Rodni stereotipi odlažu dijagnozu kod žena

Rodni stereotipi su naša surova realnost. Zdravstveni sektor je pretežno ženski, ali vodeće pozicije zauzimaju uglavnom muškarci. To nije jedini rodni jaz koji možemo uočiti u zdravstvu – on se javlja i u rezultatima kliničkih i dijagnostičkih studija.

U mnogim prilikama, kliničke studije se sprovode više na muškaracima, uzimajući više u obzir njihove simptome, potcenjujući one koje se javljaju kod žena, što uzrokuje nedovoljnu dijagnozu ženskih patologija. Women in Global Health (WGH), međunarodna neprofitna organizacija kojom predsedava Neus Rosell, radi na promovisanju rodne ravnopravnosti u globalnom zdravlju. Neus Rosell odgovara na naša pitanja.

Rodni stereotipi: Šta  je razlog za nedostatak ženskog liderstva u zdravstvenom sektoru?

Lično, ne mislim da nedostaje ženskog liderstva, ima mnogo žena lidera u zdravstvenom sektoru i mnoge od njih koriste transformaciono vođstvo. Nedostaje žena lidera zbog nedostatka mogućnosti. Kada posmatramo zašto se broj žena smanjuje kako napredujemo u kategoriji poslova, otkrivamo da su kriterijumi enormno maskulinizovani, briga o timu se ne nagrađuje već, na primer, individualna konkurentnost.

S druge strane, mora se uzeti u obzir da žene preuzimaju mnogo posla na poslovima koji ne uračunavaju ovaj napredak. Govorim o neplaćenom poslu koji mnogi od nas obavljaju: briga. I danas su žene prvenstveno odgovorne za kućne poslove i brigu o porodici (maloletnici, starije osobe, bolesne osobe itd.). Osim toga, u reproduktivnom dobu, koje se poklapa sa profesionalnim angažovanjem nakon godina studija, žene su mnogo više kažnjene kada je u pitanju preuzimanje uloga veće odgovornosti, ili dva puta razmišljaju da li da ih angažuju.

Na državnom nivou, na primer, postoje službe za zapošljavanje u kojima se ne vrši usklađivanje po majčinom/očinskom odsustvu ili broju dece. Ovo žensko odsustvo sprečava organizacije da se obogate svojom vizijom i metodologijom, horizontalnim i inkluzivnijim praksama. Takođe se mora shvatiti kao sistem privilegija, gde su ljudi istorijski imali više koristi, i nije lako ustupiti prostor za nove načine rada i razmišljanja.

Iz svih ovih razloga, potrebne su kvote jednakosti, kako bi imali dovoljnu zastupljenost u svim telima koja donose odluke, tako da svesne ili nesvesne pristrasnosti ne nastave da reprodukuju nejednakost. Na isti način treba raditi na edukaciji o rodnim ulogama, modifikaciji sistema bodovanja za grupe zaposlenih, osnivanju dnevnih centara na radnom mestu, nuđenju stipendija i pomoći ili povratak u profesionalnu karijeru, itd.

Šta su rodni stereotipi u kliničkim i

epidemiološkim studijama?

Rodni stereotipi rađaju se u nedostatku perspektive različitosti i intersekcionalnosti prilikom izvođenja studija prevencije, dijagnostičkih alata, lečenja, analize rizika po zdravlje itd. Govorimo o standardu, normi,a to je zapadni beli muškarac.

Tela muškaraca i žena su različita na više nivoa, ali mi nastavljamo da proučavamo uglavnom mušku biologiju i primenjujemo dobijene rezultate na ostatak populacije. Kako je moguće da se u 21. veku, u studiji o efikasnosti vakcine protiv COVID-19, mogući efekti na telo žene, poput promene menstruacije, ne razmatraju u fazi razvoja?

Moramo se fokusirati na ove razlike. U suprotnom, pretpostavljamo da lek u telu muškarca deluje isto kao i u telu žene, pa je ostavljamo nezaštićenom. Infarkt miokarda se različito manifestuje kod oba pola. I pored toga, nastavljamo da predajemo u medicinskim učionicama tipične simptome srčanog udara kod muškaraca. To znači da kada se nađu ispred žene koja pokazuje uobičajene znakove srčanog udara, neće ih direktno povezati, odlažući njihovu dijagnozu i utičući na njihovu prognozu.

Šta mislite na šta se naslanja ovaj rodni stereotip?

Na patrijarhalnu strukturu u kojoj živimo, pošto je nauka deo toga. Takođe i na činjenicu da je nauka smatrala da istraživanje treba da pruži neutralnu tačku gledišta, što ju je navelo da smatra da svako telo ili bolest treba da funkcioniše na isti način kod oba pola. Kada istraživački tim osmisli kliničku studiju, bilo da je vode uglavnom muškarci ili ne, sa ovim vrednostima kao delom njihovog načina razmišljanja, ko će razmatrati moguće interakcije sa menstrualnim ciklusom Zašto dati prioritet studijama o mentalnom zdravlju nakon porođaja ili tokom menopauze?

Zašto su ženske patologije potcenjene?

Jer već dugi niz godina uzimamo zdravo za gotovo da žene preuveličavaju svoje simptome, da su nervozne, histerične itd. Pored toga, njihovi simptomi se češće pripisuju problemima mentalnog zdravlja i dobijaju više recepata za psihijatrijske lekove, kao što su anksiolitici i antidepresivi.

Ponekad su ove vrste praksi najlakši način da skratite lekarske konsultacije. I nije sve uokvireno pristrasnošću samog zdravstvenog osoblja, već i dijagnostičkim protokolima koji se koriste. Zbog naše verske istorije stvoreni su i određeni tabui. Kako je moguće da smo iz prirodnog procesa kao što je menstruacija integrisali da je prljava i da se mora sakriti? Kad nam je drugarica iz srednje škole tražila tampon, domunđavali smo se kao da smo tajni agenti.

Zašto mislite da su žene provele vekove prećutkujući probleme kao što su urinarna inkontinencija ili simptomi menopauze?

Zbog stigme koja je vezana za njih i nedostatka sigurnih prostora za njihovo izražavanje. Učinili smo da javni prostor uključuje samo mlade i lepe žene. Kada ste izloženi medijima koji čine vidljivim samo mlade žene sa normativnim telima, kako da se ne osećate kao čudak ako vas muči nevoljno mokrenje ili imate dlake na  leđima?

Jasno je da je ideal žene izbacio iz javne rasprave sve što proizilazi iz ovog propisa, a to utiče kako na nivo samopoštovanja i lične sigurnosti, tako i na odnos prema drugima. Ovo je problem koji pogađa i muškarce, jer i njih proganjaju rodne uloge koje im otežavaju da otvoreno dele svoje emocije ili percepcije.

Izvor vesti: marie-claire.es

Izvor slike: Favor_of_God/gettyimages.co.uk