Bezbednost žena na samostalnim putovanjima: Gde putovati?
Da li su neke destinacije bezbednije od drugih?
Umea: Švedski grad sa najizraženijim feminizmom na svetu
10. avgust 2024.
| Snežana Vranić
Kako se to uopšte meri?
Grad sa najizraženijim feminizmom se nalazi na severu Švedske. U njemu je rodna ravnopravnost postala stvarnost zahvaljujući borbama koje su vodili aktivisti.
Umeå je univerzitetski grad od 134 000 stanovnika, 600 km od Stokholma. Švedska je zemlja koja je vodeća po ravnopravnosti žena i muškaraca, a ovo je svakako grad gde je to predstavljeno u punom sjaju.
Kako grad sa najizraženijim feminizmom funkcioniše?
Sigurno se pitate kako im je to pošlo za rukom i šta je ono što izdvaja ovaj grad od ostalih. Žene iz ovog grada su za francuski Marie Claire ispričala svoja iskustva i šta je to zbog čega je ovaj grad poseban.
Nema uličnog uznemiravanja
Heven Smol (Heaven Small), 27 godina, muzičarka i di-džej, i njena rođaka Davina Felgard (Davina Fellgard), 21 godina, rođene su u blizini. Nije iznenađujuće da vole prirodu, putuju biciklom i oblače se kako žele.
Način života koji vode i sa kojim se sureću – upravo u inostranstvu, a posebno u Grčkoj gde Davina snima modne fotografije, otkrili su ulično uznemiravanje i osećaj nesigurnosti. NJih dve su zbog toga odlučile da prave karijere, ali ostaju naklonjene svom rodnom gradu u kojem su mogle da postanu ono što jesu, slobodne žene.
Umeå ima muzej posvećen ženama
U gradu postoje putokazi sa ženskom siluetom pre nego što naiđemo na jedini muzej posvećen istoriji žena u Švedskoj, i jedino umetničko delo na svetu koje odaje počast pokretu #MeToo, umetnici Kamile Akrake (Camilla Akraka) pod nazivom „Slušaj“.
View this post on Instagram
Njena puma, crvena od besa, urla na trgu Rådhustorget tako da se žene osećaju slobodno kada govore o nasilju koje su pretrpele i to je znak da svi treba da slušaju. Kao i muzej, skulpturu je finansirala opština koja je integrisala rodnu perspektivu u sve sfere lokalnog života, obrazovanja, saobraćaja, urbanizma, kulture, sporta. Politika koju sprovode državni službenici pod vođstvom „Službenika za rodnu ravnopravnost“, Linde Gustafson (Linda Gustafsson) i Anika Dalen (Annika Dalén) .
Ove feministkinje ne potiču iz spontane generacije. „Bilo nas je dvoje na ovoj poziciji od 2018. godine, ali Umea je bila pionir u njenom stvaranju 1989. Danas u nekoliko švedskih gradova postoje „službenici za rodnu ravnopravnost“.
Borba je duga za grad sa najizraženijim feminizmom
Sa svojom crnom majicom sa logom „Feminizam, a ne fašizam“, Gudrun Nordborg, 77, levičarka, izabrana u parlament od 2022. godine, jedna je od istorijskih ličnosti feminističkog pokreta.
„Kada sam došla da studiram pravo u Umeo, otkrila sam njegov univerzitet, osnovan 1965. godine, preimenovan u ‘crveni univerzitet’. Ako je grad postao to što jeste, to je zahvaljujući našoj borbi da dobijemo sklonište za žene. Tokom 1983. zauzeli smo prvu kuću na tri meseca, a zatim dve godine kasnije, ‘Žutu vilu’, ohrabreni od strane stanovništva koje nam je dostavljalo obroke. Opština je na kraju prihvatila naš smeštaj…[]…Danas su mladići veoma različiti od onih iz moje generacije, veoma svesni problema.“
Trauma koja je transformisala grad
Ovim feminističkim borbama doprineo je i dramatičan događaj koji je zauvek ostavio trag na stanovnike: od 1998. do 2005. godine, serijski silovatelj je sejao strah u Umeu.
Mikael Berglund, predsednik opštinskog odbora za planiranje, uveren je: ova socijalna trauma je uticala na gradsku politiku. „Muškarci su tada postali svesni kroz šta žene prolaze, to nas je ujedinilo i nateralo nas da preispitamo javni prostor. Nasilje u privatnoj sferi je daleko od rešavanja, ali, prema studiji nacionalne policije sprovedenoj širom teritoriju, naš grad je veoma bezbedan I prema našem istraživanju, sprovedenom prošlog meseca, ako uporedimo naš javni prevoz sa onim u drugim gradovima, i oni su nasumično najbezbedniji.
Atmosfera grada u kojoj je lakše primetiti problem
Morate zamisliti život, zimu, 300 km od polarnog kruga, beskrajnu noć i veliki sneg koji otežava putovanje i stvara anksioznost. „Od oktobra do kraja aprila praktikujemo ono što zovemo ‘rodno čišćenje’, objašnjava Mikael Berglund. „Bolje smo osvetlili ulice, omogućili smo zaustavljanje autobusa ispred stajališta tako da vrata gledaju na ulicu, a ne na baštu iza. I takođe računamo na ‘kućnu hrabrost’ Ohrabrujemo komšije da intervenišu ili pozovu policiju u slučaju nasilja u porodici.“
„Naša politika urbanizma je da kombinujemo, u istom naselju, vlasnike i stanare, porodične kuće i stanove, posebno misleći na samohrane majke i mešane porodice“, potvrđuje Linda Gustafson.
Potrebe žena nisu zaboravljene
Zahvaljujući feminističkom pristupu: 91% žena i 89% muškaraca je prilično ili veoma zadovoljno svojim stanovanjem. Ana Flatholm (Anna Flatholm), gradska arhitektica, objasnila je:„Da bi naši projekti što bolje zadovoljili njihove potrebe, anketiramo građane. Pitamo ih ‘Šta bi vam nedostajalo da morate da napustite svoj komšiluk?’ I takođe, ‘Kako koristite javne prostore?’. Mladići imaju fudbalske terene i skejt parkove, devojke nisu isključene, ali kada žele da se sretnu, završe u Mekdonaldsu i plate da se sretnu.
View this post on Instagram
Organizovane su radionice sa tinejdžerkama kako bi odredile Freezone (slobodnu zonu), njihovo idealno mesto. „Zamislili smo klupe u obliku velikih ljuljaški, na njihovoj visini, svaka za pet do sedam devojčica“, nastavlja Ana Flatholm „Blizu je šetališta, tako da je obezbeđeno sa kioskom za kafe.
U slučaju nasilja, država je iza vas
Ema Bengtson, 31, voli da kaže da je telohranitelj iz Umea. Ona je agent obezbeđenja dok završava studije prava da bi postala sudija za prekršaje. Živi sama sa dvoje dece. „Razvela sam se, njihov otac više nije na slici. To je olakšanje, ne moram više da ih štitim od njegovog nasilja. On ništa ne plaća. Zahvaljujući pomoći države, dodatku za smeštaj i svim besplatnim aktivnostima koje nudi grad, mi živimo dobro, a da ne zaboravljamo podršku mnogih feminističkih udruženja“.
Voli da bude žena u veoma muškom okruženju, odbacujući stereotipe. „Ovde se ističe ženska moć. Pojam pristanka je postao deo običaja. Moja devetogodišnja ćerka je imala časove seksualnog vaspitanja. Od vrtića se uče da održavaju svoj fizički integritet. Rođena sam u Umeu i Nikada neću otići“.
Njihova nova misija: postići neutralnost ugljenika do 2030. godine u Umeou. „Ali 50% emisija ugljenika dolazi iz domova, a glavni uzrok su automobili. Želeli bismo da se do 2025. godine 65% putovanja obavlja javnim prevozom“, objašnjava Anika Dalen.
Snežana Vranić je autorka koja vrlo rado istražuje teme zdravlja i gastronomije, što je prešlo i u njen profesionalni angažman. Međutim, njeno polje interesovanja obuhvataju i teme povezane sa astrologijom, kao i razumevanjem međuljudskih odnosa. Snežana je aktivan autor i na portalu lepotaizdravlje.rs.
Izvor slike: Ramzi Ali bash/GettyImagesPlus
Nastavite da čitate
