani intimne regije, genitalno izbeljivanje i vulvarni fileri na bazi hijaluronske kiseline, koji navodno vraćaju tonus i elastičnost.

Kada „normalna vulva“ postane standard

Prema rečima dr Magdalene Simonis, vanredne profesorke na Univerzitetu u Melburnu, većina zahvata intimne estetike nije medicinski neophodna. Izuzeci su situacije kao što su povrede tokom porođaja, urođene anomalije, tumori ili prolaps karličnih organa.

Ono što danas vidimo su, kaže ona, sociokulturni pritisci koji promovišu uniformni izgled genitalija kao poželjni ideal. „Reč je o kombinaciji nedostatka anatomske edukacije, digitalno obrađenih slika i uticaja pornografije“, objašnjava dr Simonis.

Australijsko istraživanje pokazalo je da je 46% žena koje su razmišljale o labioplastici priznalo da su njihovu odluku podstakli pornografski sadržaji i društvene mreže. Gotovo 20% devojaka izjavilo je da su „naučile“ kako bi vulva trebalo da izgleda, upravo iz pornografije. Trećina mladih žena opisuje svoje genitalije kao „ružne“, „čudne“ ili „nepravilne“.

Nije slučajno da se labioplastika u zapadnim zemljama sve češće naziva „Barbie-plasty“, jer ideal koji se nameće izgleda kao kod lutke: simetričan, svetloružičast, bez dlačica i gotovo neprimetan.

Ali iza tog „sterilnog“ ideala često se kriju ozbiljni rizici: ožiljci, infekcije, hronični bol, smanjena seksualna osetljivost, pa čak i pogoršanje simptoma menopauze.

Kratka istorija jedne opsesije

Opsesija vulvom i njenim značenjem nije nov fenomen. Kako piše novinarka Virginie Larousse u Le Mondeu, kroz istoriju je vulva često bila demonizovana i posmatrana kao „opasna“.

U viktorijansko doba, klitoridektomija, potpuno ili delimično uklanjanje klitorisa, smatrana je „lekom“ za histeriju i žensku masturbaciju. Od tada, pa sve do danas, žensko telo neprestano je bilo predmet kontrole, normiranja i „ukroćivanja“.

Kada labioplastika nije dobar izbor?

Kao i kod drugih estetskih zahvata, teško je povući granicu između lične želje i društvenog uticaja. Zato mnogi stručnjaci ističu važnost psihološke procene i edukacije pre svake intervencije, naročito kod mladih žena.

Dr Simonis naglašava da je ključno upoznati žene sa različitošću ženskog tela, jer ne postoji „normalna“ vulva. Edukacija i otvoren razgovor, kaže, ključni su koraci u prevenciji nepotrebnih i potencijalno štetnih zahvata.

Jedno australijsko istraživanje pokazalo je da su devojke koje su pogledale kratki edukativni video o anatomiji ženskih genitalija pokazale veću sigurnost i pozitivniji odnos prema svom telu. „Trebalo bi da prikazujemo slike različitih tipova ženskih genitalija“, rekla je jedna od učesnica, „da bismo pokazale da ono što se vidi u porno filmovima nije stvarnost.“

Druga je dodala: „Važno je da normalizujemo razgovor o ženskim genitalijama, jer oko te teme i dalje postoji toliko srama i stigme.“

U vremenu u kojem se čak i intimni delovi tela podvrgavaju estetskim standardima, možda je najveći luksuz prihvatiti da smo različite.

Izvor slike: Deagreez-GettyImagesPlus