Rodna nejednakost je problem i u radu od kuće
08. oktobar 2024.
| Snežana Vranić
Rodna nejednakost u radu od kuće takođe postoji, iako to možda ne očekujemo obzirom na okolnosti u kojima radimo.
Skoro četiri godine nakon početka pandemije Covid-19. rad na daljinu je normalizovan za mnoge zaposlene. Nekoliko studija, otkriva da su žene u nepovoljnijem položaju u odnosu na muškarce.
Kako se manifestuje rodna nejednakost u radu od kuće?
Rad od kuće ima mnogo prednosti kao što je to da ne gubite vreme na transport, osećate se nezavisno da organizujete svoj rad i postižete bolju ravnotežu između profesionalnog i privatnog života. Međutim, brojna istraživanja pokazuju da je on restriktivniji za žene nego za muškarce i predstavlja rizik za njihovu karijeru.
Prema najnovijem istraživanju INSEE, 2021, 1 od 5 zaposlenih je radilo na daljinu svake nedelje najmanje dva dana u nedelji. Međutim, iz izbora broja dana nedeljnog rada na daljinu i njihove distribucije, osećaju se rodne nejednakosti.
Pokrenuta nakon Covid perioda, Opservatorija za rad na daljinu otkriva u svom najnovijem istraživanju objavljenom krajem 2023. da je 24% žena koje rade na daljinu imalo nametnute dane u kancelariji u poređenju sa samo 13% muškaraca.
Rad na daljinu se smatra izmotavanjem kod žena
Gabriele Šuc (Gabrielle Schutz), predavač sociologije na Univerzitetu u Versaju St-Kuentin-en-Ivelin, objašnjava: „poslodavci često doživljavaju rad na daljinu kao sredstvo za žene i majke da provode vrijeme sa svojom porodicom, što dodatno pojačava ovu nejednakost.
To je razultiralo time da žene imaju koristi od manje slobode u organizaciji svog radnog vremena, one mogu ređe da menjaju svoje rasporede od muškaraca ili da budu odsutne u slučaju nepredviđenog događaja, uključujući i na ekvivalentnom položaju.
Rad na daljinu im obećava veću autonomiju. Ovo je delimično tačno, ali istraživanje Teleworking Observatory otkriva da su tokom dana rada na daljinu žene češće prinuđene da poštuju fiksne vremenske intervale tokom kojih su dostupne (53% u poređenju sa 41% muškaraca), bez obzira na njihov hijerarhijski nivo.
Radnice su nadgledane više od njihovih kolega
Gabrijel je takođe primetila tokom svojih istraživanja da su „žene više kontrolisane od muškaraca, što se radi tako što se vidi da li su dostupne na internetu ili putem improvizovanih telefonskih poziva“.
Neprisustvo u prostorijama njihove kompanije takođe može biti prepreka razvoju ženskih karijera. Dovodeći do smanjenja vremena neformalne razmene između kolega, na primer, tokom obroka ili pauze za kafu, rad na daljinu smanjuje trenutke pogodne za održavanje profesionalnih mreža. Prema izveštaju Visokog saveta za ravnopravnost, ova „kultura prezentizma [predstavlja] rizik za radnike na daljinu: da je njihov rad nevidljiv u poređenju sa ljudima lično“.
Rodna nejednakost u radu od kuće ogleda se i u domaćim poslovima
Sa praksom rada na daljinu, odnos između porodičnog i profesionalnog života postaje složeniji, granice postaju poroznije. Rad na daljinu priželjkuju i žene, jer im omogućava i da se bave domaćim poslovima. Oni postavljaju strategije kako bi maksimalno iskoristili svoj dan: posao u kući se uklapa u radni dan.
„Najbolji primer je pranje veša. Svi oni kažu da tokom svog radnog vremena pokreću mašinu“, kaže Rejčel Silvera (Rachel Silvera), ekonomista specijalizovana za pitanja profesionalne jednakosti.
Ovakva superpozicija dva dana ne ublažava mentalno opterećenje kućnih poslova, koje su uglavnom neprikladne ženama, već proizvodi intenziviranje dana.
Uprkos svim ovim rizicima i ograničenjima, rad na daljinu ostaje popularan među onima koji ga mogu praktikovati. Međutim, postoje oblasti za poboljšanje.
Snežana Vranić je autorka koja vrlo rado istražuje teme zdravlja i gastronomije, što je prešlo i u njen profesionalni angažman. Međutim, njeno polje interesovanja obuhvataju i teme povezane sa astrologijom, kao i razumevanjem međuljudskih odnosa. Snežana je aktivan autor i na portalu lepotaizdravlje.rs.
Izvor slike: ArthurHidden/GettyImagesPlus
Nastavite da čitate
