Alex Consani
Ekologija u 2023, prava žena i obrazovanje: „Mari Claire“ se zalaže za tri udruženja
16. јануар 2023.
| Borivoj Antonić
Prodajom digitalnih tokena marieclaire.fr podržaće rad tri neprofitna udruženja
Ekologija u 2023. godini, prava žena i obrazovanje su neke od najbitnijih tema našeg okruženja, a ovo su 3 udruženja za koja se zalaže „Marie Claire“
Svoju 85. godišnjicu Marie Claire rešio je da proslavi podržavajući tri nama draga razloga: prava žena, obrazovanje i ekologiju. Prodajom 85 NFT (nezamenljiva digitalna tokena) planiramo da obezbedimo sredstva za rad tri udruženja koja brane ove nama drage stvari. Ovih 85 tokena svojim budućim vlasnicima doneće određena vrlo stvarna iskustva: prvi red na modnim revijama, prisustvo velikim festivalima…
Pošto je Marie Claire od 1937. godine ženski časopis sa čvrstim uverenjima, odlučili smo da u ovo jubilarno vreme istaknemo tri nama draga razloga: prava žena, obrazovanje i ekologiju.
Podržavajući tri udruženja koja ih brane:
- Žensku fondaciju
- Dođi da vidiš moj rad
- Nema više plastike.
Povodom svog 85. rođendana, Marie Claire prodaje 85 NFT-ova u dobrotvorne svrhe preko namenske platforme dostupne na marieclaire.fr ili direktno na veb stranici happi85.marieclaire.fr.
Ekologija u 2023 – „Marie Claire“ je posvećena
NFT-ovi su digitalna dela sa sertifikovanim vlasništvom. Marie Claire će prodavati NFT-ove za koje će biti vezana stvarna iskustva, „u stvarnom životu“.
Jedan od primera je pozivnica za filmski festival u Kanu. Susret sa vrhunskom Helenom Kristensen, ili mesto u prvom redu revija Isabel Marant ili Marine Serre…
85 NFT-a će se prodavati po različitim cenama (od 100 evra naviše). Sav prihod će biti doniran trima udruženjima predstavljenim u nastavku. Dovoljno da Marie Claire postane prvi časopis na svetu koji nudi posvećene NFT!
Virdžini Salmen, rediteljka „Dođi da vidiš moj rad“
Udruženje koje povezuje mlade iz prioritetnih naselja sa kompanijama i profesionalcima tako da im treća godina prakse otvara nove horizonte i razvija njihove ambicije.
Volja je, za Viens voir mon taf (Dođi da vidiš moj rad), da se bori protiv društvenog determinizma koji trpe ovi mladi ljudi bez mreže.
Marie Claire: Kako ste došli na ideju da napravite Viens voir mon taf?
Virdžini Salmen: sa Melani Taravant, takođe novinarkom, želeli smo da se uključimo kao građani.
Gaelle Frilet, nastavnica engleskog jezika u srednjoj školi Mreže prioritetnog obrazovanja (REP) u Romenvilu, zamolila nas je da joj pomognemo tako što ćemo otvoriti naš adresar njenim učenicima.
Treća godina stažiranja, koja je obavezna, računa se u ocenu za patent. Međutim, za studente u zoni prioriteta gotovo je nemoguća misija da dobiju dostojnu koja odgovara njihovim željama.
Nejednakost mogućnosti je veoma stvarna. Prema nacionalnom obrazovanju, u REP-u 61% roditelja su neaktivni ili fizički radnici, a u REP+ 75%. Njihova profesionalna mreža je stoga veoma ograničena. Ove godine cilj Viens voir mon taf, koji je pokrenut 2015. godine, je da ponudi hiljadu petsto do dve hiljade stažiranja studentima širom Francuske.
Osim autocenzure, postoji i problem mobilnosti. Ako je put od udaljenih predgrađa do mesta stažiranja veoma dug, porodice odbijaju, a najčešće ćerke.
Koje prepreke ovi mladi ljudi moraju da prevaziđu?
Na našoj digitalnoj platformi studenti imaju pristup listi ponuda, ali neki sebi ne dozvoljavaju da se prijave: „To nije moja pozadina, nije za mene. “
Osim autocenzure, postoji i problem mobilnosti. Ako je put od udaljenih predgrađa do mesta stažiranja veoma dug, porodice odbijaju, a najčešće ćerke.
Zamišljamo rešenja, kompanija prima nekoliko pripravnika koji putuju u grupama. Devojke se takođe više identifikuju sa profesijama koje poznaju u svom okruženju. Na nama je da ih dobro vodimo, na osnovu njihovih želja.
Trenutno su profesije advokata, agenta za nekretnine ili trgovca ono što tera ove mlade ljude da sanjaju. I neke ručne trgovine. Dok luksuzne kompanije intenzivno zapošljavaju, pokrenuli smo program „Dođi i vidi moju radionicu“.Polaznici provode tri dana kod majstora, pa dva dana u školi Gobelins. I ćelija „ Lov na stažiranje “, skrojena za vrlo specifične želje kao što su okruženje Formule 1 ili osteopatija konja.
Postoji cifra na koju smo veoma ponosni: 79% studenata koji su prošli kroz našu podršku vide povećanje akademskih i profesionalnih ambicija.
Kako ćete koristiti sredstva koja je prikupila Marie Claire?
Apsolutno nam je potreban da bismo proširili tim koji pristupa kompanijama. Naša misija je i da podržimo profesionalce, činimo ih svesnim izazova koji predstavlja treća godina prakse.
Studenti donose odlučujući izbor karijere za svoj život; dočekati ih možda znači promeniti njihov kurs. U svakom slučaju, kompanije koje su isprobale eksperiment ne žale zbog toga, jer je 95% njih spremno da ponovo počnu sledeće godine.
Ekologija u 2023: Rozali Man, predsednica „Nema više plastike“
Pošto svuda u ovom svetu unosimo i udišemo, i ugrožavamo životnu sredinu i zdravlje, Rozali Man je stvorila fondaciju Nema više plastike. Njegovi ciljevi: podizanje svesti, informisanje i predlaganje alternativnih rešenja za plastiku i njene mikročestice koje nas guše kao što guše okeane.
Marie Claire: Zašto ste pokrenuli fondaciju No More Plastic?
Rozali Man: Kada se moj sin razboleo, doktor mi je rekao: „Normalno je, to je zagađenje.“ Ove dve reči su mi dale efekat strujnog udara.
Nikad nisam shvatio koliko naše svakodnevne aktivnosti mogu uticati na zdravlje dece. Uradio sam neka istraživanja i otkrio nezamislivo: štetne efekte mikroplastike na zdravlje i životnu sredinu.
Fondacija je pokrenuta 28. juna 2018. na Međunarodni dan okeana, uz snažnu digitalnu kampanju koju su preneli svi naši ambasadori.
Danas svako ljudsko biće proguta ili udahne ekvivalent jedne mikroplastične kreditne kartice nedeljno.
Ali žene su takođe više pogođene plastikom…
Više smo pogođeni iz bioloških razloga, naš metabolizam stvara više estrogena nego kod muškaraca. Stoga eliminišemo mnogo manje endokrinih disruptora i hemikalija povezanih sa unesenim plastičnim mikročesticama, a ne samo onim što jedemo i pijemo.
Danas, od četiri stotine miliona tona proizvedene plastike, šezdeset osam miliona se odnosi na tekstil. U industrijalizovanim zemljama, žena svakodnevno na lice stavlja u proseku petnaest različitih kozmetičkih proizvoda, koji sadrže plastične mikročestice u formulaciji ili pakovanju. Da ne spominjemo sredstva za čišćenje – oni rade dva i po puta više kućnih poslova od muškaraca.
Koja rešenja preporučujete?
Preduslov za akciju je znanje. Podižemo svest šire javnosti kroz informativne kampanje i popularizaciju naučnih studija.
Imamo i program Nema više plastične dece, koji je kreirao moj sin: sedam malih čudovišta, za sedam vrsta plastike prisutnih u svetu, imaju za cilj da osvoje planetu. Planiramo da snimimo animirani film.
Naša deca, preduzetnici i političari sutrašnjice, već mogu da imaju pravi uticaj na promene izborom svojih grickalica i svojih igračaka, koje su u suštini napravljene od plastike, dok postoje alternative poput 100% biljne plastike od morskih algi, pečuraka, ananasa…
Danas svako ljudsko biće proguta ili udahne ekvivalent jedne mikroplastične kreditne kartice nedeljno, a OECD predviđa dvostruku potrošnju plastike 2050. godine.
Kako ćete koristiti sredstva koja je prikupila Marie Claire?
Sredstva će biti dodeljena za dve prioritetne akcije: tražimo da se donese zakon o zdravlju koji zahteva da se na proizvodima naznači toksičnost plastične ambalaže.
Potrošači moraju biti upozoreni na rizike po njihovo zdravlje. Naš drugi cilj je da uvedemo porez na mikroplastiku, pošto se plastika, veoma jeftina, i dalje koristi u eksponencijalnim količinama.
Povećanje broja karcinoma kod dece povezano je sa ovim zagađenjem mikroplastikom, a nedavna studija pokazuje da je prisutna u fetusima i majčinom mleku. To utiče na žene, ali i na buduće generacije koje donose na svet.
Anne-Cecile Mailfert, predsednica „Ženske fondacije“
Pre šest godina, An-Cecile Mailfert je shvatila da ne postoji feministička fondacija sa određenim partnerima i fondovima za smanjenje nasilja i unapređenje ravnopravnosti.
Ženska fondacija se danas, suštinski, suočava sa povećanim potrebama udruženja preplavljenih #MeToo talasom, dok državne subvencije nisu povećane.
Marie Claire: Koja je misija Ženske fondacije?
An-Cecile Mailfert: Mi smo referentna struktura u Francuskoj za slobodu i ženska prava.
Finansiramo projekte koji se odnose na obrazovanje, profesionalnu ravnopravnost, prekarnost, ali najveći deo sredstava doniramo akcijama za borbu protiv nasilja nad ženama, koje je u našim očima hitno. Od 2016. godine donirali smo šest miliona evra za više od šest stotina projekata.
Kakav je uticaj #MeToo talas imao na vašu akciju?
#MeToo je oslobodio govor i slušanje, ali moramo voditi, podržavati i savetovati žene. To znači više advokata, slušalaca, telefonskih linija svuda u Francuskoj.
Međutim, pet godina kasnije, bez podrške države i sa duplo više poziva, udruženja su preplavljena.
Početkom oktobra pokrenuli smo kampanju prikupljanja sredstava #PlusJamaisSeules. Zaključavanje je bio snažan drugi korak u našem razvoju.
Preko noći, udruženja su se morala ponovo osmisliti. Podelili smo telefone i laptopove onima koji su slušali u fizičkim kancelarijama. Budući da su neki smeštajni centri popunjeni, partnerske kompanije su nam ustupile zgrade.
Za šest godina, udruženja koja se podržavaju od početka su porasla, kao što je En avant tous: dva volontera su imala ideju o ćaskanju za mlade.
Sada otvoren 24 sata dnevno, već ga je koristilo desetine hiljada ljudi. Na jugu, volonterke su pokrenule mali solidarni feministički pokretni projekat, žene koje napuste bračni dom moraju imati mogućnost da odnesu bakin ormar i dečije igračke. Pomažemo im da se šire širom Francuske. Udruženja su uspela da naprave čuda sa malo, pa zamislite sa više sredstava!
Uslovi za rad slušalaca su poučni. Njihove male prostorije redovno su poplavljene, reaguju, noge u prljavoj vodi, žrtvama silovanja i incesta u Francuskoj.
Kako ćete koristiti sredstva koja je prikupila Marie Claire?
Namenjene su ovim preplavljenim udruženjima kao što je Feministički kolektiv protiv silovanja, koji upravlja nacionalnim besplatnim brojem za informacije o silovanjima.
Uslovi za rad slušalaca su poučni. Njihove male prostorije redovno su poplavljene, reaguju, noge u prljavoj vodi, žrtvama silovanja i incesta u Francuskoj.
Njihova godišnja subvencija od 350.000 evra nije uvećana pet godina, dok je renoviranje velikog salona Jeliseja koštalo više od 900.000.
Operacija „85 NFT za bolji svet“ je omogućena zahvaljujući podršci Sezane, brenda koji radi zajedno sa ženama već deset godina. Veliko hvala Morganu Sezaloriju. Kao i svim partnerima koji su pokazali velikodušnost za ovaj izuzetan projekat: Huan Arbelaez, Isabel Marant, Marine Serre, Clotilde Courau, Alain Ducasse, Mathias Kiss, Nicolas Ouchenir, Helena Christensen, Carolin Murphi, Zadig & Voltaire, Dress Ks , Sinara Beguin, le Couvent de Pozzo, Vild & the Moon, Annoushka Jevelleri, Anna October, Dior Beaute, Sislei, Marie Caroline Peponnet, La Bouche Rouge, L’Oreal Paris, Holidermie, Nuke, David Lucas, Carita, Guerlain, Clarins , Caron, Lancome, Astier de Villatte…
Borivoj Antonić, kao mladi talent unutar Color Media International kompanije, započeo je svoju karijeru na juniorskoj poziciji marketing menadžera, specijalizujući se za online marketing magazina Marie Claire. Uprkos tome što je relativno nov u industriji, Borivojeva strast i prirodni afinitet prema digitalnom marketingu brzo su ga istaknuli kao obećavajućeg stručnjaka u svom polju. Njegov rad na razvoju online strategija i kampanja za Marie Claire pokazao je njegovu sposobnost da efikasno koristi društvene mreže i digitalne platforme za angažovanje ciljne publike i širenje brenda. Borivoje je posebno fokusiran na inovativne pristupe u digitalnom oglašavanju i analitici, što mu omogućava da prati trendove i prilagođava strategije u realnom vremenu, maksimizirajući tako vidljivost i interakciju. Njegova mladalačka energija, želja za učenjem i adaptacijom u dinamičnom medijskom pejzažu obećavaju značajan doprinos timu i magazinu Marie Claire u budućnosti.
Izvor vesti: marieclaire.fr
Izvor slike: Rudzhav Nagiev/GettyImagesPlus
