Borba protiv nasilja u školama: Ćutanje nas čini saučesnicima!

Drugog maja obeležen je međunarodni dan protiv nasilja, a samo dan kasnije, Srbiju je potresla užasna tragedija u beogradskoj osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“.

Nasilje i maltretiranje obično počinje u osnovnoj školi, ali se javlja i u srednjim školama, i ako se nastavnici, porodica i drugi društveni akteri ne obavežu da ga zaustave, ono će se svakako povećati, saglasni su stručnjaci.

Borba protiv nasilja

Maltretiranje se obično definiše kao oblik nasilja ili maltretiranja u kojem jedan ili više učenika sistematski i više puta napada drugoga. Izvršilac napada fizički i/ili psihički, udarcima ili uvredama, nanosi štetu žrtvi. Nasilje i maltretiranje u današnje vreme sve je prisutnije i u virtuelnom svetu- prvenstveno na društvenim mrežama.

Međutim, kao društvo smo počeli da postajemo svesniji šta nasilje znači a samo jedna od ovih nasilnih situacija dovoljna je da se aktiviraju alarmi. Stručnjaci navode da se promene u ponašanju dečaka ili devojčice koje maltretiraju vršnjaci mogu uočiti ako obratimo više pažnje.

Borba protiv nasilja- znaci da je dete maltretirano

• Dete (žrtva) je odjednom tiše i povučenije
• Dete počinje da se izoluje
• Vidljive su povrede i modrice po telu
• Smanjuje se školski uspeh
• Dolazi do gubitka pažnje i poteškoća u pamćenju
• Problemi sa snom/spavanjem
• Anksioznost, razdražljivost, depresija

Borba protiv nasilja- Maltretiranje se tiče svih nas

Ova ideja mora biti jasna jer bi mogla biti osnova za rešavanje ovog ozbiljnog problema koji se posebno javlja u detinjstvu i adolescenciji. Od porodice do obrazovne zajednice, pa čak i izvršne, zakonodavne i sudske vlasti, svi se moraju posvetiti suzbijanju ovog problema.

Došlo je vreme da se zauzmemo, stanemo na stranu žrtve i pomognemo joj. Zadržavanje neutralne pozicije ili izbor ćutanja ne pomaže, i čini nas saučesnicima u napadima. Moramo delovati, sarađivati međusobno, da zaustavimo nasilje u školama. U suprotnom, ako ništa ne preduzmemo, posledice bi u nekim slučajevima, kao što smo i sami svedoci, mogle biti fatalne.

Maltretiranje izaziva strašne posledice po mentalno zdravlje dece: stres, depresija, anksioznost, pa čak i u nekim slučajevima, samoubilačke misli. Zato je, kada se otkrije slučaj maltretiranja, neophodna hitna akcija, kako nastavnika, tako i roditelja. Škola mora uspostaviti jasnu politiku akcije i reakcije uz pružanje emocionalne podrške žrtvi. Takođe je vredno napomenuti važnost usađivanja vrednosti kod dece od najranijeg uzrasta, kao što su jednakost, empatija, tolerancija i poštovanje onoga što je drugačije.

Borba protiv nasilja u školama- Ne potcenjujte

žrtvu

U slučaju da vam dete priča o činu nasilja koje je doživelo, od suštinske je važnosti da znate kako da postupite, a to uključuje i reči kojima ćete ponuditi svoju podršku.

Sledeće fraze  nikako nemojte koristiti:

1. „Preteruješ“-Deca ne preteruju, mogla bi čak i da govore i manje od onoga što se dogodilo da ne bi uznemirili svoje roditelje
2. „Previše si osetljiv/stidljiv“– Ovde se žrtva okrivljuje za maltretiranje kojem je izložena, te je ona ponovo viktimizovana.
3. „To je specifičan događaj“: To je fraza kojom se nastavnici obično pravdaju, a da nisu svesni da napadi imaju dugu istoriju.
4. „Ignoriši napasnika, umoriće se“: Greška. Nasilnici se ne umaraju, a ako ih niko ne zaustavi, nivo nasilja će se povećati
5. „Nasilnik ima probleme“: Možda je tačno, ali vas ni na koji način ne opravdava da koristite nasilje protiv drugoga. U ovom slučaju, obema stranama je potrebna pomoć, i počiniocu i žrtvi.

Izvor vesti: marieclaire.perfil.com

Izvor slike: Sinenkiy/iStock/Getty Images Plus via Getty Images