Dva veka borbe za ženska prava Francuskinja u jednoj izložbi
Izložba u Parizu Parisiennes, citoyennes! govori o borbi za rodnu ravnopravnost Francuskinja
08. март 2023.
| Aleksandra DudvarskiSvake godine se 8. marta obeležava se Međunarodni dan žena. Dan koji su obeležile mnoge feminističke demonstracije širom sveta, sa ciljem da se čuju zahtevi za rodnom ravnopravnosti i borbom protiv nasilja nad ženama.
Ujedinjene nacije su 1977. godine ozvaničile Međunarodni dan prava žena, iako je događaj nastao u kontekstu društvenih pokreta početkom 20. veka, u Severnoj Americi i Evropi.
Najraniji početak Dana prava žena datira iz Sjedinjenih Država 1909. godine, kada je Američka socijalistička partija organizovala Nacionalni dan žena. Ovaj dan se tada praznovao28. februara na celoj teritoriji zemlje, a potom svake poslednje nedelje februara, do 1913. godine.
Na evropskom tlu, 1910. godine u Kopenhagenu, u Danskoj, Međunarodna konferencija žena socijalista, koju je činilo stotinu žena iz 17 zemalja, glasala je za uspostavljanje Međunarodnog dana žena. Ovaj dan, koji je posebno predložila Nemica Clara Zetkin (Klara Cetkin), imao je za cilj da oda počast feminističkom pokretu i da promoviše sticanje opšteg prava glasa. Međutim, datum ove mobilizacije konačno nije određen.
Tek 19. marta 1911. godine prvi put je održan Međunarodni dan žena, u Nemačkoj, Austriji, Danskoj i Švajcarskoj. Žene su tada tražile, između ostalog, pravo glasa, pravo na javnu funkciju, pravo na rad i pravo na stručno usavršavanje.
Uoči Prvog svetskog rata, došao je red na Ruskinje da organizuju svoj prvi Međunarodni dan žena, poslednje nedelje februara 1913. godine, kada su u zemlji besneli mnogi društveni pokreti. Tokom ovih prvih godina, ovaj dan je posebno postao trenutak protesta protiv rata.
Dok se Rusija suočava sa revolucijom 1917. godine, žene ponovo odlučuju da štrajkuju poslednje nedelje u februaru. Ako je u julijanskom kalendaru, korišćenom u Rusiji u to vreme, ovaj dan padao na 23. februar, to je zaista datum 8. mart koji je zabeležen po gregorijanskom kalendaru, korišćenom na drugim mestima.
Datum 8. marta i dalje se koristi, posebno u Francuskoj, kada je Ženski oslobodilački pokret (MLF) demonstrirao 1975. godine protiv Međunarodne godine žena koju su organizovale Ujedinjene nacije. Pokret je tada smatrao da ova inicijativa predstavlja oporavak feminističke borbe.
Ujedinjene nacije su 1977. godine formalizovale Međunarodni dan žena, kada su pozvale „sve države da proglase […] dan u godini kao ‘Dan Ujedinjenih nacija za prava žena i međunarodni mir“. U Francuskoj je François Mitterrand (Fransoa Miteran), predsednik Francuske 1982. godine usvojio predlog da Dan žena padne na 8. mart.
Ako je svrha Međunarodnog dana prava žena da se iskoreni seksizam, za neke bi ovaj dan bio „Dan žena“, gde je uobičajeno da se poklonjaju znakovi pažnje voljenim damama. Tradicija koja je i mačo i komercijalna, i koja iskrivljuje svrhu 8. marta.
Iako je beskorisno precizirati da nuđenje buketa cveća, čokolade ili nakita ženi na 8. mart ni na koji način neće pomoći feminističkoom pokretu, ovaj pristup je naprotiv, najbolji način da se ljudi zaborave pravi razlog za usvajanja Dana žena- politička borba za više jednakosti.
Srećan vam Dan žena!
Aleksandra Dudvarski, s bogatim iskustvom koje obuhvata više decenija rada u novinarstvu, istaknula se kao ključna figura u Color Media International kompaniji. Kroz svoju impresivnu karijeru, Aleksandra je doprinosila širokom spektru publikacija, uključujući prestižne titule kao što su Marie Claire, Bravo, i Lepota&Zdravlje, pokazujući izuzetnu svestranost i stručnost u različitim žanrovima i temama. Kao urednik Marie Claire, ona je uspela da ovom magazinu udahne jedinstveni glas i perspektivu, čime je privukla široku čitateljsku publiku zainteresovanu za modu, kulturu i društvene teme.
Izvor vesti: maireclaire.fr
Izvor slike: titami29/iStock/Getty Images Plus via Getty Images
Izložba u Parizu Parisiennes, citoyennes! govori o borbi za rodnu ravnopravnost Francuskinja
Konačno je isplivala prava istina.