Dan zaljubljenih: Prava priča koja se krije iza praznika ljubavi

Svakog 14. februara mnogi se spremaju da slave svoju ljubav, jer – pa, Dan zaljubljenih je! Ali odakle ta tradicija zaista dolazi i koja se priča krije iza Valentinova? Saznajmo legendu o Danu zaljubljenih.

Latinski koreni Dana zaljubljenih

Svake godine 14. februara ista je stara priča: neki parovi se upuštaju u romantične aktivnosti, ponekad na granici sa klišeom, dok drugi ovaj dan tretiraju kao svaki drugi. Čak postoje oni koji otvoreno preziru Dan zaljubljenih smatrajući ga ispraznim, lažnim praznikom koji vodi samo šoping maniji.

Ali, da li je Dan zaljubljenih zaista izmišljen praznik? Odakle tradicija dana ljubavi zaista potiče?

Legenda o Danu zaljubljenih: Odakle ime Valentinovo?

Kažu da je Valentin bio Rimljanin koji je živeo u 3. veku pod imperatorom Klaudijem II Gotski. Vladao je kratko, ali je njegova vladavina ostala upamćena kao prilično okrutna. Između ostalog, imao je velikih teškoća da mobilizuje vojsku i smtrao je da su problem porodice vojnika. Zato, rešio je da zabrani brakove. Ali jedan sveštenik je ipak nastavio da venčava zaljubljene: sveštenik Valentin.

Kada je imperator saznao, uhapsio ga je i osudio na smrt. Dok je bio u zatvoru, Valentin je upoznao ćerku svog stražara koja je bila slepa. Razvila se ljubav. Neposredno pre smrti, Valentin je poslao svojoj voljenoj poruku, koju je potpisao sa „Your Valentine“ (ovako se danas tradicionalno potpisuju poruke za Dan zaljubljenih na engleskom govornom području). Ova poruka je, navodno, devojci vratila vid i to nekoliko trenutaka pre nego što je Valentinu odrubljena glava.

Ova priča jeste lepa, ali je samo legenda. U stvarnosti, papa je 498. godine odlučio da se 14. februara obeležava da Svetog Valentina. Katolička crkva je tada veličala tri osobe sa ovim imenom – Sveti Valentin, posečen 270. godine nove ere;  episkop ternski Valentin; kao i treći Valentin, poreklom iz Afrike, ali o kome znamo vrlo malo.

Dan zaljubljenih, paganski praznik?

Takođe postoji i verovanje da je Dan zaljubljenih stvoren da zameni paganski praznik koji je bio popularan među Rimljanima: Luperkaliju. Proslava u čast boga Luperka, boga plodnosti, podrazumevala je da se muškarci tog dana doteraju i trče ulicama u potrazi za samim, mladim devojkama. A, ako pronađu samu, mladu devojku, smatralo se da imaju pravo na seksualni odnos sa njom. Prilično jeziva zabava. Previše zabrana, seksizma i kulture silovanja u istoj večeri.

U svakom slučaju, ovo objašnjenje je takođe verovatno pogrešno.

Legenda o Danu zaljubljenih: Za sve su krivi pesnici

Još jedno objašnjenje, malo novije istorije: u Engleskoj je 14. februar dan kada se ptice najviše razmnožavaju. Pesnici 14. i 15. veka su se, dakle, dočepali ovog podatka, a zatim preuzeli na sebe da izmisle mit o Danu zaljubljenih, ujedno i prazniku prijateljstava.

A upravo je u 19. veku taj fenomen doživeo pravi procvat sa stvaranjem „Valentina“: slatke reči koje su ljubavnici i veoma dobri prijatelji slali jedni drugima.

Konačno, u 20. veku, Dan zaljubljenih dobija svoj konačni oblik – najpre se kreiraju prigodne čestitke, a potom postaje isključivo rezervisan za zaljubljene. Strana koja je negovala prijateljstva postepeno nestaje – što je iskreno šteta.

Danas se, na Dan zaljubljenih u svetu pošalje gotovo milijardu čestitki.

Izvor vesti: marieclaire.fr

Izvor slike: Lyubov Smirnova/GettyImagesPlus