Second hand podrazumeva pristupačne cene, mogućnost dobijanja trendi komada, uštedu novca i smanjenje tekstilnog otpada. Ekološka i marketinška sredstva privlače brojne modne brendove da pokrenu sopstvenu platformu za preprodaju.
Pre samo nekoliko godina, second hand radnje nisu bile popularne, a sada su se pojavile specijalizovane platforme kao što su, na primer, Vinted i Vestiaire Collective. Njihova popularnost se neće zaustaviti, čak se očekuje da će se do 2026. godine tržište polovne robe povećati za 127%.
Brendovi otvaraju preowned platforme – Odakle nagli skok second hand prodaje?
Suočeni sa rastućom popularnosti preowned platformi, mnogi brendovi koji nisu do sada bili ekološki odgovorni, odlučili su se za ovaj korak. Zara i Shein su se takođe pridružili ovom pokretu u oktobru. Ova dva konkurentna brenda najavile su svoje kružne inicijative u razmaku od svega nekoliko nedelja.
Samo u Velikoj Britaniji, Zara Pre-Owned nudi trostruku uslugu: platformu za digitalnu preprodaju, popravku Zara proizvoda i prikupljanje donacija. Kupci mogu da učestvuju u ovim postupcima preko Zarinog sajta ili u Zarinoj prodavnici po svom izboru.
Shein Exchange je platformaa koja je posvećena proizvodima tog brenda. Prošle godine, Shein aplikacija proglašena je za aplikaciju koja je preuzeta u Americi. Brend je uverio kupce da neće imati nikakvu proviziju od prodaje svoje nove platforme kojom u potpunosti upravljaju kupci.
Upitne proizvodne prakse
Ovakve inicijative u vezi sa preprodajom nekima se čine pogrešno, s obzirom na to da neki zaposleni u ovim kompanijama rade i do 18 sati dnevno, a zarađuju svega 3 centa po sašivenoj odeći. Bloombergova istraga pokazala je da brend Shein koristi pamuk koji su ubrali porobljeni Ujguri.
Kada je reč o životnoj sredini, Shein je brend koji svakodnevno nudi hiljade novih komada odeće na svojim platformama. Studije su čak pokazale da je ovaj brend odgovoran za ogromne emisije CO2. Na sve to, analize odeće brenda Shein pokazale su da ona sadrži toksične supstance koje su na nivoima višim od onih koji su dozvoljeni u Evropskoj uniji.
Kada je reč o Zari, ona je takođe brend brze mode. Prema aplikacijama koje služe za ocenu etike brendova, Zara ne objavljuje dovoljno informacija o svojim ekološkim praksama. Zara proizvodi oko 450 miliona odevnih predmeta godišnje. Zara pripada grupi Inditex koja se često suočavala sa raznim optužbama u vezi sa proizvodnjom i uslovima rada. S obzirom na te optužbe, otvaranje second-hand platformi više deluje kao marketinški trik nego stvarna želja da se poboljša društveni ili ekološki uticaj.
Preprodaja odeće: Marketing i Green Washing
Preprodaja odeće je jedna od strategija za brendove koji žele ekološki odgovornu sliku. Međutim, u svakom slučaju, studije su pokazale da je ekološki uticaj preprodaje predmeta veliki i pozitivan. Najveći negativan uticaj na ekologije događa se upravo u toku proizvodnje, što se izbegava prilikom preprodaje odevnih komada. Sa druge strane, ova praksa ne nadoknađuje uticaj na životnu sredinu koju ima proizvodnja nove odeće koju brendovi i dalje prodaju.
Smanjenje količine proizvodnje odeće je prioritet, a prema rečima Aje Barber, specijalistkinje za etičku modu i autorke knjige Consumed, da bi neki brend postao održiv, moraće da smanji količinu proizvodnje koju sada ima i da pronađe način da svoje poslovanje učini kružnim.
Shein i Zara nisu jedini brendovi koji koriste ekološki prihvatljive inicijative zarad poboljšanja imidža. H&M je, na primer, uspostavio sistem sakupljanja gde njihovi kupci mogu da odlažu nošenu odeću na reciklažu i lansirao Conscious kolekciju, tvrdeći da je napravjena od 50% recikliranog pamuka i poliestera. Međutim, H&M je tužen zbog takozvanog „Green Washinga“ ili zelenog pranja u vezi sa ove dve inicijative.
Bez obzira na to što je za svaku pohvalu podizanje svesti o održivoj modi i mogućnostima polovne robe, pitanje smanjenja proizvodnje koji bi bio najveći korak napred ipak ostaje ignorisano.
Brza moda je pristup u proizvodnji odeće prilikom kog mnogi brendovi kopiraju komade brendova visoke mode, a zatim ih brzo proizvode uglavnom od materijala lošeg kvaliteta. Ovakvi komadi su potrošačima brzo dostupni, a pritom su i jeftini.
Od Olivera Frljića i Konstrakte do Slavena Došla i Milana Marića, ovogodišnji Bitef okuplja brojne zvezde regiona koje su uživale u predstavama glavnog programa.