Šta je mikroplastika? Gde leži opasnost i kako da je izbegnete?
Mikroplastika je štetnija nego što mislite
06. mart 2023.
| Aleksandra Dudvarski„Pre dve godine plovio sam sa eXXpedicijom oko sveta (misija proučavanja zagađenja plastikom u okeanima), u južnom Tihom okeanu. Analizirali smo vodu i tamo smo doživeli šok, bilo je mnogo poliamida i celuloze, kao i mikrovlakna u uzorcima“, podseća Carry Somers (Keri Somers), kokreatorka Fashion Revolution, pokreta koji ima za cilj da podigne svest i informiše javnost o uticajima tekstilne industrije na životnu sredinu.
Ako je na prvi pogled teško uočiti vezu između naše odeće i zagađenja okeana, tekstilna mikrovlakna koja se otpuštaju tokom pranja veša u mašinama pak postepeno nadiru morske ponore.
Prema naučnoj studiji sprovedenoj 2021. godine, 35 do 72% vlakana u uzorcima uzetim iz morske sredine bilo je prirodnog porekla (pamuk i vuna) ili iz procesa napravljenih od prirodnih vlakana (kao što je celuloza za viskozu na primer), naspram 14 do 50% sintetičkog porekla (poliester, najlon, akril itd.).
„Vlakna od neorganskog pamuka sadrže pesticide i štetne hemikalije, tako da su čak i prirodna mikrovlakna opasna u okeanima“, kaže Thomas Stanton (Tomas Stenton), istraživač na Univerzitetu Lafboro u Velikoj Britaniji, koji proučava zagađenje okeana i reka koje izazivaju tekstilna mikrovlakna.
Naše mašine za pranje veša, glavni krivci za zagađenje vode plastikom
Ali konkretno, kako ova mikrovlakna završavaju u moru? „Vlakna se, u zavisnosti od njihove veličine, transportuju različitim putevima: najkraća vlakna se transportuju vazduhom, a duža tranzitiraju kroz otpadne vode“, analizira studija.
Pva vlakna se zatim otpuštaju u otpadne vode zbog trenja prilikom pranja naše odeće, a zatim završavaju u okeanima jer uprkos efikasnosti tretmana ovih mikrovlakana uz omoć postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda –između 87,5 i 98,5% – 4,3 milijarde vlakana ulazi u morsko okruženje svakog dana.
A prema Fondaciji Ellen McArthur (Elen Mekartur), kumulativna količina mikrovlakana koja uđu u okean između 2015. i 2050. mogla bi premašiti 22 miliona tona.
„Ova tekstilna mikrovlakna nalaze se u veoma velikim količinama u morima i okeanima. A priroda nije u stanju da ih apsorbuje.“
„Ova vlakna konzumiraju ribe i zamenjuju njihovu hranu“, upozorava Henri Bourgeois-Costa (Anri Buržoa-Kosta), direktor za odnose sa javnošću Fondacije Tara Ocean. I ovaj stručnjak za kružnu ekonomiju ukazuje na stalni porast ovog zagađenja.
„Naša potrošnja odeće se povećava tako da na kraju imamo više mikrovlakana u okeanima. Čak i ako bi prirodna mikrovlakna mogla da se razgrađuju brže od sintetičkih mikrovlakana, nemaju tu šta da rade, okeani nisu pogodni za rešavanje ovog problema“, kaže on.
Dakle, kako se nositi sa ovim rastućim zagađenjem? „Moramo da kupujemo manje, da manje peremo odeću, da je ne peremo na više od 30°, ili čak da smanjimo brzinu centrifuge“ , objašnjava Carrie.
Ali napori ne bi trebalo da dolaze samo od potrošača. „Brendovi takođe moraju otkriti šta je u njihovoj odeći i navesti sve hemikalije u njoj“, nastavlja aktivistkinja.
To nije sve. Za Geraldine Poivert (Žeraldin Poiver), predsednicu i suosnivača konsultantske kuće Reset, tehnološke inovacije takođe imaju svoju ulogu.
„Moramo da pronađemo rešenja na industrijskom nivou, moramo da obradimo tkanine da se manje habaju i cepaju tokom pranja, da filtriramo vodu na nivou mašina za pranje veša i postrojenja za prečišćavanje“, ocenjuje ona.
Štaviše, zakon koji se odnosi na borbu protiv otpada i cirkularne ekonomije (Agec) sada zahteva da nove mašine za pranje veša koje se prodaju u Francuskoj budu opremljene filterom od mikrovlakana od 1. januara 2025. godine.
„Potrebno nam je više trezvenosti, inovacija, javnih investicija i kolektivnog industrijskog rada. Tekstil ima datum sa svojom budućnošću“, zaključuje Geraldine..
Aleksandra Dudvarski, s bogatim iskustvom koje obuhvata više decenija rada u novinarstvu, istaknula se kao ključna figura u Color Media International kompaniji. Kroz svoju impresivnu karijeru, Aleksandra je doprinosila širokom spektru publikacija, uključujući prestižne titule kao što su Marie Claire, Bravo, i Lepota&Zdravlje, pokazujući izuzetnu svestranost i stručnost u različitim žanrovima i temama. Kao urednik Marie Claire, ona je uspela da ovom magazinu udahne jedinstveni glas i perspektivu, čime je privukla široku čitateljsku publiku zainteresovanu za modu, kulturu i društvene teme.
Izvor vesti: maireclaire.fr
Izvor slike: master1305/iStock/Getty Images Plus via Getty Images
Mikroplastika je štetnija nego što mislite
Ona je na simpatičan način proslavila drugi rođendan svog sina...