Deinfluencing: Da li su deinfluenseri prikriveni influenseri

Deinfluencing je fenomen koji je preplavio TikTok, tako da se broj deinfluensera rapidno uvećava. Postavlja se pitanje da li su oni u stvari novi influenseri?

Na TikTok-u, Alyssa Stéphanie maše vrhunskim aparatom za stilizovanje kose (cena je oko 550 evra).  „Vidiš li to? Ne kupuj. Umesto toga, kupi ovo.“ Zatim pokazuje… stare dobre viklere, koje izgledaju kao da su izašle iz kupatila naše bake. „Košta 20 dolara na Amazonu i imaćete potpuno isti rezultat!“

Alyssa nastavlja sa drugim proizvodima.  Dizajnerski šampon za  kosu od 120 dolara. Napravite mesta za šampon koji se distribuira u supermarketima po ceni od 8 dolara, ali koji je, kune se, promenio njen život kose. I tako dalje…

U intervjuu za Huffington Post, Alisa smatra da su njene objave pomogle potrošačima da prebrode visoku inflaciju. „Kada je cena jaja porasla za 60%, ljudi više ne mogu sebi da priušte da kupe sjaj za usne od 30 dolara. Tako da im nudim pristupačnije opcije, omogućavam im da i dalje uživaju.“

Deinfluencing se širi kao virus

#desinfluencing hashtag ima preko 164,2 miliona pominjanja na TikTok-u. Nijedan brend nije pošteđen, čak ni proizvodi koji se smatraju „ikoničnim“. Video kozmetičke dizajnerke Katie Hub postao je viralan. Ona otvoreno kritikuje sjaj za usne luksuznog brenda: „Samo zato što stavite lep omot na smeće ne znači da postaje dobar proizvod.“ U Francuskoj, Natassia upozorava svoje pratioce na melem protiv celulita koji plasira poznati brend, a koji, prema njenim rečima, „nema efekta, miriše na šećer i ima jeftinu stranu“.

U stvari, negativne kritike su oduvek postojale među influenserima, ali se to retko dešavalo. Radije pričaju o proizvodim koji su im se dopali. Ako kritikuju neki proizod, onda to rade vrlo blago i odmereno. Danas se deinfluencingafirmiše bez kompleksa. Vođen antikonzumerističkom ideologijom, to je reakcija na poplavu influensera, optuženih da samo plasiraju proizvode bez brige o istinskom informisanju javnosti. A zamera im se i to što u svom pristupu zanemaruju etički i ekološki aspekt.

Tim problemom se bavio i senat koji je 9. maja usvojio zakon kojim se reguliše praksa influensera, dajući im po prvi put pravni okvir. U Francuskoj postoji 150.000 „zvaničnih“ influensera. Zakon  predviđa zabranu promovisanja estetske hirurgije, proizvoda na bazi nikotina ili onlajn klađenja. Pored toga, influenseri će morati da istaknu „reklama“ na svojim video snimcima.

Deinfluencing: Dve vrste deinfluensera

Pobeda za deinfluencere? Nije tako sigurno. Mnogi korisnici interneta ih optužuju da su prikriveni influenseri, jer nudeći jeftinije alternativne proizvode i dalje promovišu.

Za Guillaume Bénecha, osnivača agencije Odace, „to je odlična ideja na početku: želeti da budemo iskreniji prema potrošaču, koji je umoran od toga da se smatra metom oglašavanja. Ali prateći dinamiku društvenih mreža, pojavili su se nalozi koji to jednostavno vide kao novi način izgradnje publike. Moramo razlikovati dve vrste deinfluensera: „One koji su stručni i autoritet su u oblasti koju promovišu, i one koji surfuju po poslednjem modnom trendu“.

Dakle, postoji prostor za sumnju: da li bi i deinfluensere plaćali brendovi? „Sve zavisi. Rekao bih da brendovi koji nisu nužno etički, to možda i urade. Ali sumnjam da bi to uradili veliki brendovi“, smatra Guillaume. Deinfluenser, novi posao koji se ne isplati. Zasad.

Ranka Bulatović

Ranka Bulatović, dugogodišni novinar i urednik: Zaljubljena u dobre knjige
i filmove. Isprobava sve moguće preparate za negu kose koji joj dođu pod
ruku.

Izvor vesti: marieclaire.fr

Izvor slike: insta_photos/gettyimages.co.uk