Lepota i društvene privilegije: Da li je fizički izgled prednost ili prokletstvo?

Nije novo da se neke grupe ljudi lakše snalaze u brojnim životnim izazovima. Sociolozi su dugo govorili o muškim, „belim“ i bogatim privilegijama. Ali postoji još jedan faktor koji može biti privilegija: fizička lepota.

Jednostavno rečeno, ova prednost lepote odnosi se na društvene koristi, mogućnosti i bolji tretman u kojima neko može da uživa u zavisnosti od toga koliko dobro ispunjava standarde društva i ideal lepote. Postojanje prednosti lepote potvrdilo je nekoliko istraživanja poslednjih godina. Naime naučnici su pronašli dokaze da lepši studenti dobijaju više pažnje i bolje ocene, a kada uđu u tržište rada, pozvani su na više intervjua za posao i zarađuju više od svog proseka i od drugih vršnjaka koji ne spadaju u ideale lepote.  Pristrasnost prema lepoti takođe može da poprimi ekstremni oblik: manje je verovatno da će zgodni kriminalci biti osuđeni na zatvorsku kaznu, a ako i jesu, onda su osuđeni na kraći vremenski period.

Lepota i društvene privilegije

Ljudima koji su blagosloveni dobrom genetikom očigledno se pruža više prilika u životu, a u doba TikTok instant slave, mogu čak i da naprave karijeru od svoje privlačnosti. Ekstremni primer za to, prikladan za film, je priča o Jeremyju Meeksu (Džeremiju Miksu) , koji je 2014. godine na Internetu bio poznat kao Hot Felon, odnosno otprilike „seksi osuđenik“. Nakon njegovog hapšenja, policija je objavila fotografiju iz kaznenog dosijea na Facebooku, koja je postala viralna skoro sledećeg dana. Fotografija je postala „meme“, a hiljade žena tražile su njegovo oslobađanje. Zašto? Čovek je veoma, veoma zgodan. Iako je na kraju odslužio zatvorsku kaznu, van zatvora ga je čekala karijera modela. Ubrzo nakon puštanja na slobodu, debitovao je na „Nedelji mode“ u Njujorku 2017.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by JEREMY MEEKS (@jmeeksofficial)

Halo efekat

Meeksova priča i same prednosti lepote mogu se objasniti „efektom mesečevog suda“, takođe poznatim kao „efekat oreola„. To je kognitivna pristrasnost u kojoj nas pozitivan utisak dovodi do toga da povežemo dodatne pozitivne kvalitete sa stvarima – na primer, privlačnu ličnost sa osobom koju smatramo privlačnom. Zbog ovog halo efekta, možemo misliti da je neko fizički i mentalno zdrav, samouveren, inteligentan ili uspešan – samo zato što izgleda dobro. Čak i  deca uživaju u blagodetima efekta mesečevog suda, povećavajući na taj način samopouzdanje ispravne dece. U stvari, ovo je dilema „šta je starije- kokoška ili jaje“, ali o preferencijama lepote. Da li društvo više voli ljude privlačnog izgleda ili samopouzdanje i dobar stav — koje su lepi ljudi mogli lakše da neguju od detinjstva zbog efekta oreola?

Možda bi takođe trebalo da reinterpretiramo ono što smatramo atraktivnim izgledom. Nije li lepota subjektivna stvar? Gotovo je sigurno, jer svako ima svoje lične preferencije. Međutim, na objekat naše privlačnosti u velikoj meri utiču i društvo i vaspitanje. Naime, određenu vrstu lepote vidimo u filmovima, reklamama, bilbordima ili na velikoj sceni. Trend je koji treba slaviti da je sve više raznolikosti u medijima, ali predugo je arhetip lepote bio isključivo bela i mršava (ili samo obline ako govorimo o muškarcima), sposobna devojka. Čak i ako ne osećamo da smo natprosečno lepi kada se pogledamo u ogledalo, uklapanje u neku od gore navedenih oznaka automatski nam daje manje ili više prednosti lepote.

Lepota i društvene privilegije-Nije sve ni crno ni

belo

S druge strane, bilo bi preterano pojednostaviti situaciju toliko da je život lepih lak – pogotovo ako ste žena. Prednosti lepote ne postoje van konteksta patrijarhata. Čini se da je lepota mač sa dve oštrice, a biti žena, čak i ako je neko privlačan, dolazi sa sopstvenim nizom izazova, očekivanja, a u nekim slučajevima i diskriminacije.

U članku The Lexington Line -a, konvencionalno atraktivne žene su intervjuisane o njihovim iskustvima sa lepotom. Učesnice nisu samo prijavile pozitivnu diskriminaciju. Zaista, jedna sagovornica je često bila privilegovana na osnovu svog izgleda, na primer, ustupljeno joj je mesto u autobusu. Ali te usluge su obično dolazile uz očekivanje otplate. Druga sagovornica je osećala pritisak da uvek izgleda savršeno i srećno.

Ova osećanja potkrepljuju i istraživanja. Prema anketi, ljudi imaju veoma visoka očekivanja od svojih lepših vršnjaka, a kada se ta očekivanja ne ispune, strože bivaju kažnjeni, za razliku od manje privlačnih ljudi. Ovaj fenomen, poznat i kao „kazna lepote„, objašnjava zašto veoma lepa konobarica koja inače solidno radi svoj posao može dobiti nisku napojnicu. Naime, njeni gosti podsvesno očekuju da ona uradi savršen posao. Manekenke i zvezde društvenih medija mogu doživeti kaznu lepote u vidu uznemiravanja na mreži, maltretiranja i gubitka posla, tako da ove žene mogu da osete ogroman pritisak da ispune spoljna i unutrašnja očekivanja.

Neograničen seksizam, lepota i društvene

privilegije

Druga sagovornica , Danielle (Danijel), je izvestila o nedostacima lepote iz potpuno nove perspektive: ljudi koji su je poznavali često su izražavali iznenađenje što je ona „zapravo stvarno, zaista inteligentna“. Seksizam, čini se, nikad ne spava, a ženska lepota je često uparena sa stereotipima o plitkim ličnostima i smanjenim mentalnim sposobnostima. Konvencionalno lepa žena sa niskim kvoficijentom inteligencije, arhetip „glupe plavuše“, još uvek živi u podsvesti ljudi. Ovo nazivamo bimbo efektom: iako istraživanja o prednostima lepote sugerišu da lepe žene treba da uživaju privilegije, u stvarnosti se mnoge suočavaju sa diskriminacijom i nedostatkom poštovanja, posebno u profesionalnom polju. Najčešća pritužba lepih žena na tržištu rada jeste da ih ne shvataju ozbiljno.

Bimbo efekat ne samo da ometa uspeh žena na poslu (posebno u oblastima u kojima dominiraju muškarci), već ih svodi na objekte koji se vrednuju zbog njihovog izgleda umesto njihovih sposobnosti. A ova objektivizacija, osim što je štetna, čak je i opasna, jer postavlja osnovu za seksualno uznemiravanje. Kako je Danielle rekla: s jedne strane, uživala je u blagodetima lepote, na primer kada je primala poklone od svojih gostiju kao koktel konobarica, ili kada joj je policajac odbio kaznu za prebrzu vožnju. Ali, sa druge strane, osećala se stalno objektivizovanom, jer su, zbog njenog izgleda, muškarci smatrali da mogu da je dodiruju, imaju seksualne reference i slično.

Lepota je nesumnjivo valuta koja vas može odvesti napred u životu. Ali atraktivna spoljašnjost ne zamenjuje institucionalizovane strukture moći. Na preseku različitih privilegija , muške, klasne i bele privilegije i dalje teže od prednosti lepote. U svakom slučaju, podstičemo vas da ispitate sopstvene podsvesne utiske, razmislite o sopstvenim iskustvima iz perspektive lepote! Da li ste ikada pozitivno ocenili nekoga zbog njegovog izgleda? Možda ste pomislili na nepoznatu ženu da mora biti površna – zato što je bila malo previše lepa?

Muškarci i nametnuti ideali lepote: Brutalna dijeta Roberta Pattisona

Izvor vesti: marieclaire.hu

Izvor slike: Kuzmichstudio/iStock/Getty Images Plus via Getty Images