Moda i zagađenje okeana: U kakvoj su zapravo vezi?

„Pre dve godine plovio sam sa eXXpedicijom oko sveta (misija proučavanja zagađenja plastikom u okeanima), u južnom Tihom okeanu. Analizirali smo vodu i tamo smo doživeli šok, bilo je mnogo poliamida i celuloze, kao i mikrovlakna u uzorcima“, podseća Carry Somers (Keri Somers), kokreatorka Fashion Revolution, pokreta koji ima za cilj da podigne svest i informiše javnost o uticajima tekstilne industrije na životnu sredinu.

Ako je na prvi pogled teško uočiti vezu između naše odeće i zagađenja okeana, tekstilna mikrovlakna koja se otpuštaju tokom pranja veša u mašinama pak postepeno nadiru morske ponore.

Moda i zagađenje okeana

Prema naučnoj studiji sprovedenoj 2021. godine, 35 do 72% vlakana u uzorcima uzetim iz morske sredine bilo je prirodnog porekla (pamuk i vuna) ili iz procesa napravljenih od prirodnih vlakana (kao što je celuloza za viskozu na primer), naspram 14 do 50% sintetičkog porekla (poliester, najlon, akril itd.).

„Vlakna od neorganskog pamuka sadrže pesticide i štetne hemikalije, tako da su čak i prirodna mikrovlakna opasna u okeanima“, kaže Thomas Stanton (Tomas Stenton), istraživač na Univerzitetu Lafboro u Velikoj Britaniji, koji proučava zagađenje okeana i reka koje izazivaju tekstilna mikrovlakna.

Naše mašine za pranje veša, glavni krivci za zagađenje vode plastikom

Ali konkretno, kako ova mikrovlakna završavaju u moru? „Vlakna se, u zavisnosti od njihove veličine, transportuju različitim putevima: najkraća vlakna se transportuju vazduhom, a duža tranzitiraju kroz otpadne vode“, analizira studija.

Pva vlakna se zatim otpuštaju u otpadne vode zbog trenja prilikom pranja naše odeće, a zatim završavaju u okeanima jer uprkos efikasnosti tretmana ovih mikrovlakana uz omoć postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda –između 87,5 i 98,5% – 4,3 milijarde vlakana ulazi u morsko okruženje svakog dana.

A prema Fondaciji Ellen McArthur (Elen Mekartur), kumulativna količina mikrovlakana koja uđu u okean između 2015. i 2050. mogla bi premašiti 22 miliona tona.

„Ova tekstilna mikrovlakna nalaze se u veoma velikim količinama u morima i okeanima. A priroda nije u stanju da ih apsorbuje.“

„Ova vlakna konzumiraju ribe i zamenjuju njihovu hranu“, upozorava Henri Bourgeois-Costa (Anri Buržoa-Kosta), direktor za odnose sa javnošću Fondacije Tara Ocean. I ovaj stručnjak za kružnu ekonomiju ukazuje na stalni porast ovog zagađenja.

„Naša potrošnja odeće se povećava tako da na kraju imamo više mikrovlakana u okeanima. Čak i ako bi prirodna mikrovlakna mogla da se razgrađuju brže od sintetičkih mikrovlakana, nemaju tu šta da rade, okeani nisu pogodni za rešavanje ovog problema“, kaže on.

Moda i zagađenje okeana- koje je rešenje?

Dakle, kako se nositi sa ovim rastućim zagađenjem? „Moramo da kupujemo manje, da manje peremo odeću, da je ne peremo na više od 30°, ili čak da smanjimo brzinu centrifuge“ , objašnjava Carrie.

Ali napori ne bi trebalo da dolaze samo od potrošača. „Brendovi takođe moraju otkriti šta je u njihovoj odeći i navesti sve hemikalije u njoj“, nastavlja aktivistkinja.

To nije sve. Za Geraldine Poivert (Žeraldin Poiver), predsednicu i suosnivača konsultantske kuće Reset, tehnološke inovacije takođe imaju svoju ulogu.

„Moramo da pronađemo rešenja na industrijskom nivou, moramo da obradimo tkanine da se manje habaju i cepaju tokom pranja, da filtriramo vodu na nivou mašina za pranje veša i postrojenja za prečišćavanje“, ocenjuje ona.

Štaviše, zakon koji se odnosi na borbu protiv otpada i cirkularne ekonomije (Agec) sada zahteva da nove mašine za pranje veša koje se prodaju u Francuskoj budu opremljene filterom od mikrovlakana od 1. januara 2025. godine.

„Potrebno nam je više trezvenosti, inovacija, javnih investicija i kolektivnog industrijskog rada. Tekstil ima datum sa svojom budućnošću“, zaključuje Geraldine..

Izvor vesti: maireclaire.fr

Izvor slike: master1305/iStock/Getty Images Plus via Getty Images